Притока је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Бихаћ, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 683 становника.

Притока
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонУнско-сански кантон
ОпштинаБихаћ
Становништво
 — 2013.Пад 683
Географске карактеристике
Координате44° 47′ 50″ С; 15° 55′ 38″ И / 44.79722° С; 15.92722° И / 44.79722; 15.92722
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Притока на карти Босне и Херцеговине
Притока
Притока
Притока на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број037

Географија уреди

Историја уреди

Други свјетски рат уреди

Цркву у Притоци срез Бихаћ усташе су запалили, али како није потпуно изгорела, минирали су је и срушили.[1]

Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не сме бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину попалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. Сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".[2]

Становништво уреди

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 759 609 752 579
Југословени 37 50 3
Муслимани 31 13 18
Хрвати 4 4 10 3
Црногорци 1
остали и непознато 8 1 5
Укупно 839 677 788 582
Демографија[3]
Година Становника
1961. 582
1971. 788
1981. 677
1991. 839
2013. 683

Извори уреди

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 172
  2. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118, 119
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди