Прокопије Декаполит

Преподобни Прокопије Декаполит је био из мјеста Декаполиса[1] на обали Галилејског мора, због чега се и прозвао Свети Декаполит.[2]

Преподобни Прокопије Декаполит

У младости одао се животу испосничком и прошао све прописане трудове, којима се срце чисти и дух узвишава к Богу. Но када је настало гоњење због икона од стране цара Лава III Исаврјанина, Прокопије је устао у заштиту икона, доказујући да иконопоклонство није идолопоклонство, јер хришћани знају да клањајући се пред иконама не клањају се мртвој материји него живим светитељима који су насликани на иконама.[3] Због тога би Прокопије зверски мучен, хапшен, бијен и железом струган. Кад цар Лав III Исавријанац (717—741) би убијен телом, погинувши душом раније, иконе бише повраћене у цркве и Прокопије се поврати у свој манастир где проведе остатак живота у миру.[4] Био је сапатник Преподобног Василија Исповедника. Скончао је мирно у VIII веку.

Српска православна црква слави га 27. фебруара по црквеном, а 12. марта по грегоријанском календару.[5]

Референце уреди

  1. ^ Димитрије М. Калезић: "Енциклопедија православља", Београд 2002.
  2. ^ „Преподобни Прокопије Декаполит | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 
  3. ^ „ПРЕПОДОБНИ ПРОКОПИЈЕ ДЕКАПОЛИТ; ПРЕП. ТАЛАЛЕЈ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-24. 
  4. ^ „Преподобни Прокопије Декаполит - Храм Успења Пресвете Богородице у Цириху”. pravoslavnacrkva.ch (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 
  5. ^ "Црквени календар за преступну 2020. годину", Београд 2019.

Напомене уреди

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.