Преспанско-охридска епархија

Преспанско-охридска епархија (грч. Μητρόπολη Πρεσπών και Αχριδών) је бивша епархија Цариградске патријаршије, која је постојала између 1767. и 1920. године. Настала је непосредно након гашења Охридске архиепископије (1767), путем укидања дотадашње првопрестолне Охридске епархије и прикључења њеног подручја суседној Преспанској епархији.[1][2]

Преспанско-охридска епархија
Основни подаци
СједиштеПреспа
Држава Османско царство,
 Краљевина Србија,
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Основана1767.
Укинута1920.
Архијереј
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејамитрополит преспанско-охридски

Након ослобођења од османске власти (1912—1913), мањи делови ове епархије припали су Грчкој и Албанији, док је највећи део припао Краљевини Србији, услед чега су отпочели преговори са Цариградском патријаршијом о прикључењу ове и осталих ослобођених епархија Београдској митрополији. Пошто се последњи преспанско-охридски митрополит Антим Тумбалидис (грч. Άνθιμος Τουμπαλίδης) повукао у Грчку, привремену управу над српским делом епархије преузео је епископ Варнава (Росић). Након укључивања ове епархије у састав Српске православне цркве (1920) извршено је преуређење епархијске управе путем поделе њеног дотадашњег подручја између суседних епархија, Охридске и Битољске.[3][4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Грујић 1928б, стр. 562.
  2. ^ Калезић 2002, стр. 1552.
  3. ^ Грујић 1928а, стр. 253-254.
  4. ^ Јагодић 2012, стр. 101-135.

Литература уреди

Спољашње везе уреди