Разговор:Ниш/Архива 3

Архива 2

Архива 3

Архива 4

Међународна сарадња, опет

Видим да си убацио неке облике сарадње у другом поднаслову, али не све. Да ли да направим да изгледа као у чланку Београд убацујући још неке облике сарадње? --79.101.220.83 (разговор) 13:22, 21. фебруар 2010. (CET)

Uradi.--Alexmilt (разговор) 14:10, 21. фебруар 2010. (CET)

Прерадио сам и додао према званичној презентација Града Ниша. Види ако можеш да за међународну сарадњу додаш још сарадње са иностраним организацијама и рад на пројектима са презентације. --93.87.166.51 (разговор) 17:30, 21. фебруар 2010. (CET)

Супер изгледа. Проблем међународне сарадње што се на сајту града налази већи број сарадњи а да треба да се опишу само битне о којима би могло да се напише нека посебана страница. Е сад шта је то битно? Написао сам да постоји Еврорегион Евробалкан зато што је он један од ретких о којима би могло да се напише нешто посебно али за то је потребно да прође неко време. Мислим да је и овако више него довољно за сјајни чланак. --Alexmilt (разговор) 17:47, 21. фебруар 2010. (CET)

Стварно тешко за одлучити. Но, ја бих додао оно што је најважније за Србију и Ниш после ЕЕ: „Програм прекограничне сарадње Србије и Бугарске“ и „Стратегија развоја града Ниша“. --93.87.166.51 (разговор) 18:12, 21. фебруар 2010. (CET)

Додај.--Alexmilt (разговор) 18:16, 21. фебруар 2010. (CET)

Не знам да ли је инцијатива за побратимљење Бад Хомбурга и општине Нишке Бање прекинута, јер је од 2004. године постала градска општина као део Нишког региона и постала „зависнија“ него раније од (општине) Ниша. --93.87.166.51 (разговор) 19:16, 21. фебруар 2010. (CET)

Ubacio sam (počasne) konzule po tvom arhiviranom predlogu i podatak za otvaranje ruskog kulturnog centra. --77.46.219.169 (разговор) 14:50, 21. фебруар 2010. (CET)

Одлично! Не мораш да објашњаваш шта радиш, све стоји у историји. Ако буде нешто проблематично ја бих се бунио. Шта год мислиш да може боље мењај, а шта год видиш да ја нисам урадио добро слободно напиши. ;) --Alexmilt (разговор) 15:44, 21. фебруар 2010. (CET)

Демографија, опет

Графици и табеле да се избришу јер већ постоје у посебном чланку и да се направи поднаслов „Демографска историја“ јер глупо да се говори о садашњем стању па онда из 19. века па поново садашње стање.

За демографску историју може да се извуче нешто са сајта Ниша и градских општина, и да се убаци избачени део о демографској историји које се налази овде. --93.87.166.51 (разговор) 19:16, 21. фебруар 2010. (CET)

По мени је Демографија једина слаба тачка. Ајде пробај преуредиш како мислиш. Ја сам покушавао два пута па ми није успело. На страници Београда је то решено изузетно једноставно. Слажем се да за табеле и дијаграме нема места, поготову за табелу где се види етнички састав становништва које је већ описано у тексту. Да ли има потребе за „Демографска историја“? Не знам. Ја би све стављао у „Демографију“ па ако се накупи за додатни чланак онда је треба правити. --Alexmilt (разговор) 19:30, 21. фебруар 2010. (CET)

Не мора баш такво име поднаслова. Може да преформулиш нпр. у „Историја“ или ранији пописи становништва. --93.87.166.51 (разговор) 21:11, 21. фебруар 2010. (CET)

Ово сам узео са ен вики, па нек остане ту док нешто не прукупим података за демографију.

без референци:

• 1900: 24,573
• 1905: 21,946
• 1910: 24,949
• 1921: 28,625
• 1931: 35,465
• 1941: 44.800 (процена)
• 1948: 49.332 (109,280)*
• 1953: 58.656 (122,100)*
• 1961: 81.250 (148,354)*
• 1971: 127.654 (195,362)*
• 1981: 161.376 (232,563)*
• 1991: 173.250 (245,182)*
• 2002: 173.724 (250,518)*
• 2008: 182.209 (252,000)

()* - популација у складу са данашњим границама града

са референцама:

• 1841: 25,000
• 1917: 25.000

--93.87.166.51 (разговор) 21:21, 21. фебруар 2010. (CET)

Историја

Можда да се негде у тексту убаци или под новим насловом којих је свих области Ниш био административни/културни центар/престоница.

Нпр. Нишка епископија (од римских до СПЦ дана), Нипка нахија (до 1878), Нишки пашалук, Нишка област, Моравска бановина, Нишки регион (до 2004), Нишка општина (до 2004), Нишавски регион.

Као и да је био главни град српске државе у два наврата:

• Ниш/Нишка тврђава (1183—1191) је био краткотрајна престоница Стефана Немање ((1166)1168—1196) у коме се он састао са Фридрихом Барбаросом (краљ 1152—1190, цар 1155—1190).
• Ниш (1915) је био ратна престоница краљевине Србије, након заузећа Београда у Првом светском рату.

--93.87.166.51 (разговор) 21:04, 21. фебруар 2010. (CET)

Не знам шта да ти кажем, пише на два места за епископију, пише пашалук, област, бановина, регион, општина... Ако нешто хвали додај, ако мислиш нови одељак пробај да направиш, можда је то тема за нову станицу. Шта други мисле?--Alexmilt (разговор) 21:32, 21. фебруар 2010. (CET)

Имена града

Ја бих у овој секцији у шаблону убацио и бугарски, јер је Ниш дуго био и то више пута у бугарској джрави, као и хабсбуршки јер су више пута окупирали Ниш. --93.87.166.51 (разговор) 00:04, 22. фебруар 2010. (CET)

A koje je bugarsko ime? Ajde ovo Nissa je jasno. --Alexmilt (разговор) 00:05, 22. фебруар 2010. (CET)

Eventualno Italijanski "Naisso". A nemački ranije je bila Nissa, ali sada to više neupotrebljavaju.--Alexmilt (разговор) 00:08, 22. фебруар 2010. (CET)

Ubaci taj stari nemački oblik zbog HM i AU, a za bugarski možeš da vidiš na bg.pediji (ima iw u člnaku). --93.87.166.51 (разговор) 00:12, 22. фебруар 2010. (CET)

Додах. --109.93.197.77 (разговор) 08:27, 22. фебруар 2010. (CET)

Sad gledam, u članku piše da je Slovenski naziv Niš tako da je malo glupo da pišemo da postoji srpski i bugarski kao različiti. A nemački je stari naziv i to treba da se naznači. Novi je Niš ili Nisch, ali to treba naglasiti.--Alexmilt (разговор) 08:43, 22. фебруар 2010. (CET)

Bugari koriste samo ćirilicu (Ниш) dok srpski i ćirilicu i latinicu (Ниш, Niš), а за немачки има напомена кад отвориш чланак да уређујеш. Но, може да се стави {{напомена|текст}}}. --109.93.197.77 (разговор) 08:51, 22. фебруар 2010. (CET)

Да користе и латиницу исто би га написали. У чланку је одлично написано да је словенски назив Ниш.--Alexmilt (разговор) 08:54, 22. фебруар 2010. (CET)

Онда избаци бг. Чему италијански. Знам да је сличан латинско, али Италијани никада нису имали Ниш. --109.93.197.77 (разговор) 10:40, 22. фебруар 2010. (CET)

Italijani nikada nisu imali ni Beograd.--Alexmilt (разговор) 11:03, 22. фебруар 2010. (CET)

Што сад тол`ко имена,поготово ако је за неке нејасно који су се облици користили.Мислим да је боље то решити као код Београда и ту ставити само Наисус,а онда у засебној табели ставити имена на страним језицима и у склопу ње дати одговарајућа појашњења,ако за њима има потребе. (Ноле човече божији,кад помињеш нешто бг.њики,молим те тури упозорење да ти не отварају они са слабијим срцем.) Црни Бомбардер!!! (†) 10:12, 22. фебруар 2010. (CET)

Ако се прави таква табела, онда би требала да се убаци под „Етимологија“ и да се нађу стари називи и извори за њих.

Ако је то у вези оног случаја са Новим брдом, мислим да је решено. --109.93.197.77 (разговор) 10:40, 22. фебруар 2010. (CET)

ОК, претерах што сам убацио додтане називе и вратио сам на верзију пре тих допуна и измена назива. Црни је праву, или табела или непретрпавање називима шаблон. --109.93.32.176 (разговор) 22:14, 22. фебруар 2010. (CET)

Niški sporazum 1739. godine

Na engleskoj stranici se nalazi da je sporazum potpisan u Nišu [1], a na drugim da je potpisan u Nissi (Kapadohija)[2] [3]. O kom gradu je reč? --Alexmilt (разговор) 01:40, 21. фебруар 2010. (CET)

Samo na en stranici o sporazumu piše Niš. Na ostalim piše da je Nisa u Kapadokiji. Može da se proveri na internetu ili na google books. --93.87.166.51 (разговор) 21:25, 21. фебруар 2010. (CET)

Мене ово интересује, зато сам и вратио овде. Пише да је Ниш на француској страници а на немачкој се појавлјује као Sporazum iz Nissa - што је Ниш како су га Немци некада знали. Да ли неко има идеју како то да проверимо? Неки кредибилни извор? Интересантно је да је мало пре тога био Београдски договор.--Alexmilt (разговор) 21:39, 21. фебруар 2010. (CET)

Једино што сам нашао на гугл букс је да овај споразум доста везују за Србију и београдски. Но овде стоји да су Турци повлачењем Аустријанаца вратили Нису [4]. --93.87.166.51 (разговор) 21:46, 21. фебруар 2010. (CET)

To je 1737. Rat Austrije i Turske, a ovo je 1739 - rat Rusije i Turske. --Alexmilt (разговор) 21:49, 21. фебруар 2010. (CET)

Pre bih rekao da je Nissa u Maloj Aziji pošto je mirovni dgovor zbog ruske kampanje na osmanske azijske posede. --93.87.166.51 (разговор) 21:55, 21. фебруар 2010. (CET)

Ima logike, ali je tu Sporazum u Beogradu [5]. Nisu diplomate tolike ptice pa da lete. Medjutim, borbe su se dešavale u Moldaviji, tako da je ta Niza koja je u Anadoliji veoma daleka. Prema englezima je naš Niš - stranica za razgovor [6]. --Alexmilt (разговор) 22:03, 21. фебруар 2010. (CET)

Pa ako tamo na stranici za razgovor ima reference da je srpska a ne kapadokijska Nissa, slobodno ih upotrebi ako ti je potrebno za članak. --93.87.166.51 (разговор) 22:07, 21. фебруар 2010. (CET)

Urađeno.--Alexmilt (разговор) 22:08, 21. фебруар 2010. (CET)

Википедија википедији не може да буде референца. Избаци референцу која иде ка чланку на ен вики. --93.87.166.51 (разговор) 22:10, 21. фебруар 2010. (CET)

Pa ne znam šta da ti kažem. Trebalo bi da se napiše naš članak o tome. Ako misliš, možemo da sklonimo ali ako neko gleda onda mu je to dobro da se informiše. Ajde probaću ovih dana da prevedem, ako hoćeš uradi ti pa da onda sklonimo. Može?--Alexmilt (разговор) 22:13, 21. фебруар 2010. (CET)

У тексту може да се стави линк ка ен њики уколико не постоји неки чланак. Но ако је потребно написати чланак, помоћи ћу. --93.87.166.51 (разговор) 22:15, 21. фебруар 2010. (CET)

Написао. --93.87.166.51 (разговор) 23:27, 21. фебруар 2010. (CET)

Svaka čast. Što se ne registruješ?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Alexmilt (разговор • доприноси) | 00:03, 22. фебруар 2010

Јер сам већ регистрован. :) Тј. Имам налог али не пријављујем се. --93.87.166.51 (разговор) 00:17, 22. фебруар 2010. (CET)

Ja ti vidim samo IP broj, kao da nisi registrovan. Da nisi registrovan IP brojem?--Alexmilt (разговор) 08:42, 22. фебруар 2010. (CET)

Не можеш бит регистрован ИП бројем. Можеш налогом. --109.93.197.77 (разговор) 08:53, 22. фебруар 2010. (CET)

Логично ми је да не може ИП бројем, али ја вас обојцу видим као ИП бројеви.--Alexmilt (разговор) 08:55, 22. фебруар 2010. (CET)

Niški sporazum 1922. godine

Evo ga još jedan iz 1922. [7]--Alexmilt (разговор) 21:44, 21. фебруар 2010. (CET)

Можда да се убаци у чланак, чак да се напише и посебан чланак, уколико се наше довољно података. --93.87.166.51 (разговор) 00:01, 22. фебруар 2010. (CET)

Da li o tome znaš nešto? Jesi li pronašao neki članak?--Alexmilt (разговор) 00:03, 22. фебруар 2010. (CET)

Довољно материјала да се спомене овај споразум у чланку и да се убацио као референца [8] [9] [10]. Бугарски политичар

Александар Стамболијски хтео да створи унију Јужних Словена, потписао споразум у Нишу 2002. (види овде [11] наслов „Die Monate bis zu seinem Tod “) --93.87.166.51 (разговор) 00:11, 22. фебруар 2010. (CET)

Колико видим овде је потписао споразум да се чувају границе, нема помена о унији. То о унији пише на Британици: [12]. --Alexmilt (разговор) 00:39, 22. фебруар 2010. (CET)

На ен вики пише: "Stamboliyski rejected territorial expansion and aimed at forming a Balkan federation of agrarian states."--Alexmilt (разговор) 00:56, 22. фебруар 2010. (CET)

Ево шта пише:

... and in 1922 he signs the Treaty of Nis with Yugoslavia in the hope of establishing a South Slav Federation.

(први линк)

... Improving relations with Yugoslavia through the Treaty of Nis (1922), Stamboliyski hoped to establish a South Slav federation

(други линк)

... He made persistent efforts to improve relations with Yugoslavia and concluded an agreement at Nis (1922). His ideal was to establish a South Slav federation embracing Bulgaria

(трећи линк)

... Mit Serbien betrieb Stambolijski eine Politik der Annäherung. Im März 1923 unterzeichnete er mit Jugoslawien das Abkommen von Nis, in dem sich die beiden Staaten dazu verpflichteten, Maßnahmen zum gegenseitigen Schutz an der Staatsgrenze zu treffen. Damit traf Stambolijski den Nerv der IMRO, die nunmehr nicht mehr ungehindert von Bulgarien aus im serbischen Teil Makedoniens operieren konnte.

(четврти линк)

Човек хтео да побољша односе а Србијом/Краљевином СХС и сачува границе, створи унију јужних Словена односно да Бугарску придружи Југославији, чиме је изазвао бес ВМРО-а јер онда не би могли више несметано да делују у вардарској Македонији из Бугарске. --109.93.197.77 (разговор) 08:20, 22. фебруар 2010. (CET)

Ovo je slobodan prevod ili šta? Evo kako bih ja to preveo (četvrti):

Sa Srbijom je Stambolijski radio na politici približavanja. U martu 1923 g potpisao je sa Jugoslavijom Sporazum u Nišu, po kome su se obe države obavezale na mere za obostranu zaštitu državne granice. Time se Stambolijski suprotstavio VMRO, koji sada više nije mogao da slobodno deluje iz Bugarske na srpski deo Makedonije.

Ovde nema ništa o federaciji. A na gornjim linkovima govori da se zalagao protivu politike teritorijalnog širenja već ujedinjenja.

Da ne širimo ali interesantno je da se napiše članak o osnivaču seljačke stranke u Bugarskoj, bugarskoj ideji zajedničke države i komunističkom ustanku 1923 (za koji sam prvi put cuo). Super bi bilo da možemo nešto da saznamo više o Sporazumu...--Alexmilt (разговор) 08:40, 22. фебруар 2010. (CET)

Има на ен вики чланак о Стамболијском. Има мало о споразуму, али ово је довољно [13] да помогне ако ће чланак садржати позадину и последице. --109.93.197.77 (разговор) 08:48, 22. фебруар 2010. (CET)

Знаш како волео бих да појачамо тај део историје Ниша, али ми се чини да то нема неке релевантне последице по Ниш, сем што је у Нишу потписано. Исто важи и за овај црквени споразум.--Alexmilt (разговор) 08:57, 22. фебруар 2010. (CET)

Мислио ако пишемо посебан чланак да ће нам требати наслови позадина и последице. --109.93.197.77 (разговор) 09:19, 22. фебруар 2010. (CET)

[14] овде је интересантно дато. Споразумом је Југославија ојачала своју позицију да гони македонске сепаратисте на бугарској територији (с обзиром да Стамболијски није могао да се ослони на бугарску војску)--Alexmilt (разговор) 09:02, 22. фебруар 2010. (CET)

Имаш ли идеју како да напишемо а да то буде на нивоу сјајног чланка. [15] овде пише да је споразумом прихваћен суверенитет Југославије над "Старом Србијом". Да ли да напишемо: марта 1923 је потписан Југословенско-Бугарски споразум којим су унапређени односи, признат суверенитет и дозвољено гоњење македонских сепаратиста на бугарској територији од стране Југословенске државе? --Alexmilt (разговор) 09:07, 22. фебруар 2010. (CET)

Размислићу мало и изнети свој предлог овде. --109.93.197.77 (разговор) 09:19, 22. фебруар 2010. (CET)

Марта 1923. године у Нишу потписан је споразум између Краљевине СХС и Александра Стамболјијског, бугарског премијера, по коме су се обе стране обавезале да ће се међусобно помагати у очувању свог суверенитета. Стамболијсков циљ била је заједничка борба двеју земља против ВМРО-а јер није могао да се ослони на бугарску војску, као и први корак ка стварању уније Јужних Словена која би обухватала и Бугарску.

--109.93.197.77 (разговор) 10:29, 22. фебруар 2010. (CET)

Па споразум је СХС и Бугарске а не Стамболијског. А друго је проблем што то није био: "корак ка стварању уније Јужних Словена која би обухватала и Бугарску." Овај је то сањао и то је то. Вероватно је хтео СБХС. Ту бисмо се па тек усрећили. :)

Тако да би било боље:

Марта 1923. године у Нишу потписан је споразум између Краљевине СХС и Бугарске о поштовању суверенитета и очувања граница.--Alexmilt (разговор) 10:47, 22. фебруар 2010. (CET)

Стамболијски је био потписник. Требало би то споменути. Знам да не много везе са историјом Ниша, али обично код спомињања неке кратке ствари наводи се и разлог и последица укратко. --109.93.197.77 (разговор) 10:51, 22. фебруар 2010. (CET)

Треба написати посебан чланак о томе, тема је интересантна. Него ко је био потписник са наше стране? --Alexmilt (разговор) 10:53, 22. фебруар 2010. (CET)

Потписан 23. марта [16]. --109.93.197.77 (разговор) 10:58, 22. фебруар 2010. (CET)

Нишки споразум (1923) nastavi --Alexmilt (разговор) 11:05, 22. фебруар 2010. (CET)

На бг њики сам нашаш које био потписник са југословенске стране.

Ръководител на югославската делегация е началникът на отдел "Обществена безопасност" при Министерството на вътрешните работи Живоин (Жика) Лазич

Живојин Жика Лазић, шеф југословенске делегације на споразуму и Одељења за јавну безбедност у Министарству унутрашњих послова

--109.93.194.165 (разговор) 23:58, 23. фебруар 2010. (CET)

Пар допуна

Додао сам неколико детаља у чланак,надам се да неком пореметио рад.

Нисам стављао никакву референцу око овог центра за ванредне ситувације,јер је то,по мени,опште позната ствар.Уколико мислите да би нешто требало референцирати,можда је најбоље користити овај интервју,јер је Марић тај који је,по опису посла,задужен за реализацију саме ствари,а и преносе директно његове речи (а не тумаче их новинари).

Можда би у склопу дела о спорту требало додати ред два о томе да одбојкаши задњих неколико година своје утакмице играју у Нишу,а од ове сезоне (ако нисам дебело погрешио) и ватерполисти.Можда поменути и финала кошаркашког купа,јер ми се чини да се и пре неку сезону,завршни турнир играо у Нишу. Црни Бомбардер!!! (†) 20:22, 22. фебруар 2010. (CET)

Матвџије, Синђелић-Туркоубица, СПС-град?

Претпостављам да је ово матвџије грешка, али не знам правилни назив. Прошао сам кроз чланак и исправио доста мањих грешкица. Е да, промијенио сам и оно да је Синђелић дигао 3000 Турака у ваздух са оном буради барута. Хајте молим вас, то нема ни у јенки филмовима. Уз то тврди се без референце да је град био тврдо упориште СПС-а. Иначе све у свему за сјајан, мислим. --Мирослав Ћика (разговор) 05:21, 23. фебруар 2010. (CET)

Мутавџије - бавиле су се прерадом козје длаке.[17]--Alexmilt (разговор) 08:51, 23. фебруар 2010. (CET)

За СПС: Robert Thomas, Serbia under Milošević: politics in the 1990s , Edition 3, 1999 - p. 271. Може се на Гугл букс. --109.92.7.215 (разговор) 14:47, 23. мај 2010. (CEST)

Нишки устанак

[18]? --212.200.192.212 (разговор) 09:13, 23. фебруар 2010. (CET)

У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.--Alexmilt (разговор) 09:21, 23. фебруар 2010. (CET)

[19], [20] --Alexmilt (разговор) 09:26, 23. фебруар 2010. (CET)

[21]. --212.200.192.212 (разговор) 09:49, 23. фебруар 2010. (CET)

Нација контролише град? Редослед владања градом?

"Током своје историје, град се налазио под влашћу Дарданаца, Трачана, Илира, Келта, Грка, Римљана, Хуна, Авара, затим Бугара, Срба, Византинаца и Османлија.".

Нације су се развиле и настале, у оном смислу у којем се данас схватају, тек у 18. и 19. веку. Можда је боље навести:

"Током своје историје у Нишу су већину становника чинили разни народи: Илири, Дарданци, Келти, Грци, Хуни, Авари и Срби. Ниш се налазио у склопу различитих држава: Римског царства, Османлијског царства, Аустрије, Србије, Бугарске и Југославије. У појединим периодима историје у којима нису постојале државе у данашњем смислу те речи се налазио под влашћу владара који су владали Дарданцима, Трачанима, Илирским племенима, Келтима, Грцима, Римљанима, Хунима, Аварима и Словенима."?

Или навести тачне периоде историје као што је на пример за Гдањск наведено на енглеској википедији:

Throughout its long history Gdańsk/Danzig faced various periods of rule from different states before 1945:

• 997-1308: as part of Poland
• 1308-1454: as part of territory of Teutonic Order
• 1454-1466: Thirteen Years' War
• 1466-1793: as part of Poland
• 1793-1805: as part of Prussia
• 1807-1814: as a free city
• 1815-1871: as part of Prussia
• 1871-1918: as part of Imperial Germany
• 1918-1939: as a free city
• 1939-1945: as part of Nazi Germany

Имам утисак да реченица у којем се наводе нације које владају градом и "неенциклопедијска". У старом и средњем веку се тешко може говорити о томе да је неки народ (ма колико владари у то време могу да буду либерални) владао градом. Поготово што нисам сигуран да су сви горе побројани заиста и посебне националне групације (Дарданци, Византинци, Османлије). Дарданци су илирско-трачки народ. Да ли је онда добро изоставити Илире који су насељавали Ниш, а навести и Трачане и Дарданце?

У тексту је наведено да су после аварских владара дошли бугарски? А Словени у 7. веку? Нисам сигуран да је редослед владара добар.

Ово за Илире, Дарданце и Трачане је добро питање, јер се зна веома мало. Волео бих да те ствари буду уписане са референцом.--Alexmilt (разговор) 11:41, 23. фебруар 2010. (CET)

Na Dardancima na en.wp kao referenca za Naisus je stavljena enc. Britanika. No kad se ode na Britaniku nema pomena o tome. --109.92.184.125 (разговор) 11:58, 23. фебруар 2010. (CET)

Britanica je nezgodna jer je na interetu skracena verzija.--Alexmilt (разговор) 12:12, 23. фебруар 2010. (CET)

Келти поразили Илире и заузели Ниш [22]. --109.93.194.165 (разговор) 00:07, 24. фебруар 2010. (CET)

Аустријанци?

Аустрија је у неколико наврата владала градом приликом напада на Османско царство током 17. века. Аустријанци се нигде не помињу као владари Ниша у горе наведеном набрајању нација које владају градом? --Antidiskriminator (разговор) 11:31, 23. фебруар 2010. (CET)

1443 ушли су у град Срби и Мађари. --Alexmilt (разговор) 11:41, 23. фебруар 2010. (CET)

Мој коментар се односио на реченицу из чланка: Током своје историје, град се налазио под влашћу Дарданаца, Трачана, Илира, Келта, Грка, Римљана, Хуна, Авара, затим Бугара, Срба, Византинаца и Османлија. У тој реченици нису наведени Аустријанци. Није битно да ли су припадници аустријске војске по националности били неки француски или немачки плаћеници, Мађари или Срби, уколико су њима командовали Аустријанци и уколико су били у склопу аустријске војске. Што се тиче Аустријанаца које сам поменуо, имао сам у виду на пример текст из Велике сеобе Срба у којем је наведено "Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и продрла до Македоније. Приликом проласка кроз Србију, Срби су подигли устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године."--Antidiskriminator (разговор) 12:11, 23. фебруар 2010. (CET)

"Током Великог турског рата 24. септембра 1689. године код Ниша се одиграла битка у којој је турска војска тешко поражена[12], након чега су Аустријанци први пут ушли у Ниш"...."После неуспеха у даљим походима Аустријске снаге се повлаче у Ниш и 8. септембра 1690. године"......"Године 1737. Ниш је окупиран од аустријске војске". Пошто су Аустријанци у најмање три различита периода владали Нишом, сматрам да их треба додати у списак оних који су владали Нишом.--Antidiskriminator (разговор) 13:24, 24. фебруар 2010. (CET)

Која 3 пута. Ја знам само за 1689-1690 и 1737. --Alexmilt (разговор) 21:56, 24. фебруар 2010. (CET)

Ослобођење

"Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се налази у саставу Србије"

Знам да је уобичајен израз, али мислим да није енциклопедијски. Ослободити град претпостављам да значи омогућити слободу његовим становницима. Да ли је становништво Ниша било слободно после "ослобођења" 1878? Колико знам, историчари период друге половине 19. века не сматрају за период неке нарочите слободе. Такође, у читавој Србији у то време је живело много грађана исламске вероисповести, Срба и Турака, који су током 19. века били присиљени на исељавање у Турску, и били присиљени да продају своју имовину у одређеном року. Верски објекти су им били срушени.

Имајући све то у виду, не бих употребио неенциклопедијски израз: "Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се налази у саставу Србије".

Такође, ослобођење је активан процес који неко може да подразумева и борбом, а Србији је Ниш припојен одлуком Берлинском конгресу 1878.

Предлажем да текст гласи : "Ниш је прикључен Кнежевини Србији 1878. године на основу одредби Берлинског конгреса." --Antidiskriminator (разговор) 12:03, 23. фебруар 2010. (CET)

Ovo za termin "oslobođenje" je ok, ali da je u pitanju Berlinski kongres ili Sanstefanski mir? Na en wiki pise da je clanom 3 Srbija anektirala Nis i Leskovac i dobila nezavisnost. [23] --Alexmilt (разговор) 12:16, 23. фебруар 2010. (CET)

Mada znaš kako ulaz srpske vojske u grad sa srpski življem je oslobođenje, zar ne? A pripojenje, prikljucenje ili anektiranje je drugo.--Alexmilt (разговор) 12:19, 23. фебруар 2010. (CET)

Не мора да значи. Много Срба сматра улазак српске 6. личке дивизије у српски Београд окупацијом а не ослобођењем. Није националност војника или становника критеријум за ослобођење, већ остваривање слободе становника. У случају Ниша крајем 19. века становништво није стекло слободу. Наши историчари у више текстова пишу да се за обичне грађане тада није скоро ништа променило. Уместо Османлија владали су Срби. По многима још горе него Османлије. У суштини сам против употребе термина "ослобођење" у текстовима који имају амбицију да буду озбиљни, а мислим да у овом случају тај израз посебно неприкладан имајући у виду горку судбину становника Ниша исламске вероисповести.--Antidiskriminator (разговор) 12:45, 23. фебруар 2010. (CET)

Улазак немачких нацистичких војника у Марибор 1941. године, а Марибор је тада још увек већински насељен немцима, би се по теби могао назвати ослобођењем? Упркос судбини протераних грађана Словенаца које су нацистички "ослободиоци" протерали ван Марибора, неке и у Србију. Са друге стране Наполеоново освајање Европе је за многе становнике покорених градова било ослобођење феудалних стега. Термин ослобођење је дискутабилан, више део пропаганде него историје. По мени. --Antidiskriminator (разговор) 12:49, 23. фебруар 2010. (CET)

Тај дан се у граду слави као ослобођење и не видим зашто би се сад играли демокрације и измишљали рупе на саксијама за цвеће,ако у казанима печемо ракију?Србија није анектирала Ниш,нити га је задобила.Град је освојен у рату,а касније је његово припајање потврђено Санстефанским миром (који није ступио на снагу) тј. Берлинским конгресом. Црни Бомбардер!!! (†) 13:03, 23. фебруар 2010. (CET)

"Град је освојен у рату...", чекај, јел освојен или ослобођен? :). Слажем се са тобом. Није грешка рећи ослобођење. Погрешно би било у тексту инсистирати на томе да ово није било ослобођење јер би то личило на оригинално истраживање које је у супротности са политиком википедије. Мој став је да термин ослобођење треба избегавати у озбиљним енциклопедијским текстовима. У Граду се славио и рођендан друга Тита. То што се у граду нешто слави или не слави не значи много за писање о предмету прославе у енциклопедији.--Antidiskriminator (разговор) 13:17, 23. фебруар 2010. (CET)

Оно слажем се са тобом се односило на "Град је освојен у рату,а касније је његово припајање потврђено Санстефанским миром (који није ступио на снагу) тј. Берлинским конгресом." Што се тиче става да није анектирала, мислим да је то дискутабилно јер је анексија управо оно што си ти навео - припајање (лат. ad ка, nexus спајање) по овој википедији: "промена суверености над једном области или делом области." У случају Ниша, који је припао Србији не на основу освајања (ослобођења) већ "задобијањем" на основу одредби из Санстефанског уговора и на Берлинском конгресу, управо је то био случај. --Antidiskriminator (разговор) 13:26, 23. фебруар 2010. (CET)

Не млатите празну сламу превише. Ако је за већину ослобођење, онда је ослобођење. Ако је за већину окупација, онда је окупација. Ко је чинио већину тада? Срби? Турци? Бугари? По томе се може закључити шта је било. А увијек ће се наћи неко којем је ослобођење окупација и обрнуто.

Ево канађани кажу да су ослободили неке градове у Италији у Другом СР (од Италијана и Нијемаца). У граду није живио ниједан канађанин. Према томе, немојмо бити већи католици од папе. --Мирослав Ћика (разговор) 15:22, 23. фебруар 2010. (CET)

Канађани јесу ослободили неке градове у Италији тиме што су омогућили формирање демократског уређења и збацили фашистички режим. То је омогућило "слободу" становницима ослобођених градова. У случају Ниша становницима није омогућено да буду слободни после анексије Ниша коју је извршила Кнежевина Србија а који јој је затим додељен одредбама Санстефанског мира и Берлинским конгресом. Управо због овако бизарних могућности када је ослобођење у питању предлажем да се преиспита коришћење овог израза у писању текстова на википедији--Antidiskriminator (разговор) 17:24, 23. фебруар 2010. (CET)

Термин ослобођење града нема везе са националном припадношћу грађана тог града као ни са националном припадношћу војника који запоседају тај град, нити са националном припадношћу већине становника државе која град анектира, него са слободом коју грађани имају или немају. У супротном би значило да је на пример Димитровград окупиран град јер се налази у Србији, а већину становника чине Бугари. Ако би, теоретски гледано некада, фашистичка Бугарска извршила анексију демократског Димитровграда да ли би по том критеријуму тај чин анексије могао да се окарактерише као ослобођење? Или карактер тог чина зависи од националности онога ко пише чланак о Димитровграду? Таквих примера као што је овај са Димитровградом је безброј. И много бизарнијих. Ако би на пример, јединице Црногорске војске сачињене од војника Бошњачке националности извршиле запоседање и анексију већински бошњачких Горажда и Сарајева и припојиле их Црној Гори у којој постоји већина становника црногорске националности али и део становника Бошњачке националности (који би после овог припајања постали већина) како ће се тај акт третирати? Као ослобођење? Зар није много боље једноставно избегавати неенциклопедијски термин "ослобођење"? --Antidiskriminator (разговор) 17:52, 23. фебруар 2010. (CET)

---

А тако. Шта онда означава ријеч ослобођење. Изгледа као вишак у нашем језику? Ако Амери могу да ослободе Сеул од Корејанаца, и Кабул од Афганистанаца, и Да Нанг од Вијетнамаца, онда нам та ријеч можда стварно не треба.

Заборавио си једну ствар. Ниш је био дио Србије (и често Бугарске) прије турског освајања, и зато је ово ослобођење. Узевши уз то у обзир да су већину становника града и околине тада вјероватно чинили Срби, твоја тврдња није на мјесту. --Мирослав Ћика (разговор) 19:26, 23. фебруар 2010. (CET)

Ниш је пре него што је био део Србије био део Грчке. Да ли то значи да треба да и сада буде део Грчке и да је док то не постане Ниш "неослобођен"? Далеко би се догурало ако би се утврђивало ко је када где био први насељен. Ослобођење је реч која означава процену нечега. Ми нисмо овде да оцењујемо да ли је неко ослобођен или није. Википедија је енциклопедија у којој се наводе подаци који имају проверљиве, непристрасне и веродостојне изворе. Процењивање да ли је нешто ослобођено или не не спада у енциклопедијску терминологију, већ у вредносно политичку. Зашто неко не одговори на моја питања везана за "ослобођење" Марибора, Димитровграда, Горажда и Сарајева... или.. ево још мало бизарности термина "ослобођење". Да ли је по улазак војника албанске националности 1999. у Урошевац у којем живи већинско албанско становништво по "ослободиоцима" (заступници употребе термина ослобођење у енциклопедији) било ослобођење Урошевца? Или није зато што су пре Албанаца тамо некада већину сачињавали Срби, иако су пре Срба већину сачињавали Илири, а пре Илира можда Кромањонци..... Да ли је припајање демократског Хонг Конга недемократској комунистичкој НР Кини и улазак кинеских војника у Хонг Конг ослобођење? Кинески војници ушли у град који је већински насељен кинезима и одувек је припадао Кинезима. Да ли би Српска анексија Белог Манастира у Хрватској, већински насељеног Србима, била ослобођење? Или ако би армија БиХ извршила анексију оних делова Рашке области који су насељени већински Бошњацима? Да ли је напад Аустроугарске војске 1914. јединицама у којима су већину чинили Бошњаци и освајање делова Србије насељене Бошњацима било "ослобођење". Поготово што су ти делови Србије раније били делови АУ. Зар није очигледно да термин ослобођење представља карактеризацију нечега. Као када бисте писали у чланцима о појединим особама на википедији да су били лепи или ружни. Да су били добри људи или лоши. То је вредносна оцена. Као и ослобођење. Зашто инсистирати на употреби тог термина. Термин ослобођење је чини ми се више везан за стицање слободе људи. Не градова, територија и држава. Процес ослобођења (у смислу стицања слободе, једнаких права) жена, хомосексуалаца, црнаца, ....--Antidiskriminator (разговор) 23:49, 23. фебруар 2010. (CET)

Од Турака?

Османлијско царство је било наднационално. Не може се рећи да је Ниш ослобођен од Турака када је у склопу Османлијске војске која је контролисала Ниш било и других народа. --Antidiskriminator (разговор) 12:03, 23. фебруар 2010. (CET)

Османлијско царство је било царство ислама, где су сви исламски народи аге, а неисламски - раја и ђаури. На Балканском полуострву аге су турци и албанци, пошто нема арапа. У Нишу не знам икада да су живели албанци. Зато је сасвим правилно да користимо ослобођен от Турака. Bogorm (разговор) 15:42, 23. фебруар 2010. (CET)

Ослобођен је од Османлијског царства, које је у то вријеме било синоним за Турску, и тако се и звало и тад и сад у свакодневном говору. --Мирослав Ћика (разговор) 19:34, 23. фебруар 2010. (CET)

Ниш није био родно место Константина Великог

То је био римски град Наисус који се налазио на месту где се данас налази српски град Ниш. Требало би бити прецизнији кад су хисторијски подаци у питању. --Јагода испеци па реци 12:17, 23. фебруар 2010. (CET)

Зар то није исти град уколико су у континуитету на истој локацији тамо живели људи? Да ли је Сингидунум нешто друго од Београда зато што му је промењен назив или држава којој припада? Или на пример Титоград и Подгорица? Да ли је југословенски Титоград различит град у односу на црногорску Подгорицу? Довољно је вероватно написати иза Ниш у загради (Наисус) --Antidiskriminator (разговор) 13:32, 23. фебруар 2010. (CET)

Naravno da nije. Ono je rimski grad u kome su živeli Rimljani, a ovo je srpski grad u kome žive Srbi. Konstantin nije bio Srbin, nego je bio Rimljanin. Vinčanska kultura NIJE srpska kultura niti pripada srpskom narodu. To je samo kultura koja se nalazi na teritoriji današnje Srbije. --Јагода испеци па реци 13:37, 23. фебруар 2010. (CET)

PS:Odnost Titograd:Podgorica i Singidunum:Beograd ili Naisus:Niš ne mogu da se porede. To je jednostavno mešanje baba i žaba. I u Titogradu i u Podgorici živeo je i živi isti narod. U Singidunumu i Naisusu su živeli jedni, a u Beogradu i Nišu žive drugi. Ili ćeš mi tvrditi da je i Galerije Bugarin, a da je Dioklecijan Hrvat? --Јагода испеци па реци 13:40, 23. фебруар 2010. (CET)

Да ли је град Марибор (нем. Marburg) постојао 1918. године када су у њему у оквиру Аустроугарске већину од 80% становника сачињавали Немци? Да ли је то исти град у којем сада живе у већини (преко 90%) Словенци? Мислим да је одговор на оба питања позитиван. Град постоји независно од државе којој припада, назива који носи или националности становника који у њему живе.--Antidiskriminator (разговор) 13:52, 23. фебруар 2010. (CET)

Два места су повезана са овим. Једно је "Значајни људи" или тако нешто где је написано: "Људи испод или су рођени, или становали, или на било који други начин блиско повезани са Нишем и околином градског подручја." Тако да мислим да је ок. Или?

Друго је када је напистано да је Константин Велики рођен у Нишу? Да ли да то преформулишемо у "На простору Ниша"--Alexmilt (разговор) 14:49, 23. фебруар 2010. (CET)

Rodjen je u antickom gradu Naisu (danasnjem Nisu) (mislim da je to prihvatljivo resenje, a tako se i uci na FF, nije dobro reci da je rodjen u Nisu, jer Nis tada nije postojao. Slicno kao sto ne mozemo reci da je legia IV Flavia od 2. do 4. veka bila stacionirana u Beogradu, nego u Singidunumu (koji je bio na teritoriji danasnjeg Beograda))--Sanja разговорстраница 16:57, 23. фебруар 2010. (CET)

Ја сам нешто мењао. На три места се јавља, један је на почетку, други у историји и треће међу значајним људима. Погледај да ли је прихватљиво.--Alexmilt (разговор) 17:07, 23. фебруар 2010. (CET)

Treba napraviti jasnu razliku izmedju Naisusa i Niša. Jer, ako se ne napravi, onda ćemo da pišemo istoriju po Deretiću mašincu i da Srbima na Balkanu dodelimo i onaj deo koji im nedostaje: antički period i stari vek. To da je Konstantin rođen u Nišu nisam pročitala u članku, tako da ne znam da li piše, ali ako piše, svakako treba popraviti. S tim u vezi, ni sam članak o Konstantinu ne bi trebalo da stoji u kategoriji Poznate Nišlije (ako stoji). Izvinite na digresiji, ali sam smatrala za neophodno da objasnim šta mislim.

