Жумберак (насеље)
Жумберак је насељено место у општини Жумберак, до нове територијалне организације у саставу бивше општине Јастребарско, у Загребачкој жупанији, Хрватска.
Жумберак | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Општина | Жумберак (општина) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 46′ 03″ С; 15° 24′ 54″ И / 45.76750657652996° С; 15.414947582476951° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 524 m |
  Жумберак Жумберак на карти Хрватске | |
 Жумберак Жумберак на карти Загребачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | +385 1 |
Прошлост уреди
Под водством Николе Јуришића, Жумберак су 1526. године населили Срби из Унца и Гламоча.[1] Насељавање се наставило током тог 16. века, јер је становништву претила опасност од Турака. Дана 5. септембра 1538. године дао је аустријски цар Фердинанд повластице (повељом) Србима који се населише у северној Хрватској, у Жумберку. Генерал аустријски Никола Јуришић је обавестио цара, да су се ту доселили неки "српски" или "рацки" капетани и војводе са народом, који је под њиховом влашћу. Исте 1538. године, 22. октобра јавио је генерал Јуришић да се вратио бан Петар Кеглевић са војском из Турске и да је са собом довео много Срба са женама, децом и њиховом стоком. А 6. новембра 1538. године цар пише бану Кеглевићу, о истим Србима који су преселили из Босне у Жумберак. За њихове старешине каже да су капетани и војводе, Срби и Власи (Срби).[2]
Почетком 20. века Жумберак је највеће место у Белој Крајини насељено Србима. Жумберак су чинили два дела - две општине: Сошице и Каље. За време војне границе та места нису била у истој чети; Сошице у 11. а Каље у 12. компанији Слуњске регименте. У црквеном погледу ту живи 4691 римо-католик и 7151 грко-католик (унијат). Унијати су Срби који су половином 18. века променили веру и подређени су Крижевачкој бискупији у Хрватској. Радило се о 4000 православних душа и 26 православних храмова. Године 1750. узалуд је тражио горњо-карловачки владика Данило Јакшић, да се Жумберак врати под његову јурисдикцију. Срби православци и они унијати називани су у Белој Крајини истим именом "староверци".[3]
Из Жумберка потиче поунијаћени и похрваћени Србин, проф. Петар Скок, који је проучавао прошлост тог краја.[4]
Становништво уреди
Српско православно становништво које је током 16. века прешло из Босне у тај део Хрватске, било је вековима изложено процесима унијаћења, те кроатизације.
Број становника по пописима уреди
| Националност[5] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 8 | 19 | 27 | 37 | 47 | 58 | 59 | 62 | 74 | 84 | 78 | 77 | 55 | 51 | 37 |
Национални састав уреди
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 14 (73,68%) | 27 (100%) | 37 (100%) | 47 (100%) |
| Срби | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Југословени | 0 | 0 | 0 | 0 |
| остали и непознато | 5 (26,31%) | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 19 | 27 | 37 | 47 |
Референце уреди
- ^ Манојле Грбић: „Карловачко владичанство“, репринт, Топуско 1990. године
- ^ "Дело", Београд 1911. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912. године
- ^ Лазо Костић: "Спорне територије Срба и Хрвата", Београд 1990. године
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за села у Загребачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
