АлУреди

Узела сам пример о монитору баш зато што монитор никад нећемо позивати, те самим тим звучи безвезе иако је промена јасно могућа.

За Ала нисам запела ја, но је Клајн у једној рецензији једне радне свеске, пре неколико година, написао тај коментар. Требало је да онај ко решава задатак упише на линију име Ал Пачино у инструменталу, те да у складу с тим напише с Алом Пачином, а Клајн је у вези с тим прокоментарисао да је име несрећно изабрано, да би ту конструкцију требало избећи. Међутим одавно је мени јасно, да када људи, који заиста владају језиком, полемишу (ту не мислим на мени одвратна политичка гложења у којима је свакаквих сем стручних аргумената, већ на оне фине полемике културних људи у којима они уважавају аргументе друге стране па макар их и не усвајали...), онда нема места бризи, како год да велиш не'ш погрешити. Дакле коментар за Ала Пачина је тр. цитат, просто кад се чује Клајн, свима се тресу ноге, јер за њега је чуло и старо и младо, и уко и неуко:). А шта некима од оних који желе само потврде свог мишљења вреди што је нешто рекао нпр. покојни П. Ивић, кад већина није чула за њега, а да не кажем шта неком вреди што ја нешто мислим (ко мене пита).

Мислим да је то због чега и теби самом смета облик придева ганшки то што једино Ганг, од свих тих набројаних придева има испред г – сугласник. Дакле Ганг има н, Ириг има и, Праг има а, Љиги, мени такође необично звучи, али давно сам схватила да ако мени звучи необично, не значи да је и нетачно. Међутим, до сада нисам користила придев од Ганг:). Управо сам тако и написала Хефеу (тако ми рекоше да се чита његов надимак), сачекајмо Башића да се врати, на шта је он дисциплиновано одговорио да те чека.

Када сам исправљао чланак Немој ми рећи да си и ти исправљао Географију Индије, пошто сам се и ја прилично уморила око тог текста – додуше, није га лако ни само прочитати, а камоли радити на њему. Или ти говориш о чланку Једначење сугласника по звучности?

Е видиш, а мени више одговара да Салман буде Ружди, тако да ја нећу с радошћу дочекати ту промену, ал' шта ћу, док то не буде, сита ћу се изнаписивати Ружди. Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди Ружди:).

А да ли ће се Прћић бавити само енглеским именима или и осталим?

Хвала на лепим речима и подршци.

Поздрав и теби,


Jlna reci mi 17:12, 7. август 2007. (CEST)

Чилдрен оф БодомУреди

Ovde treba OV a ne OF, jel da? (da li mozes da verujes, jos uvek ne kapiram onu pricu sa JEl i Je l? )...

Aj mi odgovori na ovo sto sam dopisala u naslovu ribe.--Maduixa  kaži 23:09, 7. август 2007. (CEST)


Ma kako sad to? Pa to nema logike! Stvarno nema logike. Ja shvatam da u cirilicni tekst napisem W iliV ili drugo slovo koje jednostavno NE MOZE drugacije, ali one merne jedinice koje mogu cirilicom, satvarno ne vidim zasto bi mesali latinicu i cirilicu. Ti si to tako protumacio? Hm, nekako mi to nije dovoljno jasno, stvarno mi nije jasno. Jednostavno je nelogicno.

Decicu sam vec premestila.   Sta ces, nestrpljivo zensko... --Maduixa  kaži 18:37, 8. август 2007. (CEST)

Докон поп и јариће крстиУреди

Читајући туђу  преписку, налетех на твој коментар како су ствари у вези са је л'/јер компликованије од оног што сам написала у чланку. Сад сам ја нестрпљива да сазнам о чему се ради? Заправо не брине ме много ако је компликовано, но да није нешто погрешно. Ако је само ово прво, хтедох то и раније да ти кажем (а можда и јесам), замислила сам ту страницу као препоруке у вези с грешкама које се најчешће срећу, уз то да буду и тако формулисане да у највећем броју случајева решавају дилему онога ко пише. Нпр. баш код ЈСПЗ и ЈСПМТ указала сам само на најчешћу недоумицу (да л' беше Д или Т/ да л' беше Н или М); онако како сам ја то написала (видећеш, ако већ и ниси), испада да нема изузетака, али базирала сам се на најчешће грешке односно на основе свих основа кад су недоумице у питању. Чини ми се да би свако обимније проширивање већ датих случајева, било у нескладу с том идејом. У том смислу можда не би било лоше то и напоменути у уводу, да се буквалисти не би позивали на ту страницу и у неким другим случајевима који њоме нису обухваћени.

Све ово што сад написах схвати као питање на питање у вези с тиме шта мислиш о дотичном чланку - не занима ме укупан суд: Добро је имати такав чланак/Не треба нам такав чланак/Није лоше... већ стручно мишљење, коментар, примедбе, шта би ти изменио итд.

Поздрав----Jlna reci mi 10:02, 11. август 2007. (CEST)

Је л'Уреди

Уау! Човек је глуп док је жив! Тек сам сад схватила нешто што сам мислила да знам у прсте. Цело моје објашњење заснивало се на мојој личној логици, а на основу речника у Правопису или у Српском језичком приручнику. У једном од њих, а увек бркам по сећању где сам шта прочитала, чини ми се у Правопису, лепо стоји ЈЕ Л', и ја сам све време само дрвила о томе да се тако и пише, СВУДА И СВИМА, јер сам била убеђена да је је л' народно скраћење од да ли, а не од да ли је, помоћни глагол ми је потпуно, али потпуно измакао! Колико се радујем сваком новом сазнању, толико заправо и претрнем због спознаје колико морам да се преиспитујем за све! Ау, ау!

А то јел (поред кога у загради стоји разг.) ја сам својевремено такође видела, али сам протумачила да спојено писање не спада у стандард, а не да је то у ствари оно "моје", а заправо у намери коју сам имала неупотребљиво је л' из друге реченице. Разумем и то што се ту поставља питање апострофа, мада без обзира што је у питању некњижевна употреба, мислим да ту има места обема тежњама...

Наравно, сад ми је потпуно јасно где сам оманула, и слажем се с тим да треба да се бавимо само случајевима одвојеног писања јер су ти случајеви битни, те ћу у складу с тим одмах поправити ствар. Што је најгоре, нисам ја ни покушала да укажем кад треба спојено писати ЈЕ Л' већ да укажем да је л' није = везнику јер што се такође често погрешно изједначава. Такође ни о јелте итд. јер се напросто нисам бавила некњижевним облицима, немајући појма да то у ствари јесам чинила .

Сад одох да све то доведем у ред, а и да покушам Мадуиши да објасним.

П. С. Мешала сам горе велика слова с курзивом и свашта, зато што није свуда хтео да ми се откуца апостроф, а у овом случају, за разумевање разумевања:), то је било битно.

Поздрав, ----Jlna reci mi 10:37, 12. август 2007. (CEST)

Јел...Уреди

Ха, сад сам сигурна да сам написала како треба... Даклем, јел ово треба да се транскрибује? Spisak zakona Rimskog prava Имена римских закона... Некако више нисам сигурна, одкако (оТкако? одвојено, заједно, видиш више ни у шта нисам сигурна), ми рече да се неке ствари на латинском ипак остављају у оригиналу... Мђ. ја бих рекла да ово све треба тренскрибовати јер је ИМЕ, исто као и имена врста животиња... Мада, једном си поменуо да треба питати биологе, а ја ти одмах кажем да ће ти биолози (исто као и математичари, физичари и остали) рећи, ма какво транскробовање таман посла! Елем, шта с овим? Питам чисто да знам, мрзи ме да се тамо бијем...--Maduixa  kaži 10:56, 12. август 2007. (CEST)

Nisam htela da te davim...Уреди

Dok si na odmoru, ali ipak moram. Pogledaj Разговор:Добављачи интернет услуга у Србији. Koliko se ja secam, jos davno, davno, meni se cini da si bas ti rekao da se internet pise malim slovom. Sad ispade da ne postoji nista napisano o ovome. Meni je to logicno, jer je internet zajednicka imenica kao i telefon (ne aparat nego usluga) ili struja ili voda... Ajd svrni tamo pa razjasni, jer ja ne umem, a sigurna sam da je malim slovom, jer sam ga i ja pisala velikim dok ti nisi to rekao. --Maduixa  kaži 11:02, 13. август 2007. (CEST)

Хм..Уреди

Ја сам Бојане, убеђена да си рекао да се интернет пише малим словом, али не овде, на википедији, него тамо на оном месту. Има неких ствари, како рекох Јелени, које ти се урежу у памћење и ово је једна од њих, из простог разлога што сам ја до тада писала интернет великим словом, и од тада почела да га пишем малим, чак сам видиш створила и своје сопствено логично објашњење зашто је то тако. Стварно не видим зашто би се интернет писао великим словом, осим ако нећемо да се "поенглежавамо". А то за две варијанте у енгл. језику (велико имало слово) искрено речено, први пут чујем (што не значи, наравно, да ти не верујем )...

Што се тиче црте, видиш, кад сам рекла да је та велика, ја сам мислила на твој одговор на истој страни само од 20.56, а то је одговор на моју поруку(под насловом црта црта цртица) где сам ти написала све црте које ја имам: цртицу (једину на тастатури), и две црте које имамо испод прозора на википедији, мању и већу. Ја на тастатури немам црте тако да сам вероватно сметнула с ума да неко има, и кад причам о цртама, онда искључиво мислим на ове доле испод прозора википедије.

А што се тиче мерних јединица... Ја знам да може да се пише и латиницом и ћирилицом, али стварно сам мислила да и ту важи правило кад већ може и једно и друго, онда поштовати правило немешања ова два писма. У твојој последњој поруци (исправци) схватила сам да је то ипак што се тиче мера (и на моју велику жалост) ипак дозвољено.

Немој да се изненађујеш неким мојим реакцијама. Видиш да увек има нека зачкољица коју сметнем с ума или заборавим или једноставно ја то у својој глави надоместим сама делове слагалице који ми недостају и онда обично испадне нешто "што те изненади". Мислим да је правопис српског језика претерано компликован, и мислим да га треба прилично поједноставити. Ето, како неком да објасниш зашто није правилно рећи нешта него нешто? Или "треба да видим" а не "требам да видим"? Баш сам се нашла у неприлици кад су ме питали да објасним...--Maduixa  kaži 15:27, 13. август 2007. (CEST)

ТеотиваканУреди

Да ли би молим те могао да даш своје мишљење да ли је то исправна транскрипција. --СрејовићНенад 16:54, 23. август 2007. (CEST)

Проблеми око правописаУреди

Добар дан. Тебе сам упознао индиректно, ти си дао правописне аргументе зашто се мексичко место Теотивакан по правопису тако преноси (иако се са тим принципом не слажем).

