Разговор:Карло V, цар Светог римског царства/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Архива 1

Архива 2

Једна напомена

Хоћу да ти скренем пажњу да је у српској историјској литератури уобичајно да се овај владар зове КАрло Пети. --Vojvoda 17:58, 28. април 2007. (CEST)

Ма и ја се нешто размишљам да га пребацим на Карло V. Verovatno ću tako i da uradim. Paradoks je u tome što ga svi (ne samo Srbi) zovu Karlo Peti, a on je u suštini više bio u Španiji i vladao Španijom nego Nemačkom i Svetim rimskim carstvom. Tamo je imao druge koji su upravljali za njega. Vidiš da ga je ga je na kraju i prepustio svom bratu, a Španiju je ostavio svom sinu. Mislim da ću ga prebaciti na Karlo V.--Maduixa kaži 22:23, 28. април 2007. (CEST)

Jel gotovo

Jesi li završila rad na članku?--Vojvoda 10:19, 2. мај 2007. (CEST)

Nije, jos, ovaj clanak mi se cini kao Sagrada Familija iliti nas Hram svetog Save - nikad da se zavrsi.. Ostao mi je jos deo o unutrasnjem uredjenju spanske drzave, a onda jos jedan pregled da li je sve na svom mestu, slike, i drugi detaljcici... I onda je gotovo. Nadam se da cu uspeti danas i sutra da ubacim poslednji tekst.--Maduixa kaži 10:23, 2. мај 2007. (CEST)

Дуго траје, али се зато чланак, као и поменуте грађевине, креће путем ремек-дела то јест изабраног чланка:)--Велимир85 16:29, 2. мај 2007. (CEST)

Што се тиче слика мислим да она слика круне нарушава изглед чланка. Мала је у односу на друге слике (круна царасветог римског царства). --Vojvoda 18:48, 2. мај 2007. (CEST)

Још нешто зар није мало незгодан наслов Свети римски цар. Изгледа као да је проглашен за свеца и да је био цар Римске империје. Можда примедба звучи мало глупо али неко ко нема појма о историји могао би да стекне погрешан утисак. Боље је рећи Цар Светог римског царства.--Vojvoda 17:26, 5. мај 2007. (CEST)

Pa tako su i drugi pisali...--Maduixa kaži 17:37, 5. мај 2007. (CEST)

Što se slike tiče, kad završim tekst, pogledaću kako da rasporedim slike. Očigledna je pretrpanos u gornjem a oskudnost u donjem delu članka. Sve će doći na red...--Maduixa kaži 17:38, 5. мај 2007. (CEST)

Evo vidi ovde Списак царева Светог римског царства--Maduixa kaži 17:41, 5. мај 2007. (CEST)

Ne znam šta su ostali pisali ali zar ne misliš da je nezgodno. --Vojvoda 17:45, 5. мај 2007. (CEST)

Eto sukobih se sama sa sobom, pa ne uspeh da ispravim vezu pre nego što si odgovorio. Ovako je dobro. Pogledaj. Svi se uglavnom zovu Sveti Rimski Car (čak je i pogrešno po pravopisu treba samo Sveti da bude velikim slovom). Mislim da si u suštini u pravu, i trebalo vi car Svetog rimskog carstva, jer je to kao bukvalni prevod sa engl. Holy Roman Emperor. Nisam gledala, al' ko će sada sve njih tamo izmenjati? Mene, pravo da ti kažem, mrzi. A ionako što se mog dela tiče (Španija), imam samo jednog Svetog rimskog cara. Što naravno ne sprečava druge da menjaju...--Maduixa kaži 17:50, 5. мај 2007. (CEST)

Пар предлога

Чини ми се да ће овај чланак бити најбољи чланак о Карлу Петом на свим википедијама али имам неколико предлога шта треба преузети са шпанске и енглеске:

• са шпанске би могао да се пребаци онај родослов са грбовима[1]
• на енглеском чланку је одлична уводна табела у којој је смештена гомила података [2]

--Vojvoda 09:52, 6. мај 2007. (CEST)

Јел си размотрила моје предлоге.--Vojvoda 19:28, 6. мај 2007. (CEST)

Ма јесам и дала бих руку да сам и одговорила, и то ОВДЕ, тако да не капирам шта се десило, јер видим да овде мог одговора нема и никад га није ни било.

