Радослав Златан Дорић
Радослав Златан Дорић (Бачко Градиште, 29. фебруар 1940 — Београд, 3. мај 2010) био је српски драмски писац и позоришни редитељ.
| Радослав Златан Дорић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. фебруар 1940. |
| Место рођења | Бачко Градиште, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 3. мај 2010. (70 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Кад би Сомбор био Холивуд |
Биографија уреди
Гимназију је завршио у Бечеју 1957. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1963, у класи Хуга Клајна.[1]
Дипломску представу Резервиста режирао је у НП у Нишу, 1963, у којем је добио први ангажман (1963-1965) и остварио запажене режије Дунда Мароја М. Држића и Хамлета В. Шекспира у корежији са др Хугом Клајном.[1]
Он од 1965. до 1967. ради у Народном позоришту у Мостару.[1]
Од 1967. до 1970. је био редитељ, драматург и уметнички руководилац Малог позоришта у Сарајеву (касније Камерни театар 55). У Сарајеву је радиo и на телевизији, радију и филму.[1]
У Београд прелази 1971, у Савремено позориште, где је обављао функцију директора Сцене на Теразијама. После раздвајања Савременог позоришта (на Београдско драмско и Позориште на Теразијама), остао је на Теразијама као стални редитељ. Током рада у Београду, режирао у већини градских позоришта.[1]
Континуирано ради у Новосадском позоришту (Ujvidéki Szinház) од оснивања позоришта.[1]
Режирао је неколико представа у Српском народном позоришту, где режира од 1970. године[1]
У издању београдске Просвете, објавио је Војвођанску драмску трилогију 1997. године, а у издању Интерпринта Нову драмску трилогију 2002.[2]
Добитник је награде „Лаза Костић” и троструки је добитник награде „Бранислав Нушић“.[3]
Био је Члан је Удружења драмских писаца Србије.[1]
Преминуо је у Београду након дуге и тешке болести.[2]
Одабрана делa уреди
- Кад би Сомбор био Холивуд
- Горко путовање у ништа
- Јелена Анжујска
- Српска Атина[1]
Одабране режије уреди
- Танго[1]
- Капетан Џон Пиплфокс[1]
- Јеловник[1]
- Осипате се полако[1]
- Ваша висости
- Ноћ убица[1]
- Пљачка[1]
- Сарајевски атентат[1]
- Три мускетара[1]
- Земља[1]
- Нови Сад ил’ никад[1]
- Трамвај звани жеља, Југословенско драмско позориште[1]
- Зврчак, Југословенско драмско позориште[1]
- Бећарац, Београдско драмско позориште[1]
- Play Strindberg, Атеље 212[1]
- Дри Протекције, Позориште на Теразијама[1]
- Столица која се љуља[1]
- Гимнастика за два цванцика[1]
- Патње господина Мокинпота[1]
- На другој страни[1]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч „ДОРИЋ Радослав Златан | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-21.
- ^ а б Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň VojvodinyRádio-televízia. „Preminuo reditelj i dramski pisac Radoslav Dorić”. Rádio-televízia Vojvodiny. Приступљено 2021-12-21.
- ^ „Radoslav Zlatan Dorić - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-12-21.
