Разговор:Молдавци/Архива 2

Последњи коментар: FriedrickMILBarbarossa, пре 13 година у теми Pitanje
Архива 1 Архива 2 Архива 3

Како писати о нечему што (за неке) не постоји

„Мислим да нема потребе да коригујеш текст који је написао други корисник са којим имаш тако велико неслагање. Направи овде на овој страни предлог посебног поглавља које је засновано на референцираним проверљивим, непристрасним и кредибилним изворима информација и нема администратора нити корисника који сме да прекрши правила о неутралној тачки гледишта и да спречи уношење таквог текста у чланак. Историја Румуније је премало заступљена на википедији на српском језику и твоје је уређивање више него добродошло. --Antidiskriminator (разговор) 00:24, 2. август 2010. (CEST) Hvala na savetovima. U sledecih par dana cu se potruditi da uradim takav prikaz i da napisem ovde na stranici(sada je vec kasno kod mene). Problem je kako napisati istoriju naroda za koji se ne zna tacno da je narod ? Ako imate neki savet ?“

Адриане, видим да добро познајеш правила википедије и да разговор водиш аргументујући своје тврдње писаним изворима информација. Предлажем ти да не покушаваш да наметнеш искључиво свој став приликом уређивања текста овог чланка. Извини ако реметим твоје активности, али ми је жао да неко ко тако добро познаје историју Румуније (која је неоправдано премало присутна на википедији на српском језику) губи толико времена и енергије на покушај да наметне искључиво свој став у уређивању неког чланка. По правилима википедије, уколико има више супротстављених ставова о неком питању, сви (наравно релевантни) ставови се морају унети у текст чланка. Напиши на овој страни за разговор, као што си и најавио, посебан поднаслов Контроверзе и унеси текст какав сматраш да треба, засновано на референцираним проверљивим, непристрасним и кредибилним изворима информација. Као што сам горе навео, нема администратора нити корисника који сме да прекрши правила о неутралној тачки гледишта и да спречи уношење таквог текста у чланак.--Antidiskriminator (разговор) 10:24, 3. август 2010. (CEST)Одговори

Ok. Samo mala ispravka, ne zelim samo jedan stav da bude prisutan, to sam cak rekao u zadnja dva komentara, ja zelim da budu sve teorije prisutne sa referencama naravno. Napisacu odeljak Kontroverze na stranici za razgovor samo ne znam kako da iskoristim "tvrde" izvore, koja je procedura za njih? Posto su knjige stare i nemaju ISBN broj. Evo do sutra se nadam da cu stici, ali odeljak Istorija i identitet mora da dobije baj jednu recenicu koja naglasava da je ovo pitanje kontroverzno, i dalje u raspravi, i da se po jednim smatra posebna nacija, kao sto je sada napisano a po drugima deo rumunskog naroda. Adrian (разговор) 11:02, 3. август 2010. (CEST)Одговори
Ili da prebacimo ceo sadrzaj u novi odeljak i da se u odeljku Istorija i identitet napise ono u cemu se svi slazemo. Tipa, da su romanski narod koji prica moldavskim/rumunskim jezikom. Nesto kao istorija sa njihove zvanicne stranice generalne informacije, istorija i kultura. Adrian (разговор) 11:09, 3. август 2010. (CEST)Одговори
Ја се слажем са предлогом корисника Antidiskriminator. Пошто сам се и сам сложио са постојањем посебног наслова у ком би могла бити презентована разна мишљења о молдавском народу, онда нека корисник:Iadrian yu на овој страни за разговор напише свој предлог верзије таквог поглавља (са цитатима поткрепњеним изворима наравно), па ћу онда изнети своје мишљење о његовом предлогу. Оно са чиме се свакако не слажем је то да у уводном делу чланка пишемо да је постојање Молдаваца спорно, јер је и сам попис становништва у Молдавији, као и закони Молдавије који Румуне у тој држави третирају као националну мањину, сасвим довољан доказ постојања молдавског народа. Супротна мишљења (која и јесу само то - мишљења а не чињенице), могу се наћи у засебном поглављу, али са тачним описом ко у ствари износи такве тврдње (на пример румунска влада, румунски историчари, итд) а никако са тенденциозним описом који би имплицирао да је постојање Молдаваца генерално спорно, јер није. Као што сам рекао, ако постоје људи који себе сматрају припадницима једног народа и тако се изјашњавају на попису, онда је чињеница да тај народ постоји, јер је основна ствар која један народ чини народом постојање националне свести, а Молдавци је свакако имају. Око осталих ствари (велике Румуније, комунизма, Срба у Босни, итд) нема сврхе овде се расправљати са корисником Iadrian yu, јер то ипак излази из основне теме овог чланка, иако бих му имао итекако шта одговорити на његове тврдње, које су у најмању руку романоцентричне и тенденциозне, а великим делом и националистичке. PANONIAN (разговор) 23:18, 3. август 2010. (CEST)Одговори
Rumuni nisu priznati kao nacionalna manjinina u Moldaviji, bar tako kazu na njihovom zvanicnom sajtu. Adrian (разговор) 00:10, 4. август 2010. (CEST)Одговори
Ja ne mogu da verujem da i dalje ne priznajete cak ni osporavanje "Moldavskog" identiteta. Pa sta su onda svi ovi izvori (koja nisu misljenja vec cinjenice) tu ako se ne koriste? Namerno sam uzeo iz srpskih knjiga jer to ovde ocigledno ima poseban status, sada su to neka misljenja a ne cinjenice? Naglasavam, izvore koje sam ja naveo nisu misljenja rumunske vlade ili nekih rumunskih nacionalista. Ako se pise pod tim stilom, onda su takodje misljenja raznih rusofila da Moldavci postoje kao narod. Mislim da nikada ni nece biti kompromisa oko clanka ako se ne ispravi cinjenicna tacnost, u najmanju ruku da se navede obe teorije za koje imam reference i da se navede da je u toku kontroverza oko identiteta ovog naroda za koji takodje imam reference. Vi trazite "kompromis" a niste spremni da odstupite ni milimetar, cak ni pred brdom referenci, pa sta je onda ova Wikipedija? Licna enciklopedija sacice korisnika? Ako ste vi toliko sigurni u postojanje ovog naroda, navedite bar polovinu validnih referenci koliko sam ja naveo. Vi imate 2 reference samo i ne postavlja se pitanje, a ja sa brdom referenci se pita da li ce se ubaciti? Izvinite, ali da nije ovo selektovanje cinjenica i pisanje onoga "sta nam se svidja" ? Ocekujem odgovor od vas, jer ako niste spremni da prihvatite neke realnosti,cinjenice i kontroverzu ovog clanka nema svrhe da pisem sve ovo ako niste spremni na konstruktivan razgovor, sto do sada niste pokazali. Sta je ovde "у најмању руку романоцентричне и тенденциозне, а великим делом и националистичке." ako ja imam brdo referenci koje govore da ovaj narod ne postoji i da cini deo rumunske nacije? Vec ste me etiketirali kao nacionalistu a dosao sam samo sa referencama....Adrian (разговор) 23:34, 3. август 2010. (CEST)Одговори

1 verzija kako bih clanak mogao izgledati

 
Молдавска застава
 
Етнички састав Молдавије 1989. године

Молдавци су романски народ <ref name=autogenerated6 /> који претежно живи у Молдавији, где чини око 76% становништва (по попису из 2004). Молдаваца укупно има око 3.696.000, од тога у Молдавији 3.253.000, Украјини 325.000, Русији 117.000. <ref name=autogenerated6 />

Религија и језик

Молдавци су већином православне вероисповести, а говоре молдавским језиком <ref name=autogenerated6 /> који је идентичан румунском [1][2] и који припада источнороманској групи индоевропске породице језика. У уставу Молдавије стоји да је званични језик ове државе молдавски. [3]

Историја и идентитет

U toku je rasprava o identitetu Moldavskog naroda. <ref>http://books.google.com/books?id=ldBFWtuv8DQC&pg=PA5&lpg=PA5&dq=who+are+moldovans+%3F&source=bl&ots=HyeLxJd7Lj&sig=Vxp5Kqm83x8t41IHinDP1UMnCEk&hl=en&ei=qwpWTPXmO8L-OcPL1J4O&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CDMQ6AEwBzgo#v=onepage&q&f=false</ref><ref name=autogenerated8 /><ref name=autogenerated7 /></s>Према Лексикону народа Света аутора Милета Недељковића, коначно обликовање Молдавског народа десило се у 15. веку. <ref name=autogenerated6 /> Takodje postoji teorija da oni cine deo rumunskog naroda. <ref>[http://www.geografija.net/evropa_resp.asp?id=30 Moldavija, Evropa, karta, stanovnistvo, privreda, turizam<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/md.html The World Factbook<!-- Bot generated title -->]</ref><ref>ovde ide knjiga koju cu navesti jer mi jos nije jasno kako se navode "tvrdi" izvori</ref> Већина Молдаваца у Молдавији сматра да Молдавци чине етничку групу различиту од Румуна. <ref name=autogenerated8 /> Власти Румуније оспоравају молдавску народност и тврде да су Молдавци део румунског народа. <ref name=autogenerated8 /> Одговарајући на ове румунске тврдње, власти Молдавије су промовисале идеју да становници румунског дела историјске Молдавије треба такође да се сматрају припадницима Молдавске етно-лингвистичке групе, различите од Румуна. <ref name=autogenerated8 /> У Румунији је формирана заједница Молдаваца Румуније, која од румунских власти тражи званично признање статуса молдавског етничког идентитета. <ref name=autogenerated8 />