Елем, родослов правим ја, у корелу, хоћу да га направим лепшим и мањим, јер ми је ово што је на шп. вики ем ружно ем много места заузима. А она табела са енглеске... Оно што углавном пише су крљевсктва која је наследио и наследници и претходници - што већ има у оним кућицама на крају чланка. Оим тога, онда би се нарушила униформност кућица о шпанским владарима, јер сам свуда стављала исту кућицу... Мислим да нема потребе да је проширујем. Родослов ево сад правим, ваљда ћу стићи вечерас да га окачим...--Maduixa kaži 21:36, 6. мај 2007. (CEST)

Напомена: Бришем ону таблу јер само смета и ничему не служи. --Maduixa kaži 23:04, 6. мај 2007. (CEST)

Готово

Мислим да је готово. Ако има још неких предлога, само напред. Остаје да само још једном пређем текст.--Maduixa kaži 23:05, 6. мај 2007. (CEST)

Хмм, латинични родослов усред ћириличног чланка...не изгледа лепо, али ако мора тако...--Велимир85 23:48, 6. мај 2007. (CEST)

Слободно скини родослов и промени, мој Корел нема ћирилицу. Ни мени се овако не свиђа, али шта ћу...--Maduixa kaži 00:34, 7. мај 2007. (CEST)

Зар не мислиш да је она слика Максимилијана са породицим превелика. --Vojvoda 11:03, 7. мај 2007. (CEST)

Pa ti je smanji, ako misliš da je prevelika:)... Ne, ne mislim, ja volim da se slike lepo vide. Naravno, ako neko ne misli kao ja, slobodan je da je smanji. Al nemoj previše, treba lepo da se vidi.:):):)--Maduixa kaži 11:12, 7. мај 2007. (CEST)

Моји разлози против проглашавања за "сјајног"

• превише црвених веза (требало би направити бар клице за повезане чланке)
• у неким реченицама превише плавих веза (мислим да је умјесна доза количине веза у неким реченицама благо прекорачена)
• мислим да би све велике табеле и графике требало учинити "заклопивим", пошто нарушавају могућност течног читања
• табела "Наслеђе и оставштина" латинична (плус нека непозната земља "Nizozemska" ;-)) ... ово је генерални проблем лат/ћир интерфејса о којем би требало на другом мјесту дискутовати и донијети одговарајуће правило
• чести "скокови" између прошлог и садашњег времена
• за "секундицу" предугачке дигресије на протестантизам, организацију Шпаније, спољнополитичке односе

Иако је обим и референцираност грађе за похвалу, по моме субјективном читалачком мишљењу (види горњу листу), чланак (још) не заслужује епитет изабраног. --Kaster 12:14, 7. мај 2007. (CEST)

Све примедбе су на месту, али то сам све имала у плану да поправим. Чланку је потребан још један детаљан преглед, ишчитавање, тако да је Војвода мало пожурио са постављањем на гласање. Што се латиничне табеле тиче, као што већ рекох, мој корел нема ћирилицу, тако да сам морала да ставим латиницу. Ни ја нисам одушевљена, и било ви ми јако драго ако неко ко има ћирилицу у корелу или неком од програма за едитовање слика сскине ову слику, преправи на ћирилицу и врати је овде.--Maduixa kaži 12:27, 7. мај 2007. (CEST)

Што се Низоземске тиче, то је правилан назив за земљу иако смо ми Срби навикли да ту земљу зовемо по једној од њених провинција, Холандији. Поређења ради, сви кажемо да идемо у Енглеску а мислимо на Велику Британију, тј, Уједињено Краљевство. То је једна општеприхваћена грешка и требало би да се сви трудимо да је исправимо.--Maduixa kaži 12:30, 7. мај 2007. (CEST)

Црвених веза нема превише (у односу на неке друге изабране чланке) а не може се очекивати да један човек одради један обиман чланак а потом да би он поплавио направи још 20 клица. Не знам како у чланку о владару који је одиграо једну од најважнијих улога у коначном расплету сукоба између протестаната и католика може да буде превише дигресија које се осврћу на ту тематику (Црксвени сабори чији је он иницијатор понекад био). Друго Карло је владао у време када се владар поистовећивао са државом па је спољна политика била резултат његових интереса и нахођења па је логично и умесно да се и о томе дају детаљне информације. --Vojvoda 22:08, 7. мај 2007. (CEST)

---

Што се дигресија тиче - Карлов живот је био јачање Шпаније, борба за католичанство - дакле борба против протестантизма и Турака, и борба против његовог архинепријатеља, Франсое Првог. Све то заједно је чинило део пакленог плана да постане цар унверзалног хришшанског царства, што му на крају није успело.

Ако уклонимо те ствари из чланка, онда једноставно немамо чланак. --Maduixa kaži 23:09, 7. мај 2007. (CEST)

Које табеле?--Maduixa kaži 23:07, 7. мај 2007. (CEST)

---

• Низоземска је хрватски, а Холандија српски назив за ту земљу. То ваљда није спорно? Слажем се да можда није 100% логично и из ове историјске или лингвистичке перспективе изгледа погрешно. Али због тога не морамо одмах да окрећемо српски језик наглавачке. Иначе, Холандију поред Срба, тако зове и још пар других народа у свијету.
• Нигдје нисам рекао да сам за уклањање или потпуно брисање тих дијелова. Ради се дакле о смањивању и овентуалном премјештању тих за овај чланак сувишних садржаја у посебне чланке.
• Радило се о оне двије табеле (родослов и титуле). Једна од њих више није ту?

Иначе, ове примједбе горе су биле чисто субјективне природе и не претендују на 100% безгрешност. На основу појединих реакција понекад помислим да говорим кинески :-( --Kaster 01:12, 8. мај 2007. (CEST)

Низоземска која је постојала у време Карла V није иста земља као данашња Холандија — ова Низоземска обухватала је и неке друге области и ово јесте прави назив за њу који се употребљава у нашој литератури. А и данашња Холандија се на српском такође може звати Низоземском, ни то није погрешно. Каштер овога пута није у праву кад каже како је „Низоземска“ хрватски. Узгред, родослове не морате убацивати у чланке као слике; њих можете направити и у вики коду — погледајте en:Black family tree. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:33, 9. мај 2007. (CEST)

---

Kasteru, druže...

Kasteru, nisu to dve tabele, nego je jedna tabela (koja je trenutno na ćirilizovanju) a drugo su kutijice sa titulama. Izgleda nezgrapno, ali šta mogu kad je imao tolike titule, pobogu, carstvo mu se protezalo na tri kontinenta! Mora tako da bude, jer ja ne umem da napravim drugačije. Osim toga, mislim da je važnije ono šta piše u tekstu nego da ti tabele budu stisnute.

Što se tiče razloga koje izlažeš, pa treba da se trudiš da što više izlažeš OBJEKTIVNE zamerke, a ne tvoje lične utiske, a kao administrator se pretpostavlja da znaš da napraviš razliku između onoga špto je objektivno loše i ono što je samo neki tvoj lični utisak.

Što se teksta tiče, nemam nameru da izdvajam ni izbacujem ništa, jer smatram da je sve to neophodno kako bi se stekla prava slika o dobu u kome je vladao Karlo. Osim toga, kako bi ti se zvali ti posebni članci: Karlo Peti protiv Lutera, peta runda?

Užurbano radim na plavljenju linkova koje mislim da treba da se poplave, međutim, neće nikako biti sve plavo.

Što se tiče zamerke da ima previše plavih linkova, ne razumem... Ima ih dosta samo u prvom pasusu kojim počinje članak gde se objašnjava ko su mu bili deda baba majka otac, tetke stričevi ujne itd, jer su SVI bili značlajni u toku istorije. Ne mogu ja da skidam linkove ka značajnim ljudima samo zato što se tebi previše plavi pred očima. Sorry. Ako misliš da treba da se skine, a ti skini. Ja sigurno neću.

I na kraju, onaj rodoslov sa grbovima i nije toliko bitan, tako da ga najverovatnije neću ni vratiti, s obzirom da Juzer ima problema da ga ugodi kako treba. Bilo je to čisto samo estetski, što na kraju ako i bude, može da se strpa na kraju a ne na početku članka.

Što se Holandije/Nizozemske tiče, tu sam i ja veoma neodlučna, tako da i sama pravim greške pa negde pišem Holandija, negde Nizozemska negde Flandrija itd.. što svakako nije u redu. Naj pravilnije je Nizozemska, a jeste tačno da srpski nije jedini jezik koji nizzemsku naziva Holandijom. Tu ne znam... Nekako mi ni jedno rešenje ne izgleda zaokruženo...--Maduixa kaži 18:23, 9. мај 2007. (CEST)

Karlovo nasleđe

Evo ovde slike, pa ko hoće, neka je ćirilizuje. Слика:Karlovo nasledje.jpg. Uklonila sam je iz članka jer je stvarno ružno.--Maduixa kaži 14:15, 7. мај 2007. (CEST)

Пусти ми .cdr на мејл. -- JustUser  JustTalk 16:32, 7. мај 2007. (CEST)

Ја само да питам за

о темељној реструктурацији клера

јел још некоме ово малко "шкрипи"? -- JustUser  JustTalk 16:29, 7. мај 2007. (CEST)

Ок, послаћу поподне.

Где је тај цитат? Реци ми барем део где се налази. Тако ишчупан из контекста ништа не значи.--Maduixa kaži 16:55, 7. мај 2007. (CEST)

Ецво нашла сам га и преформуилисала.

Иако се на том сабору донела одлука о темељној реорганизацији цркве

Јле сад добро? --Maduixa kaži 18:24, 7. мај 2007. (CEST)

О томе ко је цар светог римског царства

Једну реченицу у уводу треба прерадити, јер мислим да није тачна. "док је Свето римско царство оставио на управу свом брату Фернанду, у чију ће корист 1519. абдицирати и уступити му лангобардску гвоздену круну, чиме ће Фердинанд Хабсбуршки постати Фердинанд I, Свети римски цар."

Фердинанд није 1519 постао цар Светог Римског царства него тек 1556. Он јест управљао у Карлово име. --Зоран Докић 04:00, 11. мај 2007. (CEST) Лангобардска круна опет значи краља Италије.--Зоран Докић 04:02, 11. мај 2007. (CEST) Фердинанд јесте изабран 1531 за цара светог римског царства, али то је била формалност, која је означавала да је он само Карлов наследник и будући цар. Стварно је постао цар после 1556. --Зоран Докић 11:45, 11. мај 2007. (CEST)

Имађ право. Поткрала ми се грешка. Испревљено.--Maduixa kaži 12:29, 11. мај 2007. (CEST)

Што се тиче Лангобардске круне, краљеви Италије су уједно били и краљеви Светог римског царства од 9. до 19. века. Крунисање круном сцетог римског царства није аутоматски значило да је крунисан и од папе. Морао је и папа да га крунише, а папа је користио за то лангобардску гвоздену круну, коју је Карло Велики преузео од Лангобарда и уједно био и први цар крунисан овом круном, наравно од папе. Осим тога, то је био и један од услова у Златној були Карла Четвртог како би цар могао сам да именује наследнка, у противном цара су бирали принчеви-изборници, као што су Карла изабрали јер Максимлијан нје био крунисан лангобардском круном и од папе. Пошто Карло јесте, онје сам одредио свог наследника - свог брата. Тако да лангобардска круна и тер како има везе са царевима Светог римског царства.--Maduixa kaži 12:35, 11. мај 2007. (CEST)