Но, добро. Ако већ ти и велики број људи на википедији инсистирате на примени правописа, како то да нико не примећује чланак Родос (по правопису треба Род, види: Српска транскрипција класичних језика). По правопису би требало и Кол са Рода (Колос са Родоса), евентуално Колос са Рода.

Мене је иритирао и назив чланка Пшемисловићи (који није по правопису), али је аутор инсистирао на историјској литератури.

Зашто се масовно користи енглеска конвеција за наводнике “…” у чланцима на српској википедији, а не српска „…“? Није ли и то правопис?

--Јакша 01:11, 26. август 2007. (CEST)

Хвала на детаљном одговору. Ти апсолутно поштујеш правила из актуелног правописа, док ја сматрам да она правописна правила која су у великом сукобу са језичком праксом, литературом или изговором у оригиналном језику, треба мењати. То не значи да се не слажемо, штавише, ја се слажем са 98% правописних транскрипција и мислим да је стандардизација корисна.

Ако се неко потрудио да напише ОАХАКА у правопису, то је за похвалу. Овај избор аутора правописа није лош. Лепо си објаснио и примену етимолошког принципа у чувању ОА, али српски језик је (од времена Вука Караџића) познат као фонетски, са врло ретким изузецима у речима са префиксима које си навео. Аутор се одлучио за етимолошку транскрипцију, што је сумњиво.

Више из радозналости, истражио сам чињенице о изговору шпанског X. Кажеш да се X транскрибује се као х, кс или с. Међутим, у Средњој Америци, X је често у топонимима из језика индијанаца где се изговара као ш, па је то постала једина верзија у употреби (не знам да ли је и озваничена). Xela, Xcaret, Uxmal се изговарају Шела, Шкарет и Ушмал. Да ли је овде српски правопис у закашњењу?

--Јакша 04:28, 26. август 2007. (CEST)

Здраво. Пре пар дана сам ти поменуо како нико на српској википедији не поштује правописне конвенције око писања наводника. Твој коментар је био да треба лично да питам кориснике зашто то раде.

Ево шта твој сарадник, „делија“, који се такође представља као правописни експерт, каже на то: „Амерички наводници су само лоша навика“.

Стога, немојте да исправљате ни лоше навике других. Ово мислим озбиљно.

--Јакша 04:41, 2. септембар 2007. (CEST)

У вези са оспорењем на Српска транскрипција класичних језикаУреди

Да ли би могао да додаш неки, макар и краћи, коментар на страни за разговор тог чланка, у вези са конкретним грешкама/замеркама? Хвала. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:50, 26. август 2007. (CEST)

Број на почетку реченицеУреди

Да ли у српском језику може да стоји број на почетку реченице?--Војвода (разговор) 22:24, 28. август 2007. (CEST)

Хвала.--Војвода (разговор) 09:32, 29. август 2007. (CEST)

НедоумицаУреди

У недоумици сам да ли си заборавио да прокоментаришеш Недоумице или чекаш да се вратим или чекаш да се ти вратиш? Поздрав ----Јлна разговор 17:50, 3. септембар 2007. (CEST)



Успут, још једно стручно питање. Моја је ћерка донела неке нове књиге из српског за 4. основне и имају и правопис. Прво на шта сам налетела у дотичном уџбенику мени непознате ауторке јесте информација да се бројеви у причама не могу писати цифрама, док је то дозвољено само у текстовима административног типа. Постоји тежња наставника и аматера језикољубаца да инсистирају на томе. Ја лично никад нигде то нисам прочитала као правило. Ни у правопису се у том смислу чини ми се, ништа не помиње. Да ли је то чињеница или не? Ја лично мислим да само збирне без остатка не смемо писати цифрама, а да код осталих процењујемо сами, зависно од ситуације. Нпр. написаћу Било је 358 цветова, а не три стотине педесет и осам цветова. Стигао сам до VI/шестог/6. поглавља. Да ли сам (опет) у заблуди кад мислим да бројеве могу писати и бројем:) што им и само име каже? Поздрав, Јлна без могућности да се региструје — тренутно. --89.216.222.11 21:18, 3. септембар 2007. (CEST) --89.216.222.11 21:20, 3. септембар 2007. (CEST)

Задовољна, задовољнаУреди

Особито ми је мило за придев ганшки:), сад нећу испадати глупа у друштву док користим тај фреквентни придев.

ОК за бројеве, сад ми је мало лакше.

* Зашто такорећи скраћујеш као тр.? Хм, шта да ти кажем. Никад нигде ни сама нисам видела ту скраћеницу, али ваљда по аналогији са такозвани. Ако је такозвани тзв., ваљда је и такорећи тр.? Појма немам. Сад на крају не схватам, постоји ли скраћеница за такорећи и како гласи? Ако (опет) грешим, треба ме бацити лавовима:).

* У делу о писању зареза није сасвим тачно да се супротности обавезно одвајају зарезом. То зависи од интонације реченице. Знаш шта, око овог сам се и сама мислила. Мислим, знам ту чињеницу коју си написао, а мислила сам да ли да додам део о томе кад не мора да се пише зарез. Одлучила сам да не додам јер бисмо онда дошли у ситуацију да допустимо да неко бира интонацију и кад није у праву. Просто ми се учинило да је чешћа грешка да се зарез не стави код супротности код којих је то потребно, него да се стави испред супротности код којих то није потребно, па сам дипломатски избегла. Хм, слажеш ли се с том логиком?

* У истом делу мало ниже навела си овај пример: Од правила, која сам прочитала, заболе ме глава. Мислим да овако ван контекста може да збуни, па чак и да наведе на погрешан закључак. Лично бих навео обе варијанте, и објаснио разлику у значењу. Потпуно се слажем и пренећу управо онако како си ти и написао у наставку.

* У делу о имену и презимену додао бих још да исти редослед важи за мађарска имена, упркос томе што Мађари пишу презиме па име. Прво, нисам имала појма како је код Мађара, нити ми је пало на памет да је то потребно уврстити у правописне дилеме на српској Википедији, али пошто већ извесно време слутим да си ти новосадска школа или макар житељ Новог Сада, теби је од тих грешака вероватно мука. Радо ћу и то навести, али шта ћемо с Албанцима, Румунима и осталим националним мањинама?

* Код наставка -ица, уместо „код имена као што је Сунчица“ могло би се конкретно рећи да су у питању имена са завршетком -чица. Потпуно се слажем, исправићу.

* Већ смо коментарисали је()л’, само те подсећам у случају да си заборавила. Сад си ме збунио, како заборавила, па ја мишљах да сам исправила у складу с новостеченим знањем о дотичној проблематици.

* Спасти/спасавати само има предност над спасити/спашавати; у чланку погрешно стоји да је искључиво први облик исправан. У, јесте, мало сам се ја ту зезнула, знам да то пише лепо и у речнику Српског језичког приручника и у правописном речнику слично, но нешто сам превидела ту чињеницу у моменту док сам писала. Ово се ја мало правдам.

* Избацио бих „у вези зелени“. Боље је рећи да је спој у вези нечега неисправан него наводити неки случај који вероватно никад никоме неће требати, а и ако затреба — свакако не ствара дилему. (А приде и то што се може конструисати реченица таква да је и у вези нечега у њој исправно: „Нешто шкрипи у вези Марка и Марије“; но, пошто смо се још раније сложили да је циљ што приступачнији текст, овакве маргиналне случаје уопште не треба помињати.) Хе, добро, па било би боље Нешто шкрипи у Марковој и Маријиној вези, ал' нек ти буде:), независно од тога, слажем се да избацимо пример у вези са у вези.

Веома сам задовољна, надам се да си и ти задовољан мојим задовољством:).

Поздрав, ----Јлна разговор 22:32, 4. септембар 2007. (CEST)

АвиокомпанијеУреди

Постоји особа која пише о авиокомпанијама и којој српски очигледно није (довољно) матерњи језик. Покушала сам нешто да урадим, али то је такорећи  немогуће. Пола не разумем. Ја сам као нешто исправљала у три текста која ћеш овдепрва видети на списку, али мрка капа. Нит' знам те силне називе, нит' знам како их треба изговарати, за неке знам да тако не треба (на пример: Жешов, Св. Џорџе). На два-три места немам појма шта је хтео да каже па нисам ни дирала, и тако, да ли би учинио нешто по том питању, мада ја лично такве текстове не бих ни остављала (погледај неки ниже који нисам ни пипала). Поздрав, ----Јлна разговор 21:31, 5. септембар 2007. (CEST)

НовосађаниУреди

Па морам се огласити. Прво, не ради ми кабловски интернет па сам на телефонској линији која је ужасно спора. Друго од 6 сам на ногама па ме мозак баш не служи, те ћу сутра детаљно одговорити на питања, а и на непитања:). Сад на пример, од умора не могу да се сетим чиме си се одао! Сутра ћу ваљда моћи. А још колико док сам писала, знала сам.----Јлна разговор 22:55, 6. септембар 2007. (CEST)

ТремолоУреди

Колико ми је познато, не постоји скраћеница за такорећи. Добро. И молим да се тамо у правим језичким круговима напомене да бих ја много волела да се уведе:). Иначе у никшићком правопису пише да је тр. скраћеница за тремоло:).

али постоји много речи које почињу са тр. и бојим се да ће и други доћи у сличну заблуду као ја. Ма не брини, неће, све сам их преваспитала. Шалим се, наравно.

Што се тиче зареза, ипак не бих био тако искључив. Молим да се овде повуче реч, нисам искључива.

Немам утисак да се зарези чешће неоправдано изостављају него неоправдано пишу; штавише, ако се не ограничимо само на супротности, рекао бих да људи знатно чешће управо трпају зарезе и тамо где не треба („од вишка глава не боли“). Ја сам се у свом коментару ограничила управо на супротности. Конкретно, мислим да се испред а и али зарез чешће погрешно изоставља него што се погрешно пише.

Ипак, то је само мој утисак, можда и грешим. Ипак ово горе је само мој утисак, можда и грешим:).

Други разлог због чега мислим да не треба на томе инсистирати једноставно је то што се не сећам неке жучне свађе на Википедији око тога да ли у некој реченици треба зарез или не. :) Па, да. И ја то мислим, али мене више занима твој суд на нивоу теорије.

