Никола Коцић Пурјак

Поздрав, Никола Коцић Пурјак. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Никола Коцић Пурјак. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!

Шта ћемо са изворима, уредниче? -Тајга (разговор) 16:08, 30. март 2019. (CET)

Желим да Вам се искрено захвалим што сте нашли времена и воље да напишете чланак на Википедији о мом прадеди Влајку Коцићу. Ово је први чланак који уређујем на Википедији, тако да ако дође до неких пропуста, слободно ме обавестите. А што се тиче извора, навео сам један у вези цитата патријарха Димитрија. Хвала вам још једном и морам да Вас питам одакле интересовање за писање чланка о Влајку Коцићу?Никола Коцић Пурјак (разговор) 15:54, 31. март 2019. (CET)

@Никола Коцић Пурјак: Не иде ти лоше, мада је у питању твоје прве уређивање на Википедији, чак толико да ми се чинило да ниси нов уредник (овде има пуно повратника). Обично наводимо изворе за све податке које уносимо у чланке, а живи су ретки сведоци. Пробаћу да додам линк на тај један извор, пошто је доступан у Дигиталној Народној библиотици, али мало касније, ако ти не можеш. У принципу смо хтели да некако разјаснимо термине Алеја заслужних грађана, Алеја великана и Аркаде на Новом гробљу у Београду. Један од урадника, Корисник:Pinki је отишао да то све усними на лицу места и направио је списак познатих личности, а с обзиром да су, како можеш приметити на његовој корисничкој страници, његова интересовања сасвим другачија, као уредницу која је и раније писала о предратним познатим личностима (а којој је више дојадило да је стално киње), замолио ме је да направим чланке о особама за које могу да се пронађу подаци. Тако је настао чланак о Влајку Коцићу. Имали смо иначе и неких енигми. И поред много труда, неке личности су нам ипак остале неразјашњене. Конкретно нам је остала нејасна табла поред гробнице са именима Косте и Зорке Ђорђевић и мали споменик њихове рано умрле ћерке, јер нам није јасно зашто стоје поред гробнице твог прадеде и да ли је неко од њих рођак Влајка Коцића. Мени се чинило да они немају никаве везе и да су вероватно дошли са неке друге оближње гробнице, због сахране и мањка места, а он сматра да су рођаци, мада нигде нема података о томе. Можда ти знаш нешто о томе? (у менију изнад текста постоји алатка за потписивање - тилде, не мораш ручно да се потписујеш) Молим те немој да ми персираш, овде се уредници једни другима обраћају са ти.-Тајга (разговор) 17:34, 31. март 2019. (CEST)

О дивизијском генералу Кости Ђорђевићу, знам врло мало, углавном су то неки историјски подаци из Првог светског рата са којима сам се сусрео на факултету. Искрен да будем баш сам се изненадио кад сам на слици видео да се његов споменик налази на гробници мог прадеде. Ја имам једну теорију, сада питање колико је она тачна да је Коста Ђорђевић можда брат деда Влајкове супруге Зорке Коцић. Моја теорија произила из једне старе породичне слике, која је настала негде око 1912. године, на којој препознајем све моје претке осим једног официра са супругом, који стоји баш поред баба Зорке и деда Влајка. Ја сам уједно и хтео да поставим ту слику на оном месту где си писала о породици, али нисам успео јер не знам како се постављају слике на Википедији. Ако можеш да ми објасниш како се постављају или да ја теби пошаљем на e-mail ту и још неке слике па да их поставиш ти.--Никола Коцић Пурјак (разговор) 13:39, 1. април 2019. (CEST)

Можда ти је тачна теорија, мада се то нигде не помиње. Требало би да у фамилији постоји бар још нека фотографија или неки други податак који то може да потврди. Молим те јави ако случајно још нешто сазнаш или упиши у чланак. Фотографије можеш да поставиш овде на пример, уз помоћ опције Отпремање датотеке опција Обични локални образац, отвори се ова страница. Горе имаш дугме које ти могућава да одабереш слику коју желиш да поставиш. Доле можеш да убациш шаблон за слике на месту где пише опис слике, рецимо као овај. У шаблону треба да упишеш извор, што би у твом случају било породична фотографија, аутора, где треба да поставиш на пример себе (шаблон {{Own}}) и да одабереш неку лиценцу. Лиценца зависи од тога шта желиш са сликом: можеш да упишеш да је јавна и слободна, шаблон {{ЈВ-корисник}}, или да је делиш под истим условима, шаблон {{self|GFDL|cc-by-sa-4.0|migration=redundant}}. Ако имаш било какав проблем, можеш да питаш за помоћ на Тргу, а можеш да питаш и било ког искуснијег уредника да ти помогне. Слику иначе можеш да поставииш и на Остави, али за то је боље да питаш неког другог, јер сам ја лично од Оставе одустала и тамо слабо шаљем слике. Наиме, по мом мишљењеу врло олако бришу слике, тако да се не усуђујем никоме да препручим. -Тајга (разговор) 20:40, 2. април 2019. (CEST)

@Тајга: Изгледа да сам био у праву у вези генерала и породице Коцић, можда су ипак рођаци, као у мојој претпоставци :) Па не би се ваљда случајно сахранили у истом гробу. Тада је Ново гробље било још увек ново и било је за разлику од данас места колико год хоћеш. --Pinki (разговор) 20:13, 3. април 2019. (CEST)

Нисам рекла да ниси у праву @Pinki:, само сам рекла да немамо никаквих потврда за то да јесу сахрањени у истој гробници, и једном потврђено могли би да додамо у биографији обе познате особе. Табла стоји поред породичне гробнице и не знам да ли стојала одувек тамо, нити да ли је и даље тамо, а могла би да стоји било где. И мали споменик такође је лако померити на друго место. Раније, веровтно пре него што је оформљена пространа Алеја заслужних грађана, гробље је, осим тих неколико парцела, служило за сахрањивање обичних грађана, па је било доста места, што је разлог мање да се различите породице сахрањују у истој. Зорка и Ђорђе су били посебна породица, с другим, односно четвртим презименом, јер на главном споменику стоје већ три различита. -Тајга (разговор) 22:19, 3. април 2019. (CEST)

@Никола Коцић Пурјак, @Тајга: У вези табле Ђорђевића, можда је интерсантно знати да је жена Љубомира Коцића, сина Влајка и Зорице, била Надежда рођена Ђорђевић, те су можда Коста, Зорка и Радмила њена фамилија. На жалост немам више података о Надежди.

Иначе, Влајкова супруга Зорка Зорица није имала брата већ је била кћи јединица Љубе Кујунџића и Зорке рођ. Видић. (А Зорка Видић је кћи Терезије Даринке рођ. Сњећиве, сестре мога прадеде Бохумила Сњећивог тј. Богољуба Јовановића.) Gaga1964 (разговор) 13:11, 31. мај 2022. (CEST)

@Никола Коцић Пурјак: можеш ли да упишеш у опису породичне фотографије имена чланова породице које знаш и ако знаш годину када је снимљена фотографија?-Тајга (разговор) 00:40, 4. април 2019. (CEST)

@Тајга: Хвала на објашњењу у вези постављања слика, да није било твог упутства не бих успео у томе. Размишљао сам да ли да ставим имена, али сам одлучио да напишем само Породица Коцић-Пурјак јер не знам пар имена. Написаћу сада она која знам. Што се тиче године требало би да слика настала негде око 1912. године.Никола Коцић Пурјак (разговор) 11:41, 4. април 2019. (CEST)

Одлично. Има само пар ствари које ми не изгледају логичне. Ако си ти Миливојев праунук Никола, који потписује коментаре на сликама, нема пуно логике да не знаш Миливојеву годину рођења и смрти, а ако знаш могао си их додати у чланку. Жена која стоји поред Миливоја, би требало да је његова жена, односно твоја прабаба, али си је ти такође означио као н.н. Осим тога, особа коју си означио као Коца на фотографији би заправо био Никола, према документу који је постављен у Албуму сећања, а по коме претпостављам носиш име, као његов чукунунук?-Тајга (разговор) 21:37, 4. април 2019. (CEST)