Свети римски цар

Не мислите ли да би једино исправно било светоримски цар, а никако Свети римски цар? Упоредите нпр. Први мај и првомајски уранак. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:02, 11. мај 2007. (CEST)

Ma, po sam već mislila da promenim u car Svetog rimskog carstva, jer ovo je bukvalan prevod sa engleskog. Tako sam napisala jer su ostali carevi o kojima imamo članke tako imenovani, međutim, mislim da to SVE treba promeniti u "Pera Perić, car Svetog rimskog carstva." Ja ću sad za početak da promenim karla. A neko bi trebalo da sredi ovaj spisak.--Maduixa kaži 21:00, 11. мај 2007. (CEST)

Уводни пасус је промењен

Сада је могућа вика и псовке, али ево шта и зашто сам изменио.

Увек постоји и враћање из архиве за оне којима се не допада.

Уводни пасуси чланка су били конфузни и нејасни. Чланак о Карлу Петом је почињао са Карло Први... Мислим да сам, уз задржавање свега поменутог, дао пар објашњења, уз табелу имена (којих је било више). Помињање Гвоздене круне сам уклонио, јер је то само симбол суверенитета над Италијом који обично иде уз Царство, али то је небитна метонимија (причам о круни, а мислим на Царство).

Дао сам и кратку оцену због чега је то он био важан и шта је хтео, односно са киме се сукобљавао. Ово, због принципа да читалац из увода може да стекне неку информацију, а ко хоће да чита даље, може.

Изузев првог одељка, додао сам једну реченицу у делу о титулама (почасне титуле).

Имам и референцу, додату у делу за референце, али не знам како да је придружим осталима.

--Јакша 06:32, 1. септембар 2007. (CEST)

И мени се чини да је сад боље. --Јован Соколовић 08:45, 1. септембар 2007. (CEST)

Додај

• <ref name="Успон Европе">[[Драгољуб Р. Живојиновић]], ''„Успон Европе (1450—1789)“'', Службени лист СРЈ, [[Београд]] [[1995]]. </ref>

,одмах иза тврдње коју референцираш,а то ће се само појавити у листи референци,а после само стављаш

• <ref name="Успон Европе" />

ако ти/неком затреба још негде.

Црни Бомбардер!!! (†) 12:23, 1. септембар 2007. (CEST)

---

Gde hoces da stavis referencu? Ne moze ovako. Obrisala sam odande jer strci. Kazi gde hoces referencu i stavicu ja. --Maduixa kaži 13:07, 1. септембар 2007. (CEST)

---

Вратила сам име америчких колонија на Западне Индије, јер су се тако завале у Карлово доба. Такође сам наилазила на термин Америке (Las Américas), али Шпанске Америке никад. Зато сам вратила на стари назив. --Maduixa kaži 13:45, 1. септембар 2007. (CEST)

Хвала на саветима. Референцу сам додао у текст.

У неком од текстова на страним википедијама сам наишао на Шпанске Америке (сад не могу да га пронађем), па ми се то учинило као згодан израз. У реду је и Шпанске Индије, али да ли је то потврђено негде у литератури? Шпански је само las Indias.

--Јакша 20:11, 1. септембар 2007. (CEST)

---

Не, ниси разумео. Не Шпанске Индије, него Западне Индије - las Indias Occidentales. У литератури ћеш наћи углавном само лас Индијас јер је Шпанце занимала само Америка, у Азији нису много петљали (осим Фиолипина), тако да је за њих скраћено Индије била асоцијација на Америку, и читалац би одмах знао да се то лас Индијас односи на Америку а не на Индију или Азију уопште. Много је уобичајеније на енглеском чути Истерн Индис него Вестерн Индис, јер су Енглези освајали у том делу Азије и за Енглезе су Индије углавном била асоцијација на њихове Индије - Индију.

А да ли је потврђено у литератури... Па не знам. Ја сам прочитала само тону и по што књижевних дела из разноразних периода, што дела која говоре о историји Шпаније... Ваљда ми се може веровати? Шта ти мислиш?--Maduixa kaži 01:48, 2. септембар 2007. (CEST)

Све је у реду, стоји објашњење у загради.

--Јакша 03:56, 2. септембар 2007. (CEST)

Сабор у Тренту ?

Сабор у Тренту се не помиње у српској историјској литератури. Уобичајено име је Тридентски или Тридентински концил или сабор.

--Јакша 00:26, 6. септембар 2007. (CEST)

Сређивање вишезначних одредница

(била налепница несређених вушезначних повезница па се средило па је уклоњена)

Her Flik, bi li bio ljubazan da mi objasnis sta ova etiketa u stvari znaci? --Maduixa kaži 15:34, 15. новембар 2007. (CET)

Рецимо да сам средио ту нерешену повезницу (колико год се решавање Америке може сматрати решавањем). Maduixa, колико сам ја схватио, последњих дана се дешава следеће: ако постоји неки линк ка „чланку" који је вишезначна одредница (ух, колико мрзим овај израз), преправља се у директан линк ка једнозначној страни (о термину на који се мислило у почетном чланку)... Ах, каква конфузија кад ја причам =) Поз, --Wlodzimierz 15:45, 15. новембар 2007. (CET)

Хм, можда је овако и боље. --Wlodzimierz 15:47, 15. новембар 2007. (CET)

ОК, схватила сам кад сам видела твоју промену. Изгледа да Хер Флика никад нема кад је потребан, ал ако неког треба да блокира, одмах се појави! Уклонићу ову налепницу, јер је сређено. --Maduixa kaži 15:49, 15. новембар 2007. (CET)

Свашта се може наћи на овој вики. --Kaster (разговор) 03:03, 14. јануар 2008. (CET)

Наслов

Молила бих да се наслов овог чланка не мења, јер:

1. Човек се зове Карло у српској литератури јер је био вишејезичан и владар више земаља тако да се не може определити за било коју варијанту -- ако се стави Карлос, неправедно је према Немцима, ако се стави Карл, неправедно је према Шпанцима.
2. Иако је овај господин више времена проводио у Шпанији (у Немачку није ни ишао), ради униформности смо се определили за цар Светог римског царства јер су и сви други исто тако именовани, па не видим што би овај морао да буде другачији. Захваљујем на разумевању. --Јагода испеци па реци 17:23, 16. април 2009. (CEST)

Ми имамо већ годину дана договор о именовању владара, који је обичнији за наше поднебље. -- Bojan  Razgovor  17:28, 16. април 2009. (CEST)

To ste se vi dogovarali a niko nije pitao za misljenje nekog istoricara, pa ste se opet dogovorili da sve uniformisete, bez obzira da li nesto ide ili ne ide. Npr. svi spanski kraljevi jednostavno ne mogu da se nazivaju po dinastiji jer ih tako niko ne zove, vec ih zove "od Spanije". Filip iV je Filip IV od Spanije, a ne Filip Habzburski, jer jednostavno Habzburzi su bili vladari u vise zemalja i se takvo ime moze ponoviti i u Austrougarskoj, Sv. rimskom carstvu ili gde vec. Jednostavno treba pisati imena vladara onako kako je to uobicajeno u istorijskoj praksi i tako da dodje sto manje do zabune. Sto se tice careva sv. rimskog carstva, ako ste vec menjali Karla V, onda bi bio red da izmenjate i ostale, jer je SAMO i jedino on promenjen u ime po kom ga niko zivi ne zna. Ovaj covek je najpoznatiji kao car Sv. rimskog carstva ili eventualno kao Karlo I od Spanije. S jedne strane bilo bi tacnije da bude od Spanije, jer kao sto rekoh, ceo zivot je proveo u Spaniji i na kraju je prvo abdicirao sa prestola sv. rmiskog cara, dakle, nije ga mnogo zanimalo to carstvo, ali ja sam ipak stavila Sv. rimski car da bude "uniformisano" sa ostalim carevima a i mislim da je pod tim imenom poznatiji kod nas. Karlo V Habzburski ne znaci ama bas nista, jer je bilo mnogo Habzbugovaca Karla, i ovaj sigurno nije ni prvi a ni peti Habzburgovac sa imenom Karlo. S druge strane, on je peti car Sv. Rimsog carstva koji nosi ime Karlo (zato je V), ali u isto vreme je i Karlo I od Spanije, jer je prvi spanski kralj koj nosi ime Karlo. --Јагода испеци па реци 18:50, 16. април 2009. (CEST)

Zapravo, to pravilo je izaslo nakon diskusije iz 2006. Ja sam se zalagao da bude kao na engleskoj, ali su mi rekli da se u srpskoj istoriografiji ne radi tako, vec da je uobicajeno Ime Broj Dinastija. -- Bojan  Razgovor  19:34, 16. април 2009. (CEST)

Не бих могла сад да тврдим за било ког владара, али за овог поуздано знам да је боље овако како сам ја рекла. Кажем, може се променити и на Карло Први од Шпаније, али мислим да је ипак најбоље овако, јер је овако најпознатији, не само код нас, него иначе. Тај систем по династији може се применити и функционише на династије које су владале само једном земљом, онда је логично да је у тој династији нпр. Карло, ако је пети, он је и пети Карло у династији и пети владар те ѕемље са именом Карло (нпр. тако је могуће и тако се ради код српских владарских породица). Али, кад имамо династију која је владала у више земаља, то је једноставно немогуће, јер није прецизно. Наравно, могу се давати имена династиија особама које нису били цареви и краљеви, јер је њих лакше тако разликовати, али ако иде број, тај број значи нешто, и ако има више владара истог имена у више земаља... Лако се направи збрка па се не зна ко је ко и којом је земљом владао. Ето, на пример, Филип II, Карлов син, бвио је Филип Други Шпански, али Филип Трећи Португалски, што значи, да је био други краљ шпаније са именом филип, али трећи краљ португала са именом филип. А породица је иста -- Хабзбурговци. Како би онда њега именовао по династији? Филип Други Хабзбуршки, или Филип Трећи Хабзбуршки? И једно и друго је тачно, а уноси забуну, јер се не зна чега је то он Трећи или Други...--Јагода испеци па реци 20:03, 16. април 2009. (CEST)

Pa ja bih ovog Filipa uzeo pod imenom drugi. Tako je najpoznatiji. Isto imas Dzejmsa VI Stjuarta koji kada je postao kralj Engleske postao Dzejms I Stjuart i tako je najpoznatiji. -- Bojan  Razgovor  20:12, 16. април 2009. (CEST)

Па да. Тако је најпознатији, али му се увек додаје и оно, краљ Шпаније, јер било је и много других Филипа Других који нису имали везе ни са Шпанијом, а ни са Хабзбурговцима. А Џејмс је био први Џемс, али од Енглеске, није био Први Стјуарт, док је као шкотски краљ био већ шести по реду који се зове Џејмс. Ево још један пример. Филип Четврти је био последњи Филип из породице хабзбирговаца на престолу Шпаније. Филип Пети је био већ Бурбон, али је добио име Пети јер је био пети Филип на шпанском престолу. Да се гледа породица, био би Филип Први Бурбонски, али онда би требало додати од Шпаније, јер факат је било још бурбона и који су се звали Филипи. --Јагода испеци па реци 20:49, 16. април 2009. (CEST)

Имаш Андроник I Комнин, па онда Андроник II Палеолог и Андроник III Палеолог, па Јован V Палеолог па Јован VI Кантакузин. Али Џејмс I је само наведен пример да се не може сваком удовољити, па ће се онда чланак Филип II од Шпаније и Филип III од Португала звати само Филип II од Шпаније (или Хабтбуршки). Даље, ко су ти многи Филипи II и Карли V од хабзбурговаца који могу изазивати-- Bojan  Razgovor  09:25, 17. април 2009. (CEST)