Дакле, не слажем се са постојањем реченице да је "у току расправа о идентитету молдавског народа", јер извори које си за то навео ту тврдњу не поткрепљују (опет настављаш по старом и фалсификујеш изворе). Тврдња да постоје мишљења да су они део румунског народа се може изнети, али уз конкретну дефиницију ко тачно то тврди, што овде у свом предлогу ниси навео. Што се Румуна као националне мањине у Молдавији тиче, мислим да сам то прочитао управо у једном од извора које си ти овде презентовао (а рећи ћу ти тачно и у којем). Ко ти је крив кад не читаш сопствене изворе. Такође нисам рекао да не постоје мишљења која оспоравају молдавски идентитет већ тврдим да су таква мишљења потпуно маргинална и безначајна ствар која постојање молдавске нације не доводи у питање. Недавно сам прочитао у новинама да 40% становника Румуније још увек мисли да се сунце окреће око земље, па самим тим мишљење таквих људи о постојању молдавске нације је битно исто колико и њихово мишљење о кретању небеских тела. Читаоцу Википедије се може изнети да оваква мишљења постоје, али не у форми неспорне научне истине, већ само у форми маргиналне допуне чланку. Супротно овим мишљењима да Молдавци као народ не постоје, не може се говорити о мишљењима да они постоје, јер је попис становништва у Молдавији неспорни егзактни доказ да они постоје и замолио бих те да овакве егзактне чињенице престанеш да оспораваш. Поред тога, поседујем и један попис досељеника у Русију из половине 18. века, где су се досељеници из Молдавије и Влашке изјашњавали као Молдавци и Власи, а не као Румуни. У ствари, о румунском народу се не може говорити као таквом све до уједињеења Молдавије и Влашке у државу Румунију у другој половини 19. века. Могу се свакако сложити да су Молдавци усвојили румунски идентитет после тог уједињења, али су у 20. веку обновили сопствени молдавски идентитет. Дакле, прихватам да се о Молдавцима говори као о Румунима само у периоду док су били део државе Румуније, али не пре и после тог периода. PANONIAN (разговор) 11:25, 4. август 2010. (CEST)Одговори
Vidim da sa vama nema bas nekog kompromisa posto ste vi umislili da ja falsifikujem izvore i da sam neki rumunski nacionalista. Mozda ako ostavite predrasude sa strane mozemo nesto da uradimo? Izvinite, ali ne mogu da odgovaram na smesne recenice kao sto su ''опет настављаш по старом и фалсификујеш изворе'' i ''Недавно сам прочитао у новинама да 40% становника Румуније још увек мисли да се сунце окреће око земље, па самим тим мишљење таквих људи о постојању молдавске нације је битно исто колико и њихово мишљење о кретању небеских тела.'' koje samo dalje dokazuje vasu pristrasnost o ovom pitanju. Procitali ste neki komicni clanak i sada je to dokaz za sve. Sto se tice '''sadrzaja''' U toku je rasprava o "Moldavskom" identitetu i to treba napisati jer postoje i izvori za to. Sa time mora da se pocne da se citalac upozori da je ovo kontroverzna tema. Ja ne znam kako drugacije da se napise ta recenica, ako imate neki predlog slusam vas, ali to mora da se napise jer to utice na cinjenicnu tacnost ovog clanka jer do sada nijedna od dveju teorija o identitetu "Moldavskog" naroda nisu priznate. Ako i dalje ne pristajete na predlozene promene, koje su stvarno minimalne (dodao sam samo 2 recenice)i samo iskazuju i drugu tacku gledista(koja bi trebala biti prisutna ako ce clanak stvarno da prati NPOV) mozda bih trebali da pokrenemo ovo pitanje na neku od administratorskih tabla pa da vidimo sta ce dalje biti jer ovako stojimo u mestu i clanak ne moze da ima nista sto se vama licno ne "svidi".'Adrian (разговор) 11:51, 4. август 2010. (CEST)Одговори
Ispravljam moj komentar, slozicu se ovde sa vama. Izbacicemo recenicu " U toku je rasprava u vezi Moldavskog identitet" i prebaciti u odeljak Kontraverze stim da u odeljku o identitetu stoji i recenica koja predstavlja i drugu tacku gledista, da Moldavci cine deo rumunskog naroda. Da li se slazete kako sada izgleda ovaj odeljak ? Adrian (разговор) 12:01, 4. август 2010. (CEST)Одговори

Kontroverza o identitetu

Rad u toku u vezi sadrzaja ovog odeljka. Rad u toku u vezi sadrzaja ovog odeljka. Rad u toku u vezi sadrzaja ovog odeljka.