Drugo, opet mešate babe i žabe. Kakve veze ima Maribor pre 90 godina i Naisus pre 1800? To jednostavno ne može jer nije istina. --Јагода испеци па реци 15:13, 23. фебруар 2010. (CET)

А што 2013 треба да се одржи онај скуп поводом 1700 година баш у Нишу? Зато што сматрају да је ту рођен Константин Велики. На немачкој википедији пише међу значајним људима и Барон Сина Млађи. Да је нешто и нама битан уписали би га без проблема. Ово са значајним људима је ваннационална ствар. То би било исто као проблем Јагодине и Светозарева, онај ко је рођен у Светозареву не може да каже да је Јагодинац. Једино што не знамо да ли је тачно рођен у Нишу или у Медијани која је пар километара од Ниша. Цео свет бруји да је рођен у Наисусу, данашњи Ниш. --Alexmilt (разговор) 16:12, 23. фебруар 2010. (CET)

Пази, да ме убијеш немам појма шта то они у ствари славе, и зашто баш у Нишу. Прво, едикт о толеранцији није издао Константин, него Галерије и то две године раније, друго, тај Милански едикт никад није ни постојао. Ко год је прочитао једну и по озбиљну књигу о Константину и том добу, то му је познато (препоручујем чланак са Википедије Константин Велики, који је писао човек који је дипломирао на Константину Великом). То су све измишљотине цркве која је Галерија, као свог великог прогонитеља, гурнула у запећак а Константину придала заслугу за нешто што он никад није урадио. Тако да, веруј ми, немам представу шта они то славе 2013, и зашто баш у Нишу. --Јагода испеци па реци 16:24, 23. фебруар 2010. (CET)

Da ne slave možda ovo - Milanski edikt. :) Znaš kako, za tebe ne postoji zadovoljavajući odgovor. Šta god da ti kažem, po tebi treba da ga (Konstantin Veliki) izbacimo. Ali na svakoj vikipediji o Nišu to piše. Da tamo ne stoji onda bi mogli da pričamo.--Alexmilt (разговор) 16:36, 23. фебруар 2010. (CET)

Наравно да постоји, погледај горе како је Сања написала. Сасвим је ок да се тако напише. А што се Миланског едикта тиче... Па шта да ти кажем. Свака иоле озбиљна ИСТОРИЈСКА књига напомиње да тог едикта никада није ни било, да је едикт о толеранцији издао ГАЛЕРИЈЕ а не Константин и потанко објашњава да је црква намерно "заборавила" на Галерија с обзиром да је он целог живота прогањао хришћане, и ту заслугу доделила Константину, с обзиром да је овај целог живота гледао благонаклоно на исте, и штитио их. Па побогу, и он и мајка му проглашени су за хришћанске свеце! То што се слави у Нишу је чисто верски празник. Ништа више. Мислим, ако можемо славити свеце који су правили којекава чуда, за која знамо сви да ипак реално нису могућа, па можемо славити и неки Едикт који никад није ни постојао. --Јагода испеци па реци 17:06, 23. фебруар 2010. (CET)

И још нешто. Ако све википедије напишу да је Хитлер био добрица, зар мислиш да је ок да тако нешто и ми напишемо, иако постоје докази врло озбиљних људи да то није било тако? Мене лично боли уво шта пише на енглеској, шпанској или немачкој википедији. Једино што је битно јесте шта пише у стручним књигама које су написали људи који су свој живот посветили изучавању историје а поготову периода позног римског царства где и спада Константин. А тамо пише ово што сам ја рекла. Не оно што пише у католичкој енциклопедији. У овом случају, кад је Константин у питању, Католичка енциклопедија је пристрасан и као такав није валидан извор. --Јагода испеци па реци 17:12, 23. фебруар 2010. (CET)

Mislim, ako Konstantin stoji među poznatim Nišlijama, izvolte gospodo pa Galerija ubacite među poznate Bugare, a Dioklecijana među poznate Hrvate. Ajte, ajte. Ili svi, ili ni jedan. --Јагода испеци па реци 15:16, 23. фебруар 2010. (CET)

Потпуна је аналогија између Ниша и Марибора. Оба града су променила име, националну структуру и државу којој припадају. То што је у случају Ниша говоримо о људима рођеним пре 17 векова а у случају Марибора о људима рођеним пре једног века, не мења суштину ствари. Да ли ће за 1700 година неко рећи да неко ко је рођен у аустроугарском Марбургу у октобру 1918. и неко рођен у словеначком Марибору у децембру 1918. нису рођени у истом граду? Зашто си написала није истина? Шта није истина? Да је Диоклецијан био Сплићанин? Какве везе имају припадност нацији и статус грађанина одређеног града?--Antidiskriminator (разговор) 15:45, 23. фебруар 2010. (CET)

Написала сам да није истина зато што није истина. Ти имаш неку уврнуту логику која је само теби јасна. Мрзи ме да доказујем нешто што и врапци на грани знају. Ти напиши шта ти мислиш да треба, а ја знам како ћу да гласам кад тај чланак дође на гласање. И мирна бачка. Ово натезање никуд не води. --Јагода испеци па реци 16:16, 23. фебруар 2010. (CET)

Voleo bih da glasaš da je članak sjajan, ali ako glasaš suprotno onda napiši da je to zbog toga pa ako većina tako misli lako ćemo da obrišemo. Pročitao sam šta si napisala, i sa jedne strane ima logiku ali ja se samo delimično slažem sa tobom.--Alexmilt (разговор) 16:39, 23. фебруар 2010. (CET)

Glavni problem je što se sudaramo sa referencama. Ovo je glavna referenca na en wiki.[24] --Alexmilt (разговор) 16:43, 23. фебруар 2010. (CET)

Хех, па шта друго очекивати од Католичке енциклопедије, кад је црква још ономад смислила целу ту ујдурму око Миланског едикта.--Јагода испеци па реци 17:02, 23. фебруар 2010. (CET)

Прегледај да ли је овако добро. На три места се налази: на почетку, у историји и међу значајним људима.--Alexmilt (разговор) 17:19, 23. фебруар 2010. (CET)

Ево и ја сам мало дотерала, ако је рогобатно - вратите! Мислим да сада има мало више словца, али бар нема забуне!--Sanja разговорстраница 17:26, 23. фебруар 2010. (CET)

Комуникација која се рачва?

Комуникација не може да се рачва, као што је то у делу текста: "Код Ниша се рачвају најважније комуникације југоисточне Европе" наведено.--Antidiskriminator (разговор) 13:58, 23. фебруар 2010. (CET)

Зашто само данас?

"Данас је важан привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. "--Antidiskriminator (разговор) 14:07, 23. фебруар 2010. (CET)

Уопште било какве референце на садашње време или простор треба избацити. Дакле, "код нас", "наши", "данас", "пре пар година", и сл. треба избегавати. Лоша формулација. --Јагода испеци па реци 15:17, 23. фебруар 2010. (CET)

Име записано у историји? Старијој? Новијој?

"Име града Ниша, који спада у најстарије градове на Балкану, записано је много пута у старој и новијој историји."

