Разговор:Карађорђе Петровић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

й или ј на крају?

А шта ћемо са й или ј на крају? Имамо још један проблем, две тачке на е се за образоване не пишу, ё, те то јо не може бити е. Чјорниј у коме је ј иза ч само назире, у транскрипцији једино исправно Чорниј = Црни. (Као у Очи черные=Очи чорније). Нема разлога да лепо не буде написано на српском као превод онога што пише у потпису слике Ђорђе Петровић Црни --ангелина марковић 00:20, 1 Апр 2005 (CEST) Или у старом облику Георгије Петровић Црни. н.

Неко ми је макао слику Карађорђа где се он види ан фас изблиза што ми је и била намера (да се делимично уђе у његову личност - визуелно). Уместо ње је постављена слика неког накинђуреног кицоша - што Карађорђе свакако није био. Нека се слика врати или ћу предузети одговарајуће поступке против таквог вандалског поступка. :domatrios 10:38, 17. јун 2005 (CEST)

---

[[Слика:Карађорђе2.jpg|мини|лево]] Мислиш на ову слику? , не знам ко је обрисао, слике је уистину добра, али погледај мало по историји, свашта се може наћи. --Саша Стефановић ^{(разговор)} 13:46, 17. јун 2005 (CEST)

Датум рођења

Поводом његовог датума рођења да наведем шта пише у Станојевићевој енциклопедији: 3. септембар 1752. године. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник JustUser (разговор • доприноси) | 11:52, 22. јул 2006.‎

„Право прве брачне ноћи“

У тексту стоји: „После женидбе није дуго остао у Србији, одакле предводи збег, највероватније због неслагања са правом прве брачне ноћи (није хтео да дозволи да Турчин проведе са његовом женом прву брачну ноћ како су правила налагала).“

Провео сам доста времена читајући историју Срба под Турцима, на ову тему сам више пута полемисао и о њој се информисао и никад нисам пронашао ништа нити у турском законодавству, нити у оријентално-исламској обичајној пракси, нити у описима владавине домаћих „Турака“ (који су били домаћи муслимани, и то често пореклом из Босне) из прве руке - ту првенствено мислим на Вука Караџића и његове исцрпне описе како Карађорђевог и Обреновићевог устанка, тако и живота Срба и њихом односу са Турцима - што би говортило о некаквом „праву прве нећи“.

Право прве ноћи, односно Jus primae noctis, је појам из западноевропске, католичке, феудалне праксе везане за средњи век, и сличних примера нема у исламским државама, поготово вишенационалним царевинама као што је било Отоманско царство.

Засад нисам још регистрован на српској Википедији, али учинићу то још колико вечерас да ово питање „истерамо на чистац“ и утврдимо о чему се ради, да ли о поузданом податку, да ли о бахатости неког конкретног спахије-муслимана, или једноставно о ствари која је измишљена или претпостављена.

Право прве ноћи под Турцима је нешто што ја називам „кафанским истинама“, и које немају никакво друго упориште осим доконих закључака људи који су побркали западноевропски феудални мит о бахатим племићима са домаћим митом о плавокосим и плавооким Словенима, иако ниједан Србин из пред-турске историје није одговарао таквим описима.

Позивам да се спорни цитат преиспита и евентуално избрише, а да му се у случају било какве расправе обавезно наведе извор, јер се ова страница, као наша историјска страница, узима као референца за чланке о Карађорђу на Википедији на другим језицима. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.56.13 (разговор • доприноси) | 21:51, 13. април 2007.

Ja takođe ne verujem u to. Bilo je sporadičnih silovanja, ali ozakonjenih, masovnih i baš pred udaju, ne verujem. Narod se u Srbiji brzo dizao. Znam da jedan od rođaka dahija napsatvovao žene ali je zbog toga i ubijen. Nosio je nadimak Rudnički bik, jer je stolovao na Rudniku. Osim toga, muslimani su imali odbojan stav prema nemuslimankama. A nemuslimanke su obično bile iz siromašnih seoskih porodica, kakve bi se teško svidele "pravoverujućima" čije su se žene redovno kupale, mirisale, brijale pazuh i pubis. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.198.222.75 (разговор • доприноси) | 00:12, 12. септембар 2007.

clanak

Pa zar je moguce da je tekst ovako kratak i skroman? Ne znam da li ste ga samo preslikali sa Hrvatskog ili SH clanka, ali mislim da ovakva licnos zasluzuje malo vise. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.143.217.107 (разговор • доприноси) | 22:43, 28. јул 2008.

Naslov

Rekao bih da nema potrebe da stoji u imenu i Đorđe i Karađorđe. -- Bojan  Razgovor  19:08, 2. март 2008. (CET)

Ja bih stavio Karađorđe Petrović a sve ostale kombinacije preko preusmerenja.--Војвода разговор 19:10, 2. март 2008. (CET)

И ја мислим да је сувишно и Ђорђе и Карађорђе. Подржавам горњи предлог за наслов: Карађорђе Петровић.--Ирић Игор (разговор) 15:33, 25. октобар 2008. (CEST)

Увод

Зашто у уводу стоји толики опис о години рођења, а не стоји ко и шта је био Карађорђе?--Ирић Игор (разговор) 15:33, 25. октобар 2008. (CEST)

неоправдана наклапања

Неоправдано велики део заузимају наклапања о наводном албанском пореклу Карађорђа. туцовић није никакав историчар, него обични писац памфлета.--SLAK (разговор) 00:02, 22. децембар 2009. (CET)

Та наклапања ако се слажете треба избацити, или ставити у тривијалности или контраверзе.--SLAK (разговор) 00:03, 22. децембар 2009. (CET)

Докле више са овим стварима...

Прва и основна ствар,јесте употреба валидних референци.Ове овде,то нису.Што се не користи Радош Љушић као референца,већ овакве ствари (цафе.ба, новинари Новости, иди ми,дођи ми).Он је човек поменуо каквих све прича има о Карађорђевом пореклу и навео је да постоји њих 4 или 5.Овде се додаје само једна и то она о албанском пореклу.То је,по мени,тенденциозан рад.Врло тенденциозан рад.

Што се те приче тиче,код Јована Томића се може наћи назнака да је Карађорђе потекао из племена Климента,али исто тако и да је исто то племе српског порекла.Ко би рек`о.Цела та прича је базирана на народном предању,које исто тако говори да су Клименти заправо поарбанашени Срби.Зашто онда не навести и тај податак,ако се већ инсистира на томе.

О Туцовићу,као "велидној референци",нећу поново трошити тастатуру.Сем тога,он сам се,колико сам ја сфатио позива управо на самог Јована Томића.

(Према овој књизи.)

Дакле,`ајде да се лопта мало спусти на земљу и да се стварима приступа хладне главе.Циљ је веродостојно приказивање ствари,а не једнострани приказ. Црни Бомбардер!!! (†) 02:03, 22. децембар 2009. (CET)

Наполеон о Карађорђу

Не верујем да је Наполеон икада изговорио те речи, Из неких историјских и архивских записа, дало се закључити да Наполеон није баш волео овај део света, а још мање да је био расположен да неког и похвали. Ово ми више личи на неку патриотску жељу, по систему "Шта је баби мило то јој се и снило" Предлажем да се овај део укине, избаци из текста ако нема историјску потпору. ВУКАШИН 17.10.2010. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.246.63.219 (разговор • доприноси) | 16:59, 17. октобар 2010.

наводно убио Турчина

Сада читам Voyage en Bulgarie pendant l'année 1841 Жерома Адолфа Бланкиjа о Нишком устанку. Тамо (стр. 86) Бланки прича да jе Турчин хтео увредити његову жену (un Turc qui voulait outrager sa femme) и тада га jе Карађорђе убио. А то jе добро описати у чланку, да се зна да почетак насиља произлази од Турчина, а не од Карађорђа. Ипак jе чудно да овa историjа ниjе овде у чланку, већ jа узнаjем од француске књиге. Српски извори не спомињу ли ову верзиjу? Bogorm (разговор) 20:00, 3. децембар 2009. (CET)

По Милану Ђ Милићевићу, Карађорђе је чувао свинње и штрикао кад је наишао Турчин коме је он, Карађорђр убио пса, затим је Турчин Карађорђу убио свињу а овај затеже пушку и уби Турчина. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.246.63.219 (разговор • доприноси) | 16:36, 17. октобар 2010.

Mozda zato sto po predavanima svi zivi su ubili nekog Turcina, nije ni cudo sto je pravih Turaka kod nas i nije bilo, plasi li se izgleda. Pitanje je stvarno koliko su te price tacne. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.112.251.67 (разговор • доприноси) | 23:51, 24. март 2012.‎

Први српски устанак

Ја знам да историја има различите призвуке. Зависи са ког се аспекта посматра. Са аспекта патриотизма и националне историје, много је лепше и прихватљивије. Али са аспекта истине то је мало другачије. да би причали реално о ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ, морамо се вратити до Аустријско-турског рата 1788-1791.и свиштовског мира. Позната нам је Кочина крајина и његови фрајкори у којима је био, успут речено, и Ђорђе Петровић без неке запажене улоге. Фрајкоре је предводио Коча Анђелковић и Алекса Немадовић. Кочу су Турци набили на Колац а Алекса је утекао за Србију.Аустрија и Турска су потписале мир у Свиштову а нико није ни споменуо Србију и ако су се Срби борили на страни Аустрије, добили су само амнестију. Тада је увређени Алекса Ненадовић рекао: "Говорим гласно да ме сви Срби чују да никад Немцу не верују" (то је по мемоарима Проте Матеје Ненадовића, сина Алексе Ненадовића). По тадашњим турским законима Алекса Ненадовић је имао права да има 1800 војника под условом да служи Београдском Мустаф паши везиру. Његово службовање се састојало у томе да као кнез, као и сви кнезови у Србији убира порез од српског народа и однси га за Београд Мустаф паши везиру. Наравно и он је добијао део тог плена, који су они звали порез. Тако да слободно можемо рећи dа су Србијански кнезови живели на леђима српског народа. Све се променуло 1801 године кад су новопридошли јањичари: Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-Ага Фочић убили Мустаф пашу везира и завели своју самосталну власт на територији Србије, поделивши је на четири дела. Србијански кнезови више нису имали приливе, на које су навикли од тог пореза а Јањичари су их "попреко гледали" због ратова које су водили против њих за време Кочине крајине. Борбени, увређени и озлојеђени Српски Кнезови су трпели тај "зулум" до 1804 године кад су се спремали да дигну устанак, дуплом игром ,говорећи да само цара признају а не и дахије а од Аустрије су тражили помоћ. Алекса је написао писмо у којем је молио аустријске власти да им, њима кнезовима, помогну и описао стање у Србији и да ће лако побити дахије. Прецизно по имену описао где се који кнез налази и ко је са киме у контакту, другим речима одао је целу стратегију будућег устанка. Ово писмон је пало дахијама у руке и по том списку из писмa, дахије су похапсиле кнезове и виђеније људе Србије и посекли им главе. а народ је тај који је трпио зулум, што од Турака, што од кнезова. И на крају народ се и борио и гинуо за своју слободу. Да су српски кнезови и даље лепо живели под дахијама, као и под Мустаф пашом везиром, не би имали разлога за подизање устнка. Народ ни тада није био за устанак али је Матеја прота Ненадовић, по сопственим казивањима у својим мемоарима признао да је лагао српски народ да је султан дозволио сину, покојног Мустаф паше везира, да скупи српсу рају да освети оца. Као Србин православне вероисповести волео бих да је другачије. Али није!!! ВУКАШИН 17.10.2010. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 188.246.63.219 (разговор • доприноси) | 18:11, 17. октобар 2010.

Bilo je i ustanka ranije kao banatski ustanak. Prvi srpski ustanak je isto prvi kao prvovecani ili prvi srpski bukvar Vuka. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.112.251.67 (разговор • доприноси) | 23:53, 24. март 2012.

Порекло од јуначког племена Климената

Ова информација се не може једноставно избацити из чланка јер се некоме не допада. Референцирана реченица се може преформулисати или ставити у неко друго заглавље, али се не може избацивати, јер је то најобичнији вандализам. Наш задатак је да читаоцима омогућимо ПОТПУНУ информацију, а не да нешто прикривамо. Дакле, следећа реченица мора наћи своје место у чланку:

Многи аутори тврде да Карађорђе води порекло од северно-албанског племена Клименти.

Дакле,`ајде да се лопта мало спусти на земљу и да се стварима приступа хладне главе. Циљ је веродостојно приказивање ствари, а не једнострани приказ.--Mustafa /razgovarajmo/ 11:24, 22. децембар 2009. (CET)

Потпуна информација је да постоји 4 или 5 различитих верзија о његовом пореклу.То је ПОТПУНА информација.Потпуна информација би била и да су ти исти Клименти пореклом Срби,то би била потпуна информација. Да ли се слажеш са овиме? Црни Бомбардер!!! (†) 15:53, 22. децембар 2009. (CET)

Слажем се са Црним. А ти МладиФилозофе, кад већ користиш Љушића спомени да се спомиње и наводно Карађорђево француско, баш као и наводно албанско порекло.

Карађорђева биографија је врло рано постала предмет народног предања тако да се подаци, које је записала млађа и писменија генерација, крајем прве половине 19. века, већ имала гомилу епских слојева.

Хоћемо ли, ради комплетности информација, навести и разне причице како је Ђорђу Наполеон послао сабљу, па кко је хвалио као највећег војсковођу свог времена, па, како је Карађорђу Тома Вучић Перишић био један од телохранитеља...

Или је циљ ипак био да се по сваку цену, ради неког мисионарског-сотериолошког подухвата, по сваку цену иде у конфронтацију са добрим делом заједнице ?!--ClaudiusGothicus (разговор) 19:29, 22. децембар 2009. (CET)

Што би се рекло "има разних полуверзија, али ми ћемо овом приликом приказати једну СКЛОПЉЕНУ информацију". Избор речи из разних извора (од којих нису разабрани примарни од секундарних) и селективна пенетрација у реченични склоп да би се добила једна (од више могућих) конструкција, се некад звала оригинално истраживање. Постоји ли списак литературе која се може узети као примарна за истраживање Карађорђа? Чланак нема адекватан списак литературе. Фељтони из дневних новина су симпатична пошалица, али не може то бити примарни извор за овакав чланак! А књиге које су издате 2006. или 2009. године буде у мени сумњу да аутор није могао бити жив у исто време кад и Карађорђе. -- JustUser  d[-_-]b  20:16, 22. децембар 2009. (CET)

Dušmani

Što niko nije napisao ima dušmana koji su sudjelovali u ubistvu Vožda. Naredio je Miloš ali treba napisati i ime dušmanina koji je to izvršio Vujica Vuličević i onaj drugi Nikola Novaković treba da se zna i ko je od sovjeta posredovao u tome.

Poreklo

Dimitrije Tucović kaže da je on Albanac. Zašto ništa o tome? Ne samo on, već više domačih i stranih istoričara brane ovu tezu argumentima. F p p (разговор) 21:13, 9. јул 2018. (CEST)

@F p p: Очигледно да то неким уредницима не одговара. Ја сам написао да постоје извори стари 200 година који наводе да је Карађорђе пореклом Албанац, о томе је писао и Андрија Лубурић 1937. године. Ја сам одустао од тога, јер не вреди овде расправљати о томе. Поздрав :)--Ookuninusi (разговор) 21:18, 9. јул 2018. (CEST)

@Ookuninusi: Barem da se to spominje kao alternativa. Nikome ništa ne vredi jedna neistina. Pogotovo ovde u Wikipediji, istina bi trebala da ima prioritet.

На споменику пише да је рођен 1762. године. ? јел то грешка?

Ne bih da zvučim strogo, ali taj D. Tucović je bio pomalo srpski autoseparatista.

Ta teza da je Karađorđe bio albanskog porekla, najverovatnije je potekla iz vremena kneza Miloša i da je deo pristalica Obrenovića bio zastupnik te teze, što kao ubeđeni u to, što jer im je ta teza odgovarala. Najverovatnije je to bila propaganda, koja je uzgred bila i opravdanje više njegovog ubistva. Po izumiranju Obrenovića su u vreme Karađorđevića, pristalice istih marginalizovale su i minirale ličnosti i zasluge kralja Milana i kralja Aleksandra, a o komunistima da i ne govorimo. Čim su došli komunisti 1945.-te, Karađorđevići su odmah proglašeni kolaboracionistima i najgorim ološem. Propaganda je čudo jedno. Markon Padrino (разговор) 22:47, 28. септембар 2021. (CEST)

Datum rođenja.

Razni izvori koji su pisali o datumu rođenja vožda Karađorđa, rastegli su period njegovog rođenja na vremenski interval od 16 godina, od 1752. do 1768. godine.

Ruski diplomata Konstantin Rodofinikin (1761-1838) u jednom pismu kaže da je Karađorđe rođen na Đurđic.

Janićije D. Đurić (1779-1850), njegov sekretar je prema nekoj svojoj proceni dao sud da je bio rođen 1752. godine.

Milan Jovanović iz Viševca je u svom delu - Prilog o naselju Viševac - naveo podatak da je Karađorđe rođen u decembru 1762. godine... Negde sam pročitao, čini mi se, da se ove godine drže i Karađorđevići... Najverovatnije je rođen na Đurđić, a možda je kršten do mesec dana kasnije, ali kad se uzme u obzir to vreme i običaji, deca su se krstila do tri dana po rođenju, usled smrtnosti dece, ali ne možemo isključiti da je mogao biti kršten i do nekih mesec dana starosti...

Karađorđev prijatelj iz većine njegovog života, koji ga je duže znao od njegovih ljudi i vojvoda iz doba voždove države, i pašenog, Gavrilo Gaja Pantov Vodeničarević (1774-1849), rekao je istoričaru Isidoru Stojanoviću (1809-1849) da je u vreme Kočine krajine, 1788. godine, bio star 14 godina, a da je Crni Đorđe bio osam godina stariji od njega, odnosno rođen 1766. godine.

U približno vreme njegovog rođenja, ako ne za mesec onda svakako za godinu, se vezuju i neke nesvakidašnje pojave na nebu. Pominje se na vikipedijinoj stranici o Karađorđu, Halejeva kometa iz proleća 1759. godine, a pominje se i još neka kometa iz leta 1758. godine. Moguće čak da je reč o pomračenju sunca ili meseca ili čak pun mesec, koji je od svedoka njegovog rođenja sa razlogom upamćen i usmenim predanjem prenet daljim naraštajima. Nije isključeno ni stvaranje mitomanske mreže oko ličnosti vožda Karađorđa u mahom nepismenom, visoko religioznom i praznovernom srpskom narodu, koji beše turski rob. Oko mnogih vođa i vladara je što namerno, što nenamerno, uz misticizam nastao skup mitova, kao omotač njihovog kulta ličnosti.

Jedno je sasvim sigurno, sudeći po svim ovim spisima o njegovoj starosti i realističnom portretu vožda Karađorđa iz 1816. godine, ruskog slikara Borovikovskog, kom je vožd lično pozirao, a to je, da je čuveni vožd, svakako bio rođen u vremenskom periodu od 1758. do 1766. godine.

Po nekom mom logičnom mišljenju, vožd Karađorđe je rođen na Đurđic (1765. ili) 1766. godine. Smatram da bi taj datum svuda trebao da bude prisutan kada se o Crnom Đorđu govori. Markon Padrino (разговор) 15:14, 29. септембар 2021. (CEST)

Карађорђево порекло

Поздрав! Видим да се на интернету доста пише о Карађорђевом пореклу, а да на овом чланку стоји само кратко податак Димитрија Давидовића да је Карађорђе старином од Подгорице. Не знам јесам ли на правом месту, али сматрам да се то мора детаљније објаснити јер монтенегрински портали злоупотребљавају и изврђу поједине историјске изворе да би Карађорђа представили као Албанца. https://www.portalanalitika.me/clanak/278773--mit-je-da-je-karadorde-petrovic-bio-porijeklom-iz-vasojevica.

Наиме, у питању су извештаји француског барона Меријажа из 1810. и 1811. године који каже да је Карађорђева постојбина тврђава у Климентима, да ту живе његови рођаци који су племенске вође и да се многи Клименти и Високи Црногорци боре под Карађорђевом заставом. Још 1960. године Рајко Веселиновић је у својој расправи ,,Ко су Албанци и Клименти у аустријским изворима с краја XVII века?: Историјско-географска и етнографска расправа” Зборник за друштвене науке. 25: 93—124. https://www.maticasrpska.org.rs/zmsdn25/ показао да су се називи Албанци, Клименти и Албанија често непрецизно користили и за много шира подручја у аустријским и другим западним изворима, те да се назив Клименти и(ли) Црногорци користио за становнике Старе Црне Горе, Зете и Брда, а да је та конфузија постојала и касније. Стога је сасвим смислено када се узме Давидовићев податак да је Карађорђе од Подгорице старином (Давидовић је познавао бројне учеснике Првог српског устанка), да је то уствари простор тзв. Климената у ширем смислу, то јест црногорских брда. — Nikolakrstic91 (разговор) 20:55, 18. новембар 2022. (CET)