Australopithecus afarensis
Australopithecus afarensis је изумрла врста хоминида, која је живела пре 3,7–2,9 милиона година[1]. Назив врсте потиче од области Афар у Етиопији, где је пронађено богато налазиште фосила. Најпознатији фосил је „Луси”, чије је остатке 1974. године ископао палеоантрополог Доналд Џохансон.
| Australopithecus afarensis Временски распон: Плиоцен
| |
|---|---|
| |
| Луси | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Primates |
| Подред: | Haplorhini |
| Инфраред: | Simiiformes |
| Породица: | Hominidae |
| Потпородица: | Homininae |
| Племе: | Hominini |
| Род: | †Australopithecus |
| Врста: | †A. afarensis
|
| Биномно име | |
| †Australopithecus afarensis | |
Опис уреди
Australopithecus afarensis поседује прогнатно лице, са ниским челом, коштаним гребеном изнад очију и равним носом, а без браде. Кранијални капацитет варира од 380 cm³ до 430 cm³. У поређењу са зубима савремених и изумрлих великих човеколиких мајмуна, Australopithecus afarensis поседује редуковане очњаке и кутњаке. Ипак, и овако редуковани зуби су значајно већи од зуба савременог човека. Висина јединки је варирала између 107 cm и 152 cm, при чему је полни диморфизам био изражен (женке су биле знатно ситније од мужјака).
Грађа карлице и костију ногу личи на грађу савременог човека, што указује на двоножно кретање. Поједини истраживачи сматрају да се врста Australopithecus afarensis кретала искључиво двоножно, док други сматрају да је била способна и за кретање по дрвећу (верање). Грађа шаке, стопала и рамених зглобова указује на могућност верања. Отисци стопала у Лаетолију, за које се сматра да припадају овој врсти, указују на брзину двоножног кретања од барем 1 m/s[2].
Значајни налази уреди
- типска јединка, LH 4 – остаци доње вилице одрасле јединке, пронађени у Лаетолију у Танзанији
- AL 129-1, први остаци колена пронађени у области Афар
- AL 200-1, остаци горње вилице, зуба и непца пронађени у области Афар
- AL 288-1 (Луси), око 40% скелета женске јединке
- AL 333 („Прва породица”), 13 скелета одраслих јединки пронађених у области Афар
- DIK-1/1 (Селам), већи део скелета јувенилне женке пронађен у Дикики у Етиопији
Филогенетски односи уреди
Australopithecus afarensis припада групи грацилних аустралопитекуса, и вероватно је потомак врсте Australopithecus anamensis[1]. Велика је сличност грађе лобања робустних аустралопитекуса са грађом лобање A. afarensis, као и сличност у зубима и укупној грађи тела. Ова сличност указује на то да су робустни аустралопитекуси потомачка линија афаренсиса [3]. Раније тврдње да A. afarensis лежи у основи линије која води ка A. africanus и савременом човеку одбачене су и детаљнијим истраживањима рода Ardipithecus.
Литература уреди
- ^ а б Туцић Н. 2003. Еволуциона биологија. ННК Интернатионал. ISBN 978-86-83635-24-5. стр. 431
- ^ Primate Evolution & Morphology Group (PREMOG), 2007. The Laetoli Footprint Trail: 3D reconstruction from texture; archiving, and reverse engineering of early hominin gait Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2012).
- ^ Rak, Y., Ginzburg, A., Geffen, E. 2007. Gorilla-like anatomy on Australopithecus afarensis mandibles suggests Au. afarensis link to robust australopiths. Proceedings of the National Academy of Sciences 104 (16): 6568. doi:10.1073/pnas.0606454104