@Тајга: Хвала. Ја сам потомак Драгутина Коцића, зато имам оскудне податке о деда Милету. Кад будем ишао у Власотинце (живим у Нишу), погледаћу на споменику годину рођења и смрти и име његове жене. А што се тиче слике деда Николе и деда Коце, онако је као што сам написао, јер имам и друге њихове фотографије. Ја јесам поставио неколико слика на страници "Албум сећања", тачније четири, једну заједничку деда Влајка и деда Драгутина, једну од деда Милета, једну на коме се налази сат и једна на којој је приказана легитимација "удружења носалаца албанске спомонице". Није ми позната та фотографија о којој говориш у вези деда Николе и деда Коце? И да тачно је да сам добио име по свом чукундеди, честитам на запажању.Никола Коцић Пурјак (разговор) 22:52, 4. април 2019. (CEST)

Добро, учинило ми се да је Миле најстарији, обично најстарији син свом сину даје име по свом оцу. Остали дају имена како хоће. Али можда Миле такође није имао мушких потомака, као ни Влајко. Мислила сам на лагитимацију, јер у њој пише да се отац зове Никола. Али, помешала сам, јер је на породичној фотографији такође Никола и добро је уписан, а поред њега је ваљда његов отац, па се ваљда он зове Коца и по њему сви носе презиме Коцић. Све је у реду.Тајга (разговор) 00:14, 5. април 2019. (CEST)

Миле и јесте најстарији син деда Николе, он и данас има како мушке тако и женске потомке. Ти моји рођаци живе у Власотинцу у кући која се налази на место оне старе куће која се види на породичној фотографији. Што се тиче деда Влајкових потомака, његова ћерка имала је ћерку Верицу (можда она крстача која се налази на гробу припада њој) и сина Владету. Што се тиче Љубомира (деса Влајков син) чуо сам да је његов син професор у Сад-у, али то не могу да потврдим, за остале потомке не знам. Искрено ја већ дуже време покушавам да сазнам нешто о њима и да ступим о контакт, али до сада нисам успео. Презиме смо добили по мом деда Коци, његово презиме било је Пурјак бар се тако помиње у једном писму које су стари Власотинчани упутили немачком канцелару Ото фон Бизмарку у очи Берлинског конгреса да Власотинце и околина припадне Кнежевини Србији а не Бугарској. То тада вероватно и није било презиме, јер су ови јужни крајеви тек након ослобођења од Турака добили презимена у данашњој форми. На споменику му пише Коца Стојана Пурјаковића. Ето то је кратак историјат мог породичног презимена. На почетку деда Влајкове биографије стоје имена родитеља Параскева Газибарић и Никола Коце Стојановића, занима ме где си нашла тај податак? Јер је ово други пут да се сусрећем са презименом Стојановић које је изведено из имена оца деда Коце.Никола Коцић Пурјак (разговор) 01:45, 5. април 2019. (CEST)

@Никола Коцић Пурјак: Влајкова ћерка је Десанка Павасовић, сахрањена у истој гробници, и уколико на крсту пише Вера Павасовић рођ. око 1933. (не види се јасно), биће да је то Десанкина ћерка. Вера се удала за архитекту проф. Милана Митровића (1927-2007), и има два сина Јована и Ђорђа, који су такође архитекти. Влајков син Владета има сина Љубомира.

Љубомиров син Влајко је (био?) професор математике у Београду и у САД. Има два сина и унуке који живе у САД. Gaga1964 (разговор) 13:29, 31. мај 2022. (CEST)

Извињавам се за збрку: првo споменути Љубомир је Љубомир Владете Павасовић (после 1970-), а други је Љубомир Влајка Коцић (1921—1998). Gaga1964 (разговор) 15:32, 31. мај 2022. (CEST)

Податке за које ме питаш сам нашла у Српском биографском речнику, има опширну литературу и аутори су углавном из тог краја. Јеси ли имао прилике да видиш Николин гроб?-Тајга (разговор) 02:28, 5. април 2019. (CEST)

Наравно, то је породична гробница у Власотинцу. Прешао сам у Ниш кад сам уписао средњу школу, и касније факултет. Али рођен сам у Власотинце и идем врло често. Јер те интересује нешто у вези деда Николиног споменика?Никола Коцић Пурјак (разговор) 17:58, 5. април 2019. (CEST)

Још Власотинчана, а? Куде се сви нађомо овде на овуј Википедију . — Александар (✉) 18:27, 5. април 2019. (CEST)

