Марија Кудержикова
Марија Кудержикова (чеш. Marie Kudeříková; Внорови, 24. март 1921 - Вроцлав, 26. март 1943), позната и под именом Марушка Кудержикова (чеш. Maruška Kudeříková), била је студенткиња активна у чешком, антифашистичком покрету отпора против нацистичке окупације Чехословачке. Учествовала је у неколико саботажа усмерених против нацистичких окупатора. Гестапо ју је ухапсио 1941. Била је осуђена на смрт, а казна над њом је извршена одсецањем главе.[1] Док је била у затвору написала је 32 писма, која су објављена под насловом „Фрагменти живота: писма из затвора” (Zlomky života: listy z vězení).[2] Након Другог светског рата постала је један од симбола антифашистичке борбе у Чехословачкој. Њено име носи неколико улица и школа. На основу њених последњих дана проведених у затвору Јаромил Јиреш је снимио филм „И поздрави ми ластавице” 1972. године.[2][3]
Марија Кудержикова | |
|---|---|
 Биста Марије Кудержикове у Оломоуцу. Дело вајара Војтјеха Хоржинека. | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1921. |
| Место рођења | Внорови, Чехословачка |
| Датум смрти | 26. фебруар 1943. (22 год.) |
| Место смрти | Вроцлав, Трећи рајх |
Биографија уреди
Кудержикова је рођена у римокатоличкој породици у Внорови. Њен отац, Јосеф Кудержик у младости је био део чехословачке легије која се борила на страни Руса у Првом светском рату. За време немачке окупације Чехословачке активно је учествовао у активностима против немачких војника. Његова најстарија ћерка Марија је тада похађала гимназију у Стражници.[4] У Стражници се упознала са младим комунистом Јулиусом Јулеком Крамаричем. Под његовим утицајем почела је да се занима за марксистичке идеје, што је довело до сукоба у њеној религиозној породици. Касније је прокоментарисала: Јулек је положио темељ мог целокупног будућег дела.[4] Обоје су матурирали 1940. Кудержикова је отишла да студира језик у Брну, а Крамарич је остао у Внорови.
Након што се универзитет за време рата изместио из Брна у Веверску Битишку, Кудержикова се прикључила Омладинском савезу, организацији која је била тесно повезана са Централним комитетим комунистичке партије. Помагала је у штампању забрањених публикација и постера, а потом је учествовала у саботажама заједно са другим омладинцима.[5] За време таласа хапшења 1941. скривала се у селу Лажанки. У јесен исте године отпутовала је у Брно где је наставила да учествује у акцијама Омладинског савеза.
Кадержикову је ухапсио Гестапо у Брну 5. децембра 1941. Испитивање се одиграло у Брну и Прагу, а суђење у Вроцлаву. Њени родитељи су присуствовали суђењу. Осуђена је на одсецање главе.[4] Провела је више од сто дана у затвору чекајући егзекуцију. Током заробљеништва радила је као бојаџија дечјих играчака. Такође, тајно је писала аутобиграфске белешке о свом животу у виду писама. Њене записе сачували су пријатељица и затворски чувар. Казна је извршена 26. марта 1943, два дана након њеног двадесет другог рођендана. У последњем писму, написаном на дан егзекуције, записала је: Збогом, поздрављам вас, волим вас, не плачем. Без јадиковања, без дрхтања, без бола одлазим, стигла сам до онога што је циљ, не и до смисла. Брутална метода одсецања главе шокирала је чешко друштво, а за време рата било је забрањено јавно говорити о околностима њене смрти.[4]
Наслеђе уреди
Након Другог светског рата и успостављања комунистичке управе Кудержикова је слављена као херој и истицана је за пример младим генерацијама.[4] О њеном деловању се учило из историје, а њена писма су се нашла у школским читанкама.[6] По њој је названа основна школа у Стражњици. Места Праг, Брно, Крелов, Свитави, Веверска Битишка, Брецлав, Острава, Хавиржов, Знојмо, Трутнов, Бенешов и Усти на Лаби имају улицу названу њеним именом. Родна кућа Марије Кудержикове у Внорови је претворена у музеј.
На основу њених последњих дана проведених у затвору Јаромил Јиреш је снимио филм „И поздрави ми ластавице” 1972. године. Марију је играла Магдалена Вашариова.
Наслеђе Марије Кудержикове као хероја довођено је у питање након пада комунизма и поновне ревизије историје. Између осталог истицали су се документи који су наводно указивали да је невешто организовано антифашистичко деловање Кудержикове и њених сарадника довело до затварања многих недужних особа у концентрационе логоре.[6]
Референце уреди
- ^ Colin Pateman (17. 5. 2017). Beheaded by Hitler: Cruelty of the Nazis, Judicial Terror and Civilian Executions 1933-1945. Fonthill Media. стр. 174—. GGKEY:NYJKRUE9X32.
- ^ а б „And Give My Love to the Swallows”. 51st international film festival for children and youth. Приступљено 10. 12. 2010.
- ^ Zelman, Julia (1. 11. 2012). „Czech films about the Holocaust before and after 1968. Jaromil Jireš’s And Give My Love to the Swallows (….a pozdravuji vlastovky, 1972)”. East European Film Bulletin. Архивирано из оригинала 5. 2. 2017. г. Приступљено 4. 2. 2017.
- ^ а б в г д „Marie Kudeříková (Obec Vnorovy - Historie)”. Obec Vnorovy (на језику: Czech). Приступљено 10. 12. 2010.
- ^ „Marie Kudeříková” (на језику: Czech). Veverská Bítýška - oficiální stránky obce (official website). Приступљено 12. 12. 2010.
- ^ а б „Mýtus a pravda o Marušce Kudeříkové”. Czech Television (на језику: Czech). Приступљено 12. 12. 2010.