Референце

{{reflist}}

Мој предлог допуњеног текста

Овде је мој предлог допуњеног текста. PANONIAN (разговор) 12:55, 4. август 2010. (CEST)Одговори

Историја

Према Лексикону народа Света аутора Милета Недељковића, коначно обликовање Молдавског народа десило се у 15. веку. [4] Све до 19. века, Молдавија је чинила посебну полунезависну кнежевину и била је у вазалном односу према Османском царству. Молдавска кнежевина је тада обухватала не само територију данашње државе Молдавије, већ и источне делове данашње Румуније, који се још увек у географском смислу називају Молдавијом. Источни делови некадашње Молдавске кнежевине (подручје данашње државе Молдавије) припојени су Русији 1812. године и од тада су били познати под називом Бесарабија. Западни делови некадашње Молдавске кнежевине (простор данашње географске регије Молдавија у Румунији) и даље су наставили да постоје као полунезависни ентитет, све до 1859. године, када се са Кнежевином Влашком уједињују у нову државу Румунију.

Према списку досељеника у Русију из 1752-1756. године, досељеници из Влашке и Молдавије изјављивали су да су влашке и молдавске народности. [5] Када је формирана држава Румунија, осећај посебног влашког и молдавског идентитета се постепено губи и замењује га осећање румунске националне припадности. После Првог светског рата, у састав државе Румуније улазе Бесарабија (некадашњи источни део Молдавске кнежевине) и Трансилванија и тада се генерално романофони становници свих делова нове увећане румунске државе сматрају Румунима.

У Совјетском Савезу је 1924. године на источној обали реке Дњестар формирана Молдавска аутономна совјетска социјалистичка република у саставу Украјинске совјетске социјалистичке републике. 1940. године, Румунија губи Бесарабију, која улази у састав Совјетског Савеза, где се ово подручје административно уједињује са подручјем Молдавске аутономне совјетске социјалистичке републике у нову Молдавску совјетску социјалистичку републику. 1941. године, подручје Молдавске ССР улази у састав Румуније и тада се Молдавска ССР административно укида, а формирају се жупаније. После Другог светског рата, подручје некадашње Молдавске ССР поново улази у састав Совјетског Савеза, када се република обнавља. У време совјетске власти промовисана је идеја посебне молдавске народности, различите од Румуна, коју је највећи део становника Молдавије прихватио. Од 1991. године, Молдавија је независна држава, а на последњем попису из 2004. године, 75,81% становника Молдавије се изјаснило да су по народности Молдавци, док се 2,17% изјаснило да су Румуни.