Мислим да би било боље написати:

Име града Ниша, који спада у најстарије градове на Балкану, се може наћи у многобројним историјским изворима из периода средњег века до савременог доба.--Antidiskriminator (разговор) 14:18, 23. фебруар 2010. (CET)

То да ли је један од најстаријих захтева референцу. Ако нема референце за то, нема ни те тврдње. Ја сам је избисала и мало изменла ту реченицу.--Јагода испеци па реци 00:08, 24. фебруар 2010. (CET)

Центар за ванредне ситуације

Ово што је написано је у реду али не може да стоји у историји јер је то нешто што тек треба да се деси. Такође је интересантно за обележавање 1700г Хришћанства. Где то ставити и да ли има неки релевантан извор који каже да ће да буде у Нишу?--Alexmilt (разговор) 16:15, 23. фебруар 2010. (CET)

Хех, јел то онај Милански едикт који у ствари никад није ни постојао? --Јагода испеци па реци 16:17, 23. фебруар 2010. (CET)

Ne znam šta da ti kažem, ali što ne dovršiš članak o Milanskom ediktu?--Alexmilt (разговор) 16:36, 23. фебруар 2010. (CET)

Зато што се не може писти о нечемо што никад није ни постојало. --Јагода испеци па реци 17:14, 23. фебруар 2010. (CET)

Види се да си у тој теми, а твоје мишљење није на бази рекла-казала већ добро разумеш тему. Зато треба да нађеш референце и то напишеш. Просто ки пасуљ. Ако није постојало као едикт (ма шта год то значило) онда се данас користи у говору и писању. Ја пишем о Нишу јер знам доста о њему. --Alexmilt (разговор) 17:18, 23. фебруар 2010. (CET)

Е, само да кажем, невезано за ово што си рекао, јер журим сад. Видела сам у уводу и добро је. Једино што бих ја искрено Католичку енциклопедију избацила као референцу. Има толико других добрих књига које могу да послуже за реф. да је Коца рођен у Наису. Погледаћу код куће да нађем нешто боље. Журим сад, погледаћу касније. --Јагода испеци па реци 17:25, 23. фебруар 2010. (CET)

Нађи неку и за овог другог јадника Коцу нумеро 3.--Alexmilt (разговор) 17:27, 23. фебруар 2010. (CET)

Evo sad ću. To je barem lako. --Јагода испеци па реци 19:05, 23. фебруар 2010. (CET)

Наис - Ниш

Предложила бих још једну ствар, требало би (можда) раздвојити Наис од Ниша (сада преусмерење иде на Ниш), написаћу текстић о Наису, па може да се убаци као {{главни чланак|Наис}} у део о праисторији и антици. Иовако смо почели да сређујемо ахеолошке локалитете, па ми нешто лоше звучи кад локалитет повежемо са савременим насељем... Хмммм... Ово је само идеја! --Sanja разговорстраница 17:40, 23. фебруар 2010. (CET)

Имамо исте идеје. :) Ја сам баш о томе мислио, али немам довољно материјала. Да ли си ти у Нишу студирала историју?--Alexmilt (разговор) 17:42, 23. фебруар 2010. (CET)

Хехе, нисам, али сам у Београду студирала Археологију! Sanja разговорстраница 17:48, 23. фебруар 2010. (CET)

Учинило ми се када си написала ФФ горе. --Alexmilt (разговор) 17:49, 23. фебруар 2010. (CET)

Да ли си чула за Праисторијски локалитет Бубањ? --Alexmilt (разговор) 17:51, 23. фебруар 2010. (CET)

ФФ је (горе значио) Филозофски Факултет (кхм, у мом случају - у Београду ) и Бубањ... да, наравно, али већ га имамо (на жалост црвени се) као Бубањ (археолошко налазиште), па сам променила у тексту (да буду сви арх. лок. исто обележени). Погледај ово --Sanja разговорстраница 17:56, 23. фебруар 2010. (CET)

Филозофски Факултет постоји и у Нишу. Само мењај, немам проблем са тиме. Ти си још и квалификована за разлику од нас којима је ово из хобија. Ја тебе требам да питам да ли нешто могу да мењам. Ја сам дописао а ти провери личи ли на нешто пошто сам ја то с брда с дола скидао и правио нешто.

Открића на Праисторијском локалитету Бубањ и Праисторијском локалитету Велика Хумска Чука говоре да је ту постојала жива насеобина у периоду 5.800 - 5.500 година пре наше ере. Најстарији слој припада неолиту или старчевачкој културној групи. Ови локалитети припадају Бубањ Салкуца Криводол комплексу.--Alexmilt (разговор) 18:04, 23. фебруар 2010. (CET)

Да, уз то да је Б-Ц-К културни комплекс - енеолит! Sanja разговорстраница 18:08, 23. фебруар 2010. (CET)

Имам осећај да сам те повредио. Ајде, молим те, ти то формулиши јер ја ћу да направим опет неку катастрофалну грешку. Има ли још неки локалитет који нешто "говори"? Да ли може тај део чланка да се побољша?--Alexmilt (разговор) 18:13, 23. фебруар 2010. (CET)

Hehe, ne brini! Pogresan je osecaj! (...ne znam bas da li osecaj moze da bude los hmmmm?!?) Bacicu pogled, samo nemam sada bas mnogo vremena! Ne brini za greske i ako bude neka - sredicemo to! --Sanja разговорстраница 18:22, 23. фебруар 2010. (CET)

To bi trebalo u suštini uraditi sa svim rimskim lokalitetima koji preusmeravaju na današnje gradove... Serdika na primer, preusmerava na Sofiju. Doduše, imamo Singidunum, i tako bi trebalo da bude sa svim rimskim gradovima, bez obzira što su se nalazili baš na istom mestu gde i danas neki moderan grad. Jer, to ipak nije isto. --Јагода испеци па реци 19:03, 23. фебруар 2010. (CET)

Apsolutno se slažem... Dobro je što Beograd nema to peusmerenje, jer šta bi bilo na primer sa Taurunumom, Singidunum i Taurunum su bila 2 naselja, a to je sve teritorija savremenog Beograda (primer je možda banalan, ali dobro predstavlja problem. Čak ni članak o Zemunu ne treba da bude vezan sa Taurunumom, jer kao što Jagoda reče - jedno je antički rimski grad, a drugo savremeno naselje)! Bolje je da se napišu članci o rimskim naseljima i da se u savremene gradove ubaci odeljak o naselju na tom području. Počela sam malo da sređujem lokalitete, ali je to ogroman posao i mislim da će biti potrebno mnogo vremena da se sve dovede u red. --Sanja разговорстраница 20:54, 23. фебруар 2010. (CET)

Да ли да Наис преусмерава на Наис и Медијана? --Alexmilt (разговор) 21:18, 23. фебруар 2010. (CET)

Ne bi trebalo, Nais je bio vojni logor a Medijana luksuzna "četvrt", odnosno vila sa mozaicima.... Ipak je reč o dva lokaliteta. Mislim da bi trebalo da ostane odvojeno i trebalo bi doterati Medijanu.Sanja разговорстраница 21:33, 23. фебруар 2010. (CET)

Етимологија

Има ли неке референце за овај део? --Јагода испеци па реци 20:03, 23. фебруар 2010. (CET)

Ubacih za Kelte i Vilin-grad. --109.93.73.225 (разговор) 08:43, 24. фебруар 2010. (CET)