Варзуга (село)
Варзуга (рус. Варзуга) насељено је место са административним статусом села смештено на југу Кољског полуострва, на подручју Терског рејона Мурманске области Русија.
| Варзуга Варзуга | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | Терски рејон |
| Основан | први помен 1466. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010 | 363 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 66° 24′ 00″ С; 36° 37′ 00″ И / 66.4° С; 36.616667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 52 m |
.svg)  Варзуга Варзуга на карти Русије | |
 Варзуга Варзуга на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184712 |
| Позивни број | +7 81559 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 220 000 004 |
| ОКТМО код | 47 620 401 101 |
| Веб-сајт | |
| варзуга-адм.рф | |
_proposal_(2006).jpg)
Према подацима са пописа становништва из 2010. у селу су живела 363 становника.
Географија уреди
Село Варзуга налази се у јужном делу Кољског полуострва, на југу Мурманске области и лежи на обе обале истоимене реке Варзуге. Село се налази на неких стотињак километара источно од рејонског центра Терског рејона, варошице Умбе, односно на око 320 километара југоисточно од града Мурманска. Ушће реке Варзуге и обала Белог мора налазе се око 17 километара јужније, а најближе насељено место је село Кузомењ које се налази на ушћу Варзуге.
Историја уреди
У писаним изворима Варзуга се први пут помиње у документу из 1466. године којим је вазружанин Тимофеј Јермолинич поклонио Соловецком манастиру део своје земље уз обале реке и уз морску обалу. Сам манастир играо је значајну улогу у развоју села, манастирско братство је у Варзуги основало подворје, 1491. освештана је сеоска црква посвећена светом Николи Мирликијском, а започета је и интензивнија риболовачка активност на лососе у реци.
Први детаљнији подаци о селу потичу из једног документа из 1563. године у ком се, између осталог, наводи да је у селу тада живело 167 породица и било је то најмногољудније село на руском северу у то време. Цело подручје је постојао као метох Соловецког манастира све до реформи Катарине Велике 1764. године којима су укинути манастирски феуди. након тога село се знатно обогатило и раширило.
По подацима са пописа из 1897. у селу је живело 793 становника, док је 1910. село имало хиљаду становника и две школе.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу су живела 363 становника, што је за 12 становника више у поређењу са стањен на попису из 2002. године када је пописан 251 становник.
| 1897. | 1910. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2013. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 793 | 1.001 | --- | --- | --- | 351[1] | 363[2] | 371 |
Привреда уреди
Главне привредне активности у селу су риболов, како комерцијални, тако и туристички.
Знаменитости села уреди
|
Културно наслеђе Руске Федерације, |
Варзуга је позната по својим дрвеним црквама саграђеним још у средњем веку. Најупечатљивија је црква посвећена Успењу Пресвете Богородице саграђена 1674. године. Успењска црква је у потпуности саграђена од дрвета, а приликом њене градње није употребљен ни један ексер или комад метала. Са куполом црква је висока 21 метар, а унутрашњост објекта има површину од 70 м². У плану цркве налази се једнакокраки грчки крст. Иконостас који је освећен три године после окончања градње храма 1677. садржи укупно 84 иконе. Комплетна рестаурација храма обављена је 1973. године. Варзушка Успењска црква данас се налази на листи културног наслеђа Русије где је заведена под бројем 5110008000 као споменик од изузетног архитектонског значаја.
Афанасијева црква налази се недалеко од Успењске цркве и саградили су је монаси из Соловецког манастира крајем XV века.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
