Отворите главни мени

Географски положајУреди

Налази се на истоку Лике, у Личко-сењској и Задарској жупанији, обухвата мањим делом западну Босанску Крајину. Као наставак планине Мале Капеле пружа се у смеру северозапад-југоисток од Плитвичких језера до Зрмање и дели Лику од Поуња. У подножју Пљешевице налазе се крашка поља Крбавско, Подлапачко и Кореничко и пролази пруга Бихаћ-Книн као и пут Слуњ-Грачац.

ОдликеУреди

Пљешевица припада динарском систему. Изграђена је од кречњака и са палеозојским је језгром. Већи део њене површине на северном и средњем делу покривен је густом шумом иако назив планине сугерише оголелост (пљеша = ћела, пљешив 1. који је ћелав, 2. који је без дрвећа, без вегетације). На југу претежу травнати пашњаци. На њеним горским стенама расте десетак посебних ендема, као што су црвени јаглац (лат. Primula portenschlagiana), пљешевички клинчац (лат. Dianthus monanthos) и други. У животињском свету се истичу медведи, вукови, куне, јелени.[1]

ВрховиУреди

Најзначајнији врхови Пљешевице налазе се на почетку и крају планинског ланца:

  • Озеблин (1.657 m)
  • Гола Пљешевица (1.649 m[2])
  • Пљешевички камен (1.616 m)
  • Кремен (1.591 m)

ИсторијаУреди

У 16. веку за Пљешевицу употребљавао се назив Вражји врт. За време ратова Аустро-угарске са Турцима Пљешевица је одиграла важну улогу као природна препрека турским освајањима. Велики жупан Госпића Буде Будисављевић Приједорски је крајем 19. вијека на врху планине подигао кућицу за ноћење путника (Д. Франић, "С ђацима..." стр. 459.).

РеференцеУреди

  1. ^ „Личко горје”. Лика у срцу. Приступљено 31. 10. 2012. 
  2. ^ Мала просветна енциклопедија наводи ову бројку, међутим постоје и извори да је врх висок 1.646 m

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди