Разговор:Михаило Мерћеп/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Михаило Мерћеп (Дубровник, 1984 — Београд, 1937) је био један од пионира авијације на просторима Балкана.
Изучио је фотографски занат, првих година XX века и отворио фотографску радњу у Загребу, где је живео до 1934., када прелази у Београд.
Спортом се бавио од младих дана, возећи бицикл прво са великимпредњим точком, а затим на оба једнака точка. На таквом бициклу предузимао је спортска путовања по Европи и учествовао на међународним бициклистичким тркама. За среме Светске изложбе у Чикагу 1893., отпутовао у САД, возећи бицикл од Београда до Хамбурга и од Њујорка до Чикага. У САД боравећи углавном у Даласу, учествовао је на бициклистичким тркама и пратио покушајелетења апаратом без мотора. Ту се осдушевио за авијацију.
После четири године задржавања у САД, вратио се у домовину 1897. Са двојицом београдских спортиста Светоликом Савићем и Љубом Станојевићем, направио је 1898. бициклистичку туру од Београда (кроз Босну и Херцеговину, Црну Гору ), до Дубровника.
У Загребу је имао први мотоцикл, а затим аутомоби, на којима је изводио спортске вожње. На једној бициклистичкој трци у Загребу 1908., сазнао је да се такмичар Едвард Русијан из Словеније, којег је познаво од раније бави и авијатичарским спортом.
Са њим је ступио у везу у лето 1910., када су њих двојица одлучила да заједно израде авион—моноплан типа Мерћеп-Русијан. Авионски мотор марке Гноме купљен је у Паризу. Израда и изградња хангара у Загребу, при којој је помагао Едвардов брат Јосип Русијан, завршена је почетком децембра 1910. Мерћеповим иницијативом је 29. новембра 1910. у Загребу основан Клуб авијатичара, чији су чланови били поред загребачких спортиста и браћа Едвард и Јосип Русијан.
Половином децембра Русијан је њиховим авионом извео прво јавно летење авионом са мотором на подручју Југославије. Друго јавно летење овим авионом извео је Русијан 9. јануара у Београду када је погинуо, јер се авион срушио у Доњем граду на Келемегдану.
После погибије Русијана, Мерћеп је наставио рад на пољу авијације, па је из својих средстава конструисао још три авиона 1911. 1912. и 1914., при чему му је идаље помагао Јосип Русијан. На овим авионима обућио је неколико пилота. Приредио је јавна летења у Загребу, Осијеку, Будимпешти и Грацу, по којима је учествовао он сам или његови пилоти. На авијатичарским такмичењима одржаним у Будимпешти 20. и 21. августа 1912, на којима је учествовао 16. такмичара из Аустро Угарске, а присуствовало 100.000 гледалаца. Ту је 21. августа победио је његов авион који је возио један од његових пилота Драгутин Новак и освојио награду.
У почетку Првог светског рата био је од аустроугарских власти, због свог ангажовања у соколским друштвима, предат војном суду и одлежао је шест месеци у затвору. За то време непознати људи разрушили су његов хангар и уништили авион који је конструисао 1914.. После рата био је један од иницијатора оснивања аероклуба. На оснивачкој скупштиниАеро-клуба у Загребу 30. јуна. 1925. био је изабран за члана управе.
Од 1934 живи у Београду где је и умро 1937. --Drazetad (разговор) 18:00, 15. октобар 2009. (CEST)