Ovde imam par predloga, posto po svim mogucim izvorima, o istoriji Moldavije(do drugog svetskog rata) se govori kao o rumunskoj knezevini sa rumunskim stanovnistvom i blisko je vezana za istoriju Rumunije pa da se tako i prikaze. To se ovde vesto izbegava. I za to imam tvrde reference koje tacno to kazuju, tim recima. Tako da bi tu trebala mala dopuna. Sto se tice Osporavanja identiteta , licno mislim da ime odeljka nije dobar, vec moze da bude kontroverza oko nacionalnog identiteta ili pitanje Moldavskog identiteta, ili nesto slicno tome. Mada nemam nista protiv ovog imena odeljka, samo mi se cini malo neprikladnim, ali ako vi insistirate na ovom imenu tu cu se sloziti. I u tom odeljku bi trebalo ubaciti te dve recenice, koje sve vi cak i u ovoj verziji izbacili. Clanak nigde nema drugu verziju. Promenili ste ime ali niste prihvatili nista od mojih predlozenih promena. Tacnije, Da je "Moldavsko" pitanje u raspravi i da se po nekim izvorima smatraju delom rumunske nacije. Tako da cu uneti sada moje promene pa da vidim sta kazete na to. Moje promene ce biti italic. Takodje ste preskocili bitne dogadjaje kao ujedinjenje i mnogo toga. Dacu vam par linkova [1] ; [2] gde se takodje govori o ujedninjenju dveju rumunskih knezevina sa rumunskim stanovnistvom. Ne mozemo da preskocimo to jer je ovo jedina istorija koja postoji. Tacno je da su se mnogi izjasnjavali kao "Vlahi", "Moldavci" ili "Ardeleni" (Transilvania), ali to je u sklopu regionalnog identiteta i to se koristi i dan danas. Sto se tice etnickog pitanja, posle prvog ujedinjenja Svi Daco-Rumuni su prihvatili nazim Rumuni. Ne razumete istoriju Rumunije i ne znam kako to sada sve ovde da objasnim. Javite mi ako mogu da se ubace ove dve recenice koje sam sada ubacio sa italic, da znam da li da pisem nesto ili ne. Adrian (разговор) 16:00, 4. август 2010. (CEST)Одговори
Ја сам покушао овде да напишем историјски тачан и енцликлопедијски прихватљив текст и не видим која је поента додавања тенденциозних политикантских крилатица које нарушавају структуру текста, праве од чланка политикантски памфлет и нарушавају валидност Википедије. Као што сам рекао, мишљења да су Молдавци део румунског народа се могу навести, али никако у историској секцији, већ у оној другој која говори о оспоравању Молдаваца (историја и етнологија су различите науке), и то искључиво уз напомену ко тачно износи таква мишљења (пошто ти очигледно после неколико покушаја не успеваш да такву реченицу направиш, онда ћу је написати сам). Што се тиче твоје тврдње да постоји нека "расправа" о питању молдавског идентитета, ја категорички тврдим да таква расправа не постоји, јер би то значило да се пред Међународним судом правде у Хагу или некој другој сличној институцији званично води расправа о том питању из које би евентуално проистекло некакво решење спора о том питању. Пошто се таква расправа не води ни пред једном сличном институцијом и пошто ни један од твојих извора не помиње реч "расправа", онда је јасно да такве расправе нема и да је молдавско национално питање суштински решено, а да уместо расправе постоје само оспоравања оних који се са оваквим решењем молдавског питања не слажу, али та једнострана оспоравања никако не чине расправу нити ће имало утицати на промену оваквог решења. Напротив, ти гласови који оспоравају Молдавију и Молдавце ће временом бити све тиши док једном потпуно не умукну. Даље, ја не спорим да модерни румунски историчари посматрају историјску молдавску и влашку кнежевину као "историјске румунске кнежевине", али овде имамо проблем са дефиницијом појма "Румуни", јер Румуни у данашњем смислу речи нису постојали до стварања јединствене Румуније у 19. веку. Не спорим да су становници историјске Влашке и Молдавије осећали културну и језичку међусобну блискост, али сигурно нису имали развијену свест да чине једну нацију. Наравно, овде постоји и питање дела историјске Молдавије који се данас налази у Румунији, па ћу текст допунити и подацима о оним потомцима историјских Молдаваца који данас живе у Румунији и који себе сматрају Румунима. Историјска молдавска кнежевина јесте битна како за историју Молдавије, тако и за историју Румуније и према томе, тврдње да је то била једна од историјских румунских кнежевина (из којих је настала модерна Румунија и модерни румунски народ) су само половично тачне с обзиром да ово важи само за западну половину историјске кнежевине, док су се из њене источне половине развили модерна држава Молдавија и модерни молдавски народ. Свакако, текст треба допинити и подацима о делу историјске Молдавије који је сада у Румунији, као и подацима о националном осећању Молдаваца који данас живе у Румунији. Што се тиче питања да ли би секција требало да се зове "контроверзе" или "оспоравања", сматрам да је термин "оспоравања" подобнији, јер не постоје генерална већ само минорна мишљења да је ово питање контроверзно, мада ако ти реч "оспоравања" смета, можемо одељак једноставно назвати "Национални идентитет". Даље, како то мислиш да сам прескочио догађај уједињења, јер сам поменуо уједињење Влашке и Молдавије у 19. веку. На какво друго уједињеење мислиш? Такође се слажем да се у данашњој Румунији појам "Молдавац" користи у смислу регионалног идентитета, али се никако не слажем да је то био случај и пре неких 200 година, јер на попису досељеника у Русију из 1752. године нема ни једног јединог Румуна, али зато има доста Влаха и Молдаваца, као и припадника разних других народности - Срба, Бугара, Словенаца, Македонаца (доказ више против оних који оспоравају македонску нацију), итд. Ови Власи и Молдавци се свакако могу сматрати прецима Румуна (бар у вези са румунским делом историјске Молдавије), али тврдње да су они били Румуни у данашњем смислу је један анахронизам, који ни сам по себи не би представљао проблем када би историјска Молдавија била везана искључиво за историју Румуније. Пошто је, међутим, ова историјска држава везана како за настанак данашње Румуније, тако и за настанак данашње Молдавије, онда једнострано ексклузивно присвајање историјске Молдавије било од данашњих Румуна или данашњих Молдаваца није прихватљиво са становишта неутралног гледишта. Наравно, пошто је ово чланак о данашњим етничким Молдавцима и њиховом етничком пореклу и историјском развоју, онда је овде нагласак стављен на њих. Ово наравно не спречава тебе или неког другог корисника да у чланку о Румунима пише о Молдавцима из данашње Румуније и њиховој историјској вези са историјском Молдавијом. Дакле, цео проблем овде није питање о чему се може писати или не, већ шта спада у који чланак и где се о чему пише. Оно са чиме се не слажем у писању било код чланка јесте то да блатимо субјекат о коме чланак пише, а то је оно што ти овде покушаваш да урадиш. PANONIAN (разговор) 11:39, 5. август 2010. (CEST)Одговори
Ево, мало сам преправио текст и мислим да је све сада споменуто - мишљење румунских историчара, национално осећање Молдаваца у Румунији, тврдње румунских власти да су Молдавци део румунског народа, као и спор (или ако хоћеш "расправа") румунских и молдавских власти око тог питања. Ова верзија текста садржи апсолутно све твоје предлоге, изражене на енциклопедијски прихватљив начин и уклопљене у структуру текста. PANONIAN (разговор) 12:26, 5. август 2010. (CEST)Одговори
Slazem se sa ovom verzijom. Mislim da ne postoje dalji problemi sto se tice sadrzaja ovog clanka. Kada budem pripremio neki tekst(danas sam radio na drugom clanku), prvo cu ga postaviti ovde i obavestiti vas da ga pogledate. Samo da kazem, necu menjati nista u vec postojecem tekstu, razmisljam samo da postavim novi odeljak u kom se daju dalje informacije sa politicke tacke gledista. Adrian (разговор) 15:27, 5. август 2010. (CEST)Одговори
Ок, онда бих замолио неког од администратора да откључа чланак, а кориснику Iadrian yu се извињавам ако сам погрешно проценио његове намере, јер је на крају показао конструктивност и својим коментарима допринео побољшању овог чланка. :) PANONIAN (разговор) 16:56, 5. август 2010. (CEST)Одговори
Hvala. I ja bih zeleo da se izvinim zbog svog destruktivnog pristupa u pojedinim komentarima i na pocetku rasprave. Drago mi je da smo dosli do kompromisa. Adrian (разговор) 19:15, 5. август 2010. (CEST)Одговори

Reference koje sam naveo za ovu recenicu: док румунски историчари некадашњу Молдавску кнежевину виде као кнежевину румунског народа.<refer>Nikole Jorga, Vršac, 1982.</refer><refer> Dobrila Letić, „Prilozi za istoriju Rumuna“ ; Novi Sad; 1970.</refer><refer>Andrej Ocetea, Istorija Rumunskog naroda, 1970.</refer> su u pitanju reference gde se kroz celu knjigu prica tim recima, ne mogu da izolujem stranice. Ako bude bilo trazeno, navescu par stranica koje podrzavaju ovu recenicu. Adrian (разговор) 19:48, 5. август 2010. (CEST)Одговори

Mislim da je clanak otkljucan. Proverite. Adrian (разговор) 21:09, 5. август 2010. (CEST)Одговори

Национални идентитет

Већина Молдаваца у Молдавији сматра да Молдавци чине етничку групу различиту од Румуна, <ref name=autogenerated8 /> док се становници некадашњег западног дела историјске Молдавске кнежевине, који је данас у саставу Румуније, изјашњавају као етнички Румуни а за себе користе и назив "Молдавац" у смислу регионалне припадности. Власти Румуније оспоравају молдавску народност и тврде да су Молдавци део румунског народа, <ref name=autogenerated8 /> док румунски историчари некадашњу Молдавску кнежевину виде као кнежевину румунског народа. <ref>Николе Јорга, Вршац, 1982.</ref> <ref> Добрила Летић, „Прилози за историју Румуна“, Нови Сад, 1970.</ref> <ref>Андреј Оцетеа, Историја Румунског народа, 1970.</ref> Одговарајући на ове румунске тврдње, власти Молдавије су промовисале идеју да становници румунског дела историјске Молдавије треба такође да се сматрају припадницима Молдавске етно-лингвистичке групе, различите од Румуна. <ref name=autogenerated8 /> У Румунији је формирана заједница Молдаваца Румуније, која од румунских власти тражи званично признање статуса молдавског етничког идентитета. <ref name=autogenerated8 />

Референце

{{reflist}}

Pitanje

Zelim da postavim informacije tipa sta su rekli poznati politicari i intelektualci u vezi "Moldavskog" identiteta i jezika. Nesto slicno 1 i 2. Takodje bi pronasao sta ima o tome da kaze intelektualna elita/lingvisti u Moldaviji. Napravio bih novi odeljak, samo nemam ideje kako bi odeljak mogao da glasi. Mozda Politicki pogled na Moldavski identitet ? Nemam ideje. Ako neko ima neki predlog molim da kaze :). Adrian (разговор) 18:33, 6. август 2010. (CEST) Takodje bi u ovom odeljku postavio promene ustava(jezika i himne) pod pritiskom komunisticke partije itd, ukratko, politicku tacku gledista ovog problema. Adrian (разговор) 19:17, 6. август 2010. (CEST)Одговори

Novi odeljak

Predlazem kao ime novog odelja Politika jer nemam bolje ideje i cini mi se kao prikladnim naslovom. Ako neko ima ideje o boljem naslovu molim da se javi. Sadrzaj bi bio sledeci:

Politika

Moldavija je stekla svoju nezavisnost 1991 godine gde se u prvom modernom(comment:modernom da bi se napravila razlika od istorijske moldavije i danasnje) ustavu позива званични језик "румунски" <ref name=autogenerated4 />, а прва химна усвојена од стране независне Молдавије је "Дестеапта-те, романе (" пробудите се, румуни "!), isto kao himna Румуније.<ref name=autogenerated3 /> Ustav je promenjen 1994. godine gde se navodi zvanicni jezik moldavski i himna "limba noastra" (nas jezik).[3] Medju glavnim politickim partijama postoje razlike sto se tice pitanja moldavskog identiteta. Ovaj sukob se reflektuje na nastavni program o nacionalnoj istoriji. Liberalna partija, Liberalno-demokratska i Nasa Moldova podrzavaju ucenje istorije pod rumunskim identitetom dok Demokratska i Komunisticka partija Moldavije podrzava istoriju republike Moldove i Moldavaca, sa posebnim identitetom i istorijom drzave.[6][7][8]

Izjave poznatih osoba u Moldaviji

Vladimir Voronjin, Predsednik Moldove (2001–2009), protivnik zajednickog rumunsko-moldavskog identiteta, izjavljuje:

«Limba moldovenească este de fapt mama limbii române. S-o numeşti română înseamnă să înşeli istoria şi să-ţi nedreptăţeşti propria mamă.»[9]

"Moldavski je mama rumunskog jezika. Nazvati je "rumunskim" znaci значи преварити историју и своју мајку."

"Vorbim aceeaşi limba, chiar dacă o numim diferit."[10]

"Ми говоримо истим језиком [у Румунији и Молдавији], иако то зовемо другачије."

Mihaj Gimpu, predsednik Moldavskog parlamenta (od 2009), suporter zajednickog Romanian-Moldovan identiteta izjavljuje:

"Dar ce am câştigat având la conducere oameni care ştiau că limba e română şi că noi suntem români, dar au recunoscut acest adevăr doar după ce au plecat de la guvernare? Eu nu am venit să manipulez cetăţenii, ci să le spun adevărul." [11]

"Шта смо добили као лидери umajuci људе који су знали да је језик румунски и да смо ми Румуни, али su priznali ову истину тек након што су напустили vladu? Ја нисам дошао да манипулишу грађанима, vec да им кажем истину."


Maria Cebotari (1910-1949) једна од најпознатијих сопрана рођена у Бесарабијi, рекаla је „ Никада и ни у којim околностима mi niје пало на памет да кажем да сам било шта друго од rumunke из Бесарабије, или, једноставно, Rumun.“ [12]

Eugen Doga (1937), познати moldavski композитор, објаснио је у интервју tokom посете Алба Јулији (Румунија): "Ово је главни град уједињења, права Мека. Мислим да људи koji долазе овде не mogu бити приморанi, vec слободно, за повратак њиховој браћi "[13]

George Duca (1952), pредседник moldavske академије наука i umetnosti је рекао: "Баш као и цео румунски народ, koji је Григоре Виеру похвалио, не могу да верујем pесник отишао кући заувек"[14]

Резолуција "Удружења историчара из Републике Молдавије" (АИРМ) од 28. октобра 2009 у корист наставе историје Румуна у Молдавији школама гласи "народ Молдавије ССР su били подвргнути комунистичкој идеологијi, са Циљem замене румунског идентитета домородаца, са једном новонасталим. " [15]

Mihai Eminesku nacionalni pesmin Rumunije i Moldavije, често је цитиран као рекавши: "Ми смо Румуни и tacka. / Сунтем романи си Пункт".[16]

Мислио сам да смо се сложили око коначне верзије чланка, али сам се изгледа преварио. Не слажем се са убацивањем већине ових ствари у овај чланак. Неке од ових ствари (попут химне Молдавије или мишљења о молдавском језику) спадају у чланке са називима Молдавија или Молдавски језик, а не у чланак Молдавци. Такође не видим сврху да цитирамо изјаве неких политичара у вези ових питања. Сложио бих се да убацимо неки нов пасус где бисмо споменули да одређене партије или политичари имају оваква или онаква мишљења о молдавском идентитету, али не видим сврху убацивања целих цитата. Такође, све то може да се допише у одељак "Молдавски идентитет", па нема сврхе правити нов одељак везан за то. Иначе, ако ти је баш стало да те изјаве постоје на Википедији, онда је боље да направиш нов чланак са називом Мишљења о молдавском идентитету и да та мишљења напишеш тамо, а линк ка том чланку можемо ставити у одељак "Види још" у овом чланку. PANONIAN (разговор) 20:28, 7. август 2010. (CEST)Одговори
Ево започео сам чланак Молдавски језик па можеш тамо писати шта год желиш о молдавском језику. PANONIAN (разговор) 20:39, 7. август 2010. (CEST)Одговори
Jesmo, samo sam mislio da ubacim i politicku dimenziju ovog problema. Sto se tice citata, Jagoda je pomenula da bi bilo dobro da se vidi sta o ovome kazu "Moldavci" - to sam i uradio, ako je problem nece biti deo clanka. Sto se tice odeljka politika, mislim da tu nije nista sporno, napisao sam ciste cinjenice sa referencama i stanje na "terenu". Ako mislite da ovom odeljku nije ovde mesto mogu da ga ubacim na clanku Moldavija. Adrian (разговор) 20:42, 7. август 2010. (CEST)Одговори
Izvinite, ne zelim da pisem o jeziku koji ne postoji. Ako neko uzme da pise o tome, prvo neka dokaze da je jezik, posto to jos niko nije dokazao, cak ni njihovi lingvisti. Adrian (разговор) 20:43, 7. август 2010. (CEST)Одговори
Па као што рекох, слажем се да убацимо неки пасус где би се говорило о томе које политичке партије или политичари подржавају једно а који друго мишљење о Молдавцима, али пасус треба да буде у уопштеној форми, без гомиле дословних цитата, који су у овом чланку сувишни, с тим да предлажем да се и сами цитати могу написати у посебном чланку са називом Мишљења о молдавском идентитету, док се подаци о молдавском уставу и слично могу написати у чланку Молдавија. PANONIAN (разговор) 22:52, 7. август 2010. (CEST)Одговори
Ok. Necu ubaciti nista od predlozenog u ovaj clanak. Za citate cu videti cim skupim nesto vremena da napravim clanak koji ste predlozili. Slazem se sa vama da je ovom odeljku (Politika) - bez citata naravno, prikladnije mesto u clanku Moldavija. Ubacicu ga sada. Hvala na pomoci, nisam bio siguran kako sa ovim informacijama. Adrian (разговор) 23:13, 7. август 2010. (CEST)Одговори
Евентуално, нов чланак може имати наслов Контроверзе око молдавског идентитета и ту можеш писати шта год желиш о тој теми а ја те у томе нећу ометати нити ћу тај чланак уређивати. Овај чланак о Молдавцима сам ја написао, па сам зато заинтересован за његову форму, али форма других чланака везаних за молдавске теме ме баш не занима превише. PANONIAN (разговор) 13:49, 8. август 2010. (CEST)Одговори
Sve su dobre ideje. Clanak o kontroverzama je takodje dobra ideja. Bar ste meni tu puno pomogli jer ste mi pokazali da nekim cinjenicama mozda i nije mesto u ovom clanku. Ako skupim dovoljno validnih referenci mozda napisem taj clanak, ako ne, onda cu napisati clanak koji ste predlozili Misljenja o moldavskom identitetu. Ne ometate me, mozete primetiti da nisam menjao clanak bez vaseg znanja, prvo sam vas kontaktirao i postavio pitanje na stranici za razgovor. Ako i budem imao neke ideje (mada ne verujem) za ovaj clanak prvo cu vas kontaktirati. Nas razgovor doprinosi poboljsanju clanka i to je najbitnije. Adrian (разговор) 16:12, 8. август 2010. (CEST)Одговори
Ако планирате да се напише чланак већим делом састављен од цитата, онда овај пројекат није право место. За цитате постоје пројекат Викицитати. --Новак (разговор) 01:20, 11. август 2010. (CEST)Одговори
  1. ^ http://www.ethnologue.com/show_country.asp?name=Moldova
  2. ^ Voronin atacă România din toate părţile > EVZ.ro
  3. ^ а б http://confinder.richmond.edu/admin/docs/moldova3.pdf
  4. ^ Миле Недељковић, Лексикон народа Света, Београд, 2001.
  5. ^ Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у 18. веку, Београд, 1995.
  6. ^ Istoria românilor în şcolile moldovene: Vlad Filat vrea, Marian Lupu nu | adevarul.ro
  7. ^ Petru Bogatu - "Republica Moldova nu mai poate fi orientata spre Moscova" - Spectator - Numarul 902 - Anul 2010 - Arhiva - Formula AS
  8. ^ DECLARATIE privind instituirea anticonstitutionala, de catre guvernarea comunista, a propriei ideologii la nivel de politica oficiala a R. Moldova | Declaraţii politice | Part...
  9. ^ Voronin: Limba moldoveneasca este mama limbii romane
  10. ^ Eroare > EVZ.ro
  11. ^ (језик: румунски)http://politicom.moldova.org/news/interviul-timpul-cu-mihai-ghimpu-203629-rom.html
  12. ^ http://punkt.md/revista/citeste/articol/in_hac_habitasse_platea_dictumst///nb/1/nc/3.html
  13. ^ Eugen Doga: Alba Iulia e capitala unirii şi o adevărată Mecca
  14. ^ Gheorghe Duca: Nu există loc de târg privind Limba Română!
  15. ^ http://www.airm.reg.md/wp/?p=287
  16. ^ Suntem romni si punctum! | Cultură
Врати ме на страницу „Молдавци/Архива 2”.