Питао си ме где сам нашла податке, учинило ми се да мислиш да нису тачни, пошто можда имаш другачије податке из прве руке. -Тајга (разговор) 21:26, 5. април 2019. (CEST)

Не мислим да су нетачни, само ми у породици никада нисмо користили то презиме Стојановић. Вероватно је неко од тих старих аутора написао тако на своју руку, сматрајући да је то исправно. Ја сам први пут за то презиме чуо у листу "Самоуправа" (Радикална странка), где су објавили "... у Власотинцу је преминуо Коца Стојановић Пурјак". Мада већ сам ти рекао да њему на споменику пише презиме Пурјаковић, а да деда Николи пише презиме Коцић. Хвала теби пуно на све ове податке које си ставила у тексту. Ако будеш долазила некада у Ниш, јави ми, можемо да одемо у кафану (то бар овде код нас има на претек) у занак моје захвалности теби.Никола Коцић Пурјак (разговор) 00:50, 6. април 2019. (CEST)

@Acamicamacaraca: Здраво земљаче, од који си ти (фамилију)? Док се не појавимо ми Власотинчани то није то...Никола Коцић Пурјак (разговор) 00:54, 6. април 2019. (CEST)

Живковићи (баба ми Смиља, а деда Стојан) . — Александар (✉) 11:02, 6. април 2019. (CEST)

У Нишу сам била, сад већ има више година. Нишлије су прави домаћини, али не знам кад ћу имати прилике следећи пут. Могуће је да аутори нису писали на своју руку, већ да су Коца и касније Никола користили оба презимена. Коца је изгледа такође позната личност, можда имаш податке за чланак о њему или за допуну неких других чланака о познатим личностима из Власотинца? Ја сам иначе писала и допуњавала чланке о још неким вашим земљацима, од којих је најпознатији чини ми се био градоначелник Београда.-Тајга (разговор) 13:11, 6. април 2019. (CEST)

Кад будеш долазила да знаш мој позив стоји отворен. Могуће да си управу што се тиче презимена. О деда Коци знам из породичне традиције да је у учествовао у Ослободилачким српско-турским ратовима 1876-1878. године. И да је био у некој врсти делегације која је сачекала кнеза, касније краља Милана, али где се то тачно десило (мислим на локацију) не знам. И да се касније његово име налази међу другугим Власотинчанима који су упутили једно писмо Ото фон Бизмарку (то сам ти већ рекао у некој продходној поруци). Знам да је то писмо изашло у "Српским новинама" 12. Априла 1878. године. Поред тога био је веома угледан и велики земљопоседник, уз Косту Илића Мумџију вероватно је био највећи. То је нешто укратко о њему. Ако дођеш до неких података о деда Коци, замолио бих те да ми их проследиш. Што се тиче Владе Илића, наравно да знам које, читао сам о њему доста, скоро сам видео да је биографија о њему на Википедији допуњена (можда си то урадили баш ти), као и да постоји чланак о његовом оцу Кости Илићу, ког сам већ поменуо. Поред њих значајне личности које бих ја истакао су Станко Атанацковић Бојаџија, он је учествовао у Нишкој буни 1841. године, о њему знам већ мало више јер сам на факултету радио један семинарски о тој буни. Једна улица у Нишу носи његово име. Познат је и Стоиљко Борнодолац командант устаничких снага са подручја Власотинца у ратовима 1876-1878. Он сарађивао са нишким војводом Николом Коле Рашићем и Таском Узуновићем (који је предак некадашњег председника владе Николе Узуновића). Као и Глигорије Хаџи-Јовановић генерал краљевине Југославије, Урош Црниловић (1892-1941) учесник Балканских ратова и Првог светског рата, погинуо је херојском смрћу бранећи Крагујевац 1941. у чину резервног потпуковника. Био је изразито храбар и частан човек. Његов брат Христифор је завештао нека културна добра Манакиној кући у Београду, вероватно је то теби боље познато. То се неке значајније личности које су рођене у Власотинцу. Ако ти је потребно могу да ти доставим податке о познатим људима из Лесковца?Никола Коцић Пурјак (разговор) 12:57, 7. април 2019. (CEST)

Било би лепо да и ти уредиш још неки чланак о личностима за које имаш литературу -Тајга (разговор) 23:34, 9. април 2019. (CEST).