Поцерски Причиновић

насеље у општини Шабац, Мачвански округ, Србија

Поцерски Причиновић (стари назив Оџино село) је приградско насељено место у Граду Шапцу у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 6373 становника.

Поцерски Причиновић
Зграда школе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаШабац
Становништво
 — 2011.Раст 6465
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 12″ С; 19° 42′ 16″ И / 44.72° С; 19.704333° И / 44.72; 19.704333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Поцерски Причиновић на карти Србије
Поцерски Причиновић
Поцерски Причиновић
Поцерски Причиновић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15000
Позивни број015
Регистарска ознакаŠA

У насељу постоји фудбалски клуб „Младост“ који се такмичи у Мачванској окружној лиги и окупља младе из села.

У Поцерском Причиновићу се налази истурено одељење основне школе „Стојан Новаковић“, Шабац, коју похађају ученици прва четири разреда.

Поцерски Причиновић је треће насеље по броју становника у општини Шабац и осмо у Мачванском округу.[1]

Историја

уреди
 
Поглед на долину реке Думаче из Поцерског Причиновића

Поцерски Причиновић је постојао још за време Турака под називом Оџино село као турско село, а спахија је био хоџа.

Наиме, према попису шабачког дистрикта, састављеног почетком децембра 1788. године у Кленку (за време аустријске окупације Шапца), излази да се цео тај округ делио на посавску, тамнавску, поцерску и мачванску кнежину. На челу сваке од њих био је обор-кнез, који је истовремено био и кнез села у коме је становао, а на челу појединих села - сеоски кнез.[2] На челу посавске кнежине налазио се обор-кнез Јанко Ћапић (или Шапић, Chapich) из Оџиног села; под својом управом имао је 33 села, са 32 сеоска кнеза, јер је он истовремено био и сеоски кнез као и остали обор-кнезови. У тој кнежини била је тада 381 кућа.[3] Према истом том попису Оџино село је имало 8 кућа.[4]

У време пре Првог српског устанка, крајем 18. века, у околини Шапца камени мост је постојао једино на београдском путу: преко реке Думаче, код старог Бреста.[5] Мост се налазио између Оџиног Cела (данашњи Поцерски Причиновић) и Јеленче. Мост су (према причи старијих људи из овог краја) срушили немачки тенкови за време Другог светског рата, док су прелазили преко моста.

На Думачи је постојала стара поредовничка воденица (још од времена Турака) коју су становници села користили све до педесетих година двадесетог века, кад су све чешће коришћени парни и електрични млинови.

Зграда старе школе у селу је изграђена 1906. године, а данас је то зграда месне заједнице. Нова школа је изграђена 60-их година прошлог века као одељење шабачке основне школе „Стојан Новаковић“.

Географски положај

уреди

На самој граници равне Мачве и брдовите Поцерине, на 89 метара надморске висине, у долини Мамутовог потока и речице Думаче, налази се село Поцерски Причиновић.[6] Постоје и изузеци где је висина чак 95м изнад мора, али то је измерено само на Бећином брду и на крају села.

Село се дели на три мале: Горњу малу (преко џаде, према Јевремовцу и Великој Врањској), Средњу малу (око насипа за Црниљево и Пецку) и Дојну малу (на левој страни долине Думаче, на нижој и вишој речној тераси). Највећи део села јесте Бећино Брдо.[6]

Поцерски Причиновић се граничи са Шапцем, Јеленчом, Малом Врањском, Горњом Врањском и Јевремовцем.

Летњиковац се већим делом налази у атару Поцерског Причиновића.

Кроз село пролазе регионални путеви ШабацОсечина и Поцерски Причиновић—Церовац.

Галерија

уреди

Демографија

уреди

У насељу Поцерски Причиновић живи 4616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,6 код мушкараца и 35,9 код жена). У насељу има 1844 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 760
1953. 871
1961. 1.689
1971. 2.657
1981. 4.018
1991. 5.488 5.279
2002. 5.992 6.347
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
5.766 96,22%
Роми
  
26 0,43%
Југословени
  
16 0,26%
Црногорци
  
8 0,13%
Хрвати
  
6 0,10%
Руси
  
3 0,05%
Муслимани
  
2 0,03%
Мађари
  
2 0,03%
Словенци
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
непознато
  
150 2,50%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Мачвански округ, Већа насеља
  2. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 303 стр.
  3. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 338 стр.
  4. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 359 стр.
  5. ^ Шабац у прошлости I, историјски архив у Шапцу, 1970. 441 стр.
  6. ^ а б Радовановић 1994, стр. 280.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди