Пударци је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1353 становника.

Пударци
Pudarci.jpg
Пударци
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2011.Пад 1353
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 22″ СГШ; 20° 43′ 13″ ИГД / 44.606° СГШ; 20.720166° ИГД / 44.606; 20.720166Координате: 44° 36′ 22″ СГШ; 20° 43′ 13″ ИГД / 44.606° СГШ; 20.720166° ИГД / 44.606; 20.720166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пударци на мапи Србије
Пударци
Пударци
Пударци на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

Насељено место Пударци се налази јужно од вароши Гроцке. Северозападно од места је место које се зове Старо Село, где се и данас види по који споменик без натписа. Нема података а ни предање ништа не зна да каже о постанку овога села. У арачким списковима из првих десетина 19. века помињу се Пударци као село које је имало 1818. године 22 куће, а по попису из 1922. године село је имало 204 куће са 1126 становника.

Село су основали преци данашњих Ђорђевића и настанили су се у долини Потока, где је село било све до 1815. године. Тек после ослобођења почели су се из долине исељавати по странама и насељавати на данашња места. Старе су породице: Марковићи, Маринковићи, Маторчевићи и Пантелићи. Остале су породице досељене и то: Велићковићи (Ранковићи) из Куча, одакле је дошао њихов чукундеда: Лазаревићи, Мартиновићи и Недељковићи су старином из Корита; Стефановићи (Радојћићи, Глишићи, Илићи) старином су од Лесковца: Павловићи (Јеремићи) су из Куча; Пејићи (Ђурићи) су из „Ерске“ и Илићи из Босне. Село није имало цркву Служили се манастиром Раиновцем. Село Пударци имају своју школу од 1893. године. (подаци крајем 1921). [1][2]

ДемографијаУреди

У насељу Пударци живи 1117 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 413 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.507
1953. 1.602
1961. 1.642
1971. 1.497
1981. 1.552
1991. 1.643 1.536
2002. 1.410 1.504
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.398 99,14%
Црногорци
  
2 0,14%
Хрвати
  
2 0,14%
Румуни
  
1 0,07%
Мађари
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
непознато
  
3 0,21%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (Др. Б. М. Дробњаковић:Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ села Пударица, Бр.408.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везеУреди