Врбештица

Врбештица
Врбештица;
	Основна школа „Шарски одред”
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Штрпце
Становништво
— 2011.	450
Географске карактеристике
Координате	42° 14′ 12″ С; 20° 58′ 44″ И / 42.2367° С; 20.9789° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	974 m
	Врбештица Врбештица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	73000
Позивни број	0290
Регистарска ознака	УР

Врбештица (алб. Vërbeshtica) се налази у јужном делу Србије, у аутономној покрајини Косову и Метохији. Смештена је у западном делу општинске територије Штрпце. Сеоски атар се протеже од македонске границе на југу до суворечке општине на северу. Врбештица је село разбијеног типа и углавном се налази у долини Врбештичке реке која је лева притока Лепенца.

Географија уреди

Село је смештено на надморској висини од 930 до 1050 метара и у њему живи око 650 становника. Богато је рудама (која је у прошлости експлоатисана), шумама, пространим пашњацима и пољанама прекривеним разним планинским лековитим биљем и дивљим воћем. Тренутно у селу живи око 650 становника српске националности. Уз позитиван природни прираштај, село је познато и по великој миграцији становника и то већином у централну Србију (Баточина и околина).

Основну школу „Шарски одред“ похађа око 100 ученика. У селу постоји православна црква Светог Илије и испосница светог Петра, која је од села удаљена 5 километара.

Историја уреди

У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града:Грчки град код Врбештице и Чајлије, остаци тврђаве, близу Брезовице.

Врбештица се помиње у турском попису из 1455. године. По овом попису она тада има 53 куће. Број становника је константно растао па је пред Други светски рат имала 109 кућа, а 1986. године 206 кућа. Прву школу Врбештица је добила 1928. године. Село је електрифицирано 1969. године, а водовод је добила 1983. године.^[1]

Брезовица је некада била насеље у оквиру Врбештице, али је почетком осамдесетих постала самостално село.

Иван Јастребов је у својој књизи Стара Србија и Албанија писао о овом селу. Спомиње цркву коју је бујица са планина однела и срушила. Тада се још знало место где је била. Хришћани су зато одлазили у цркву села Беревца. ^[2]

Рударство уреди

На северним ободима Сиринићке жупе има руда хрома. Експлоатација руде је почела 1894. године када су отворена два рудника а касније још два у Врбештици и Јажинцу. Сви рудници су били у власништво солунског друштва Алатини. Рудници су престали са радом за време Балкансих ратова и Првог светског рата, да би након Првог светског рата био обновљен рад од стране Асео.а.д. из Скопља. Рад је обновљен само у рудницима у Врбештици, док су они у Јажинцу напуштени.^[3] Шездесетих година двадесетог века напуштени су рудници и у Врбештици.

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци из 1939^[4]:

Будурићи (2 кућа., Св. Ђорђе Алимпије), староседеоци.
Бонтићи (4 кућа., Св. Ђорђе Алимпије) су непознате старине.
Кузмановићи (5 кућа.,Св. Петка) су непознате старине.
Костићи (4 кућа., Св. Никола) су непознате старине.
Радуњићи (15 кућа., Св. Петка), давнашњи досељеници из скопског краја.
Станисављевићи (19 кућа) и Бандулићи (3 кућа) дељеници Станисављевића, славе подједнако две славе: Св. Пречисту и Св. Илију). Досељени су око средине XVIII века од преко Дрима, из данашље северне Албаније.
Павловићи (10 кућа) и Ивковићи (1 кућа), досељени заједно са Станисављевићима као три брата, те им је и слава иста.
Орловићи (32 кућа., Св. Арханђео). Старином су од Гусиња у Црној Гори, одакле су од Албанаца пребегли у селу Букош у Метохији, одакле се један брат крајем XVIII века преселио овамо да избегне крвну освету од Албанаца, а други брат остао тамо и прешао у ислам.
Борзановићи (9 кућа., Св. Никола). Досељен предак Борзан из Полошке области у почетку XIX века, када су му муслимани тамо одузели имање. (Борзан, Ђорђија, Станислав, Стаја 60 година.

Демографија уреди

Етнички састав према попису из 1981.‍^[5]

Срби	918	99,67%
Муслимани	1	0,11%
Остали	2	0,22%

Етнички састав према попису из 2011.^[6]‍

Срби	449	99,99%
Остали	1	0,1%
Укупно: 450

Популација (ист.): Врбештица
Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	854	931	1.065	1.288	925	790	450

Еволуција становништва

Види још уреди

Штрпце

Референце уреди

^ Милета Букумирић, Ономастика Сиринићке жупе. — Ономатолошки прилози, Београд (Српска академија наука и уметности. Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику), 1981, књ. IX, стр. 385-386.
^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 213. Београд: Службени гласник.
^ А. Урошевић, О Косову..., стр.215-216
^ Подаци „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)
^ Ethnic composition of Kosovo 1981
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

Спољашње везе уреди

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

[1] Милета Букумирић, Ономастика Сиринићке жупе. — Ономатолошки прилози, Београд (Српска академија наука и уметности. Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику), 1981, књ. IX, стр. 385-386.

[2] Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 213. Београд: Службени гласник.

[3] А. Урошевић, О Косову..., стр.215-216

[4] Подаци „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)

[5] Ethnic composition of Kosovo 1981

[6] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]