Но добро, остављам теби избор. А ја бих, ипак, сад после ове две-три поручице које разменисмо у вези с том тематиком, препустила избор теби, просто зато што знам да си ти за мене апсолутни језички тата.

Албанци, Румуни и остале националне мањине нису проблематичне. Наиме, ако изузмемо Кину, Јапан, Кореју, Тајван, Вијетнам и сл. :), остаје само Мађарска као држава у којој важи редослед презиме па име. Многи ово воле да користе као аргумент у српском језику, али то није у реду јер се приликом прилагођавања мађарског имена српском језику и редослед обрће. Тако на Википедији имамо (сасвим исправно) чланак Шандор Петефи, иако би многи (погрешно) рекли Петефи Шандор, угледајући се на мађ. Petőfi Sándor. С осталим језицима немамо проблема, јер се редослед поклапа. Тек сам сад схватила да код Мађара заправо јесте правописно правило да говоре/пишу прво презиме па име. Мислила сам да си хтео да кажеш како и они имају правило исто као ми, које ни сами не знају да примењују, и да је требало написати упутство за Мађаре, а управо треба написати упутство за оне који мађарско презиме и име користе на српској Википедији, у смислу да га тада треба прилагодити нашем правилу. У вези са сопственим (накнадним) разумевањем, додаћу дотични коментар.

Иначе, јесам из Новог Сада, а смем ли питати на основу чега то „већ извесно време слутиш“? :) Смеш питати, али нисам сигурна колико сам способна да ти дам сасвим рационалан одговор. Први пут сам посумњала кад си, наводећи име важећег правописа, написао у издању Матице српске из Новог Сада, а затим кад си, неки други пут, давао пример из Речника савременог српскохрватскога књижевног језика. И тада си навео да је издавач Матица српска из Новог Сада. Наравно, то не мора ништа да значи. Ал' мени је између редова провејавао понос што је Матица српска баш у Новом Саду. Мислим да си још у некој ситуацији, не сећам се којој и с ким у разговору, поменуо Нови Сад. И сад случај с мађарским именима... Верујем да је недовољно рационално, али мало информација + интуиција + ко зна која случајно написана реч = корисник Б.Башић је из Новог Сада. А и новосадска језичка школа позната је као одлична, мислим на одсек за српски... и тако. Затим, знам имена већине језичких зналаца из Београда, ти ми се не уклапаш ни у једног од њих. Зашто, ни за то немам рационално објашњење — ем не знам баш стил сваког од њих, ем не знам ни сва имена. Мада, морам признати, у једном моменту сам посумњала да си Владо Ђукановић, јер сам налетала на конструкције прожете духом. Затим сам од те идеје одустала, јер схватам да свако ко веома добро влада језиком прожима духом своја објашњења јер се то често наметне као потреба. Затим сам престала уопште о томе да размишљам, посебно кад си ми одговорио како не желиш да напишеш ништа о себи — сигурно имаш своје разлоге. И онда сам, читајући пре неки дан твоју поруку и помен Мађара, опет освежила у свести осећај гледе твог порекла:).

Само још мало стрпљења: Чепркала сам по чланку Википедија: Основе српског правописа и мало га уредила, више естетски, а веома мало стручно. У делу Спојено и одвојено писање исправила сам неке примере (писало је да може само Херцег−Нови и сл.) јер нису били усклађени с Правописом. Стигла сам до пола трећег поглавља, па ћу наставити. Можеш и ту бацити поглед. Мени се лично не свиђа организација тих страница (као ни у самом правопису, уосталом), али нисам имала снаге да се и тиме бавим.

Такође је одвојио поглавље Интерпункција од поглавља Правописни знаци. Знам да је то било у старом Матичином:) из 60, али сад је све то скупа. Затим, Радоје Симић је инсистирао на том раздвајању. Нисам дирала, али шта ти мислиш (видиш ипак те неко пита:)?

Аутор је, дајући неке друге примере, на једном месту избацио тачку на години, иако иза те тачке иде белина па почетак заграде. Ту бих дала предност задржавању тачке. Колико ја знам Правопис такав случај (с белином између тачке и наредног знака) не помиње, а опет сам читајући неки твој коментар сличног типа, закључила да би и ти ту задржао тачку. Сад, пошто је туђи текст у питању, а немам потврду у важећој литератури, ја то не исправих. Шта ти о томе мислиш? Ево тог примера: Правопис српскога језика, Матица српска, 1993 (предат за штампу јуна 1993)

Још нешто: Црта. Не знам како се између мене и Јагоде заподенуо разговор о црти и цртици, кад сам закључила како не знам зашто ти употребљаваш цртетину. Потом сам прочитала твој и њен разговор о томе и схватила да доле испод прозора постоји посебно црта и цртица, па кад сам открила ту чар технологије и сама сам почела да користим њене предности.

И завршавам: Извини ако сам те удавила. Што би рек'о наш народ: Немој ми што замерит'.   Поздрав, ----Јлна разговор 12:15, 7. септембар 2007. (CEST)

Глупо питањеУреди

Ал морам да питам. Елемент или елеменат? Архитект или архитекта? Видим да се пише и елемент и архитект, што мени звучи мало... Чудно. Овај пут нећу да се залећем са исправкама, него прво питам , јер многе ствари су ми звучале чудно, па се испоставило да су правилне...--Maduixa  kaži 16:40, 7. септембар 2007. (CEST)


Захваљујем, као и увек. --Maduixa  kaži 11:00, 9. септембар 2007. (CEST)

Перфек(а)тУреди

Пало ми је и раније на ум да упишем у дилеме чињеницу да може оба код питањâ попут задњег Јагодиног архитект(а) и елемен(а)т, а сад ћу свакако. Придодаћу и поготову/поготово, орман/ормар и сл. Често ме (писмени) људи питају баш нешто слично томе. А и то Мадуишино питање ме је подсетило на још нешто: Почећу од давнина. У фебруару прошле године моја је ћерка променила школу и, дакле, у 2. полугодишту 3. разреда добила нову учитељицу која јој сваки задатак (који сам ја претходно прегледала) врати потпуно ишаран црвеном бојом. Оцена ту није важна (у питању су углавном четворке и петице), но чињеница да дете, које иначе томе није било склоно, стално кука како је најгори ђак у разреду. А о каквим се исправкама ради? Затим смо отишле да купимо сладолед па кукуруз, гђа исправи у Затим смо решиле да купимо сладолед, па и кукуруз. Иза реченице У дискотеку смо отишли у девет. она дода зато што смо гледали серију . Нашле смо се у седам сати исправи у Нашле смо се у деветнаест часова. Поготову исправи у поготово, или обратно. Свакаквих људи има исправи у Има свакаквих људи. Најлепши догађај десио ми се, исправи у Најлепши доживљај догодио ми се. Отишле смо свака у свој апартман преправи у Обе смо отишле у свој апартман. Она (ћерка) обожава да користи аорист, те је тако у почетку своје задатке писала делом у аористу, делом у перфекту (што више не чини!) и учитељица јој поред реченице Џин узе дечака. напише Не мешај садашње време с прошлим! Све ово сем последњег примера је из задњег задатка (све из истог), а нисам ти записала СВЕ исправке. Иначе, кад су учили придеве, све присвојне заменице им је уденула у присвојне придеве. Једва сам дете убедила да то није тачно, а и иначе јој ништа не вреди мој покушај да јој објасним како има диван стил, да пише као неки будући књижевник. Спадам у оне који се НИ СЛУЧАЈНО не обраћају учитељима и наставницима своје деце у смислу критике: Ово вам је тачно, ово није. Знам одавно да и многи наставници српског (бићу груба), лупетају и не знају баш много. (Знам једног гимназијског наставника који, заправо која, упорно исправља СВЕ у СВО. Дете је једно време покушавало да је донекле описмени, и... одустало. После та деца израстају у особе које се позивају на ауторитет својих професора да би мени/теби... доказали како су они тако учили у школи и да се то заправо променило. А видела сам да си и о томе писао. На исти начин и ја људима покушавам да објасним чињеницу да је нешто нпр. одувек тако, а не да се код нас сваки час нешто мења, ја сам у школи учио...) Такође знам да учитељи мнооого не знају, међутим ни не морају да знају. Они су учитељи, улога им је најмање едукативна. Чему цела ова прича? Нисам сигурна ни сама. Мадуиша, Мадуиша! Прича је тек да чујеш чега има, а и мало да те приупитам, шта би ти урадио? Мени пријатељи, листом сви, говоре: Иди, немој да је кињи, то је злостављање, потпуно је деморалише... Ја никако да одем, мада сам све ближа тој чињеници. Не смета ми што је учи погрешно, то ћу ја (ваљда) исправити, језик је ипак матерњи. Смета ми што јој исправља тачно у погрешно, што јој мења смисао, што мења лепше у ружније, што јој начисто уби креативност и самопоуздање. А, да! Први контролни из математике. Дете све урадило фантастично и још стигла да нацрта срца, цветиће и сл., а учитељица јој огромним црвеним словима напише: МАТЕМАТИКА СЕ НЕ СМЕ ИЛУСТРОВАТИ! Наравно, она више не илуструје. Уф! Куд сам ти и писала, изнервирах се поново.

Какву си све теорију о мени развила и с ким си ме све упоређивала Видим да ти се све шире ноздрве од задовољства што ти је неко придао толики значај и тобом се толико бавио...

онда Правопис Матице српске — е па можда је то, а остатак се подразумева.

Штавише, потражио сам преко Гугловог претраживача помињање Матице српске у близини мог имена, и нисам пронашао ништа слично овоме што ти наводиш. Немој, наравно, ово погрешно схватити, да ти не верујем па да све проверавам, већ сам се и ја заинтересовао, кад сам написао нешто за шта мислим да не личи на мене. а и мало ми је прорадило самољубље, па ко велим да се и сам собом позабавим:). Збиља, како се то ради — сазнаје преко Гугла шта сам рекла ја или неко други?

Можда ти је ипак Мадуиша једноставно рекла, па да си све ово помешала. Можда. Нешто слично ми је и она написала. Отприлике, што нисам њу питала, рекла би ми. Онда сам ја помислила да можда и јесам од ње сазнала или да ми је она макар потврдила сумње. Сад више стварно не знам. Овај начин комуникације је фантастичан донекле, а однекле постаје толико површан, да ја много тога (некад) не прочитам добро, превидим, заборавим...