Komneni su vladali samo Vizantijom, Paleolozi takodje, kao i Kantakuzini. Broj pored imena ne znaci da je to treci, cetvrti ili koji vec clan porodice sa istim imenom (Habzburgovac, Kantakuzin i sl.) nego da je treci cetvrti vladar na istom prestolu sa istim imenom. Ako malo bolje pogledas, brojeve imaju samo vladari, a ne iostali clanovi iste porodice koji nisu vladali. Opet ti kazem ne mozes sve uniformisati, jer zivot nije uniformisan kao matematika. Medjutim, vidim da si se navrzao na ovaj clanak, a znam i zasto, tako da nemam nameru vise da se natezem s tobom. Radi sta hoces. Svejedno mi je. Ja pokusah da ti lepo objasnim zasto to ne moze, medjutim, nema sanse. Samo napred, uniformisi sve. Ali ne zaboravi onda da prebacis SVE careve Svetog rimskog carstva na taj sablon koji hoces da sledis. Jer, ako prebacis Karla V, a ostale ostavis tako kako jesu, opet ne bi postigao svoj cilj, a to je apsolutna uniformisanost naslova, zar ne?--Јагода испеци па реци 09:53, 17. април 2009. (CEST)

To nisam ni rekao. -- Bojan  Razgovor  10:27, 17. април 2009. (CEST)

Evo, pozvala sam Vojvodu i Klaudija da kazu sta misle o temi. To je najvise sto mogu da uradim. Nek njih dvojica kazu sta misle, obojica su istoricari, pa nek bude kako njih dvojica kazu. Je l' moze tako? --Јагода испеци па реци 10:14, 17. април 2009. (CEST)

Наслови се свакако не могу униформисати никако ни да имамо најбољу жељу да то учинимо.

Мислим да је овде апсолутно важније да стоји име владара, број, па титула и земља којом је владао. Додавањем имена династије нећемо постићи много јер колико људи, а ту мислим на већину читалаца, уопште зна да је нпр Франсоа I био из династије Валоа или рецимо Карло V из династије Хабзбурга (пошто су код нас Хабзбурзи аутоматски асоцијација за Аустроугарску, Франца Јозефа и Франца Фердинанда...). Мислим да у овом случају енглеска Вики има право нпр. погледајте ово http://en.wikipedia.org/wiki/James_I или рецимо ово http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_II. Енглески више транскрибије имена него српски, међутим и код нас се облик имена Карло често користи и за владаре Шпаније, Румуније, Чешке, а у старијој литератури и Енглеске (нпр. сироти Стјуарти су под тим именом били заведени у мом гимназијском уџбенику историје а то је било пре десетак година). Такође, сетимо се и да угарске краљеве који су носили име Иштван на нашем језику често транскрибујемо као Стефан што је исто тако владарско име и српских владара.

На крају, византијске владаре не треба узимати као пример у овој расправи из простог разлога што се код византијске аристократије, па тако и царева, презимена у правом смислу речи јављају већ од почетка 9. века (први цар са презименом је Михаило I Рангабе). Од 11. века ако нисте биле члан неког породичног клана типа Комнина, Анђела, Палеолога и сл. нисте ни могли претендовати на престо. Презимена других европских владара средњег века и периода раног новог века су више плод наше данашње жеље да извршимо класификацију свега и свачега по сваку цену, него историјске реалности.--ClaudiusGothicus (разговор) 10:30, 17. април 2009. (CEST)

Naravno da možemo da se odlučimo za jedan oblik, samo ne na ovoj stranici, već na onoj tamo gde sam naveo. Ono pravilo je bilo dosta felsibilno, jer je dopuštalo da se koriste ustaljena imena (Karlo Veliki, Ričard Lavlje Srce). Ko je ovde dugo kao ja svedok je ruske salate od naziva vladara. -- Bojan  Razgovor  10:48, 17. април 2009. (CEST)