Не знам шта да ти конкретно кажем за интерпункцију и правописне знаке. Редослед излагања свакако није језички нормиран ;) Мислим да сам погрешно формулисала питање, или ти ниси пажљиво прочитао, или ја грешим генерално у својој констатацији. Чини ми се да тренутни правопис нема посебна поглавља Знаци интерпункције и Правописни знаци, већ је све заједно под Знаци интерпункције, док онај из шездесете то има подељено. Па нисам сигурна има ли то везе. Но, неважно стварно. Битно је да чињенице буду тачне.

Тачка после белине засад ипак остаје („засад“ значи како се надамо да ће ново издање Правописа, које би морало да то недвосмислено регулише, изаћи што пре). Вероватно си то видела на Мадуишиној страници за разговор (последњи пасус). Па да, видела сам да си с неким о томе писао, али видиш не сећам се коначног закључка. Мада, колико знам, Правопис не помиње тачка испред белине, већ само тачка испред другог правописног/интерпункцијског знака, тако да то практично није ни нормирано, те ми се учинило да можемо сами да донесемо закључак како ћемо, или сам чак ближа помисли да би онда требало да ставимо тачку. Но, ово молим те схвати само као конструктивни разговор, а не као потребу да нешто исправљам. Питам се за себе.

„Цртетину“ једноставно више волим, не због симбола испод прозора за уређивање (те симболе и не користим, све што ми треба имам на тастатури). А зашто ја немам све на тастатури? Узгред, упути ме и у следеће: Како подвлачиш реч? Како стављаш акценте изнад слова (ја морам у Ворд па на Иинсерт симбол... никад краја)? Како се прецртава већ исписан текст, то више теоретски, не знам зашто бих уопште нешто прецртавала. Како упућујеш на неку страницу, па ја само кликнем на реч овде и стигнем где треба? Како успеваш да се потпишеш испод текста, а да ти се не појави она раздвојна црта?

Још питања: Дотични рођак, који ми је ономад читао део о транскрипцији италијанских имена — и то лоше;), батрга се пред штампање неке књиге јер хоће да стави цртицу између имена написаног у оригиналу (латиницом) и падежног наставака у тексту који је латинични. Наравно да му ја не дам (ал' ко мене пита). Наводно, пошто је то само у напомени, да не збуњује оне који би напомену читали. Да не ширим, дала сам му све аргументе зашто не треба то да чини, и зашто се нико неће збунити, али не вреди, тврдоглав човек:). На крају сам постигла компромисно решење, да стави напомену зашто се у том делу није држао правописног правила. Изашла сам незадовољна из те расправе. Исти човек поставио ми је питање, а ја имам одговор, а немам литературу, а чим немам литературу нисам сигурна колико год да сам сигурна, па да те и то приупитам. У истој књизи пита да ли да напише statusa quo или status quoa. Без икаквог доказа за своју тврдњу, осим народног обичаја, изабрала сам ово друго, али му такође обећала да ћу и проверити. Имам ја неко објашњење: мени то личи на полусложенице у српском језику код којих се први формант не мења, а њему је можда логично да мења именицу статус као у српском, а како уопште да мења кво? Претпостављам да је одатле његова идеја... Па, осим што би променио конструкцију ако је могуће;), како би ти решио овај падежни облик? Такође, можеш ли додати још неки ваљан аргумент, зашто у случају с падежним наставцима када се реч пише у оригиналу, не треба стављати цртицу између речи и падежног наставка у латиничном тексту, зашто треба поштовати Правопис, осим саме чињенице да га треба поштовати?

Извини, не умем да скратим. Поздрав, ----Јлна разговор 10:42, 9. септембар 2007. (CEST)

П. С. као и увекУреди

Додала сам то што рекох на страницу Дилеме. Искористила сам махом твој одговор Јагоди. ОК?----Јлна разговор 11:00, 9. септембар 2007. (CEST)

Још једна ситницаУреди

Радила сам сад мало на чланку Википедија: Основе српског правописа и указала се потреба да напишем (с) великим словом. Приметила сам да ти пишеш предлог, а пошто знам да ја уобичавам да га не пишем у дотичном изразу, морадох да проверим, да не погрешим. С тим у вези у Српском језичком приручнику, у одељку VI, тачка 8 (г): Слично томе, после много дискусија о томе да ли треба рећи писати малим (великим) словом или писати с малим (великим) словом, данас дајемо предност облику без с, али се ни за овај други не би могло тврдити да је неисправан. Наравно, у складу с другим делом ове реченице, јасно је да може и с предлогом, али мислим да ми треба да бирамо први? Надам се да ме не схваташ погрешно и да се не љутиш због ове примедбе која то у ствари и није.----Јлна разговор 08:14, 10. септембар 2007. (CEST)


Da se nadovezem. Nisam primetila da pises "s velikim/malim slovom", ali moja logika kaze da treba bez, s obzirom da se radi o sredstvu a ne o drustvu. Idem avionom, kolima, autobusom pa tako i pisem malim slovom, a ne s kolima, s autobusom, s malim slovom.... Vidim da ipak nije pogresno, kako kaze Jela, ali bih volela da mi das neko objasnjenje ZASTO (ako ga ima, naravno), jer se to kosi sa mojim dosadasnjim znanjem o instrumentalu sa S ako je drustvo bez S ako je sredstvo.

BTW, takodje htedoh da te pitam, ima li izdanje velikog Pravopisa pisanog ijekavicom, kao sto je uradjen skolski pravopis? Ima pitanje na Trgu. Ja odgovorih da znam sigurno za skolski, ali ne znam za veliki, mada mi je logicno da ako ima skolski, da mora imati onda i veliki...--Maduixa  kaži 09:47, 10. септембар 2007. (CEST)

Трио Ла КампанелаУреди

Откуд ми ово искрсну, немам појма, и шта то беше, заборавих, но глупо је да се понављам (види код Јагоде).

Супер су вам аргументи за учитељицу моје ћерке, да не упропаштава нове генерације! Ово јој је задња генерација ! Добро, модификујмо, да не упропасти до краја све ученике ове генерације. Заправо нађимо какав-такав аргумент да ја ипак одем;).

Кликни овде и овде па прочитај шта сам уписао (мислим да су остали падежи мало вероватни). Ово нисам разумела, али кад одем да ишчитам тих безброј линкова с твојим именом, ваљда ћу разумети. Можда је то у вези с тражењем нечега преко Гугла? Да, да, сто посто је то.

Све сам савете разумела, једино не знам на које уреди. Па ја сам сад на уреди и где да тражим то што те приупитах. Или нисам, ја сам на "+"!

Рецимо, на пример, да желим све што имаш на тастатури, али пошто ја слепо куцам (што је понекад очигледно), да ли ће ме то потпуно омести, да ли ће се силна слова измешати, или не? Уколико је одговор не, биће ми драго да ми пошаљеш своју тастатуру, зависи које је боје;). А тамо куда ме упућујеш, радо ћу отићи, да видим те програме о којима говориш.

Једва чекам да пренесем рођаку твоје дивне примере, а пошто си "гласао" за њега кад је у питању статус кво, можда и придобијеш његове тврдоглаве симпатије, па учини толико за општу ствар и усагласи имена с правописом иако му и мој најјачи аргумент (једноставно поштовање дотичног) није био довољан.

У првом моменту се збуних како Белић да се прегања с Јасмином Московљевић, кад оно не, у питању је предак дотичне лингвисткиње (или макар презимењак).

Добро, верујем да у Недоумицама пише као што кажеш, али Недоумице су старије Приручника, па се Клајн можда предомислио .

Веома се радујем томе што ћу сад бити у прилици да скинем с интернета докуменат који већ духо желим да имам, будући да је на њему и заснован Правопис, а и број чланова/потписника је импозантан. Ако сам добро разумела на шта ме упућујеш осим на сајт Матице српске из војвођанског Новог Сада;).

Према свему, усудио бих се рећи да су на крају изрази ипак равноправни. Хе, усудио би се рећи! Ја се више после овога нећу усудити рећи ништа што мислим да је нетачно, јер ме побијеш док кажем кекс!

Хвала на исцрпним (као и увек) и надасве занимљивим (као и увек) одговорима и коментарима.

Поздрав,

--Јлна разговор 22:41, 10. септембар 2007. (CEST)

Instrumental i SУреди

Da, da, znam da takodje postoje reči za koje se ne zna tačno šta su - sredstvo ili društvo, (i pažljivo sam ih izbegavala kad sam ti davala primere  )... Što se tiče primera s olovkom i pisanjem, dakle, kad nije jasno, ostavljeno je na meni da procenim šta je, ako sam dobro razumela? U rečenici npr. Pišem olovkom velikim slovima ćirilicom... Osim olovke, gde je jasno kao dan da se radi o sredstvu, ne zna se baš šta su velika slova ili ćirilica... Po meni, pre su sredstvo nego društvo.

Ili, video si sigurno primer s lutkom (vi'š, ovde ima S, i ne može da se kaže bez, al ja ne bih umela da objasnim zašto, jer očigledno je da nije sredstvo, ali s druge strane, ne bih rekla da je društvo)... Ja bih uvek rekla igram se s lutkom, nikad lutkom. Jeste da je gramatički tačno kako kaže Jelena, ali zaboravljamo da u normalnom životu govornik uvek unosi i svoje emocije u ono što izgovara, tako da iako je tačno s pravopisne tačke gledišta, mislim da se nikad ne bi čulo "devojčica se igra lutkom", jer je lutka uvek nekako shvaćena kao društvo, a ne kao sredstvo. Jednostavno, bez S zvuči u najmanju ruku... Čudno.--Maduixa  kaži 10:05, 11. септембар 2007. (CEST)

pre nove ereУреди

E, super sto si tako brzo odgovorio. Ja sam se bas pitala sta se desava sa skracenicama u zagradama. Npr. (bla, bla itd) mi bezveze izgleda, ali naravno, vise ni u sta nisam sigurna. Dakle, sa skracenicama je dozvoljeno staviti i tacku i zarez? Znaci, itd., npr., je ok? --Maduixa  kaži 21:06, 11. септембар 2007. (CEST)

РумуњскиУреди

Како и где тражити правила транскрипције с румунског? Погледај Разговор:Сандра Крету. Захваљујем унапред.--Maduixa  kaži 21:33, 11. септембар 2007. (CEST)

Непажљив ђакУреди

Увек сам била немирна на часовима. Срећа. Ко зна за шта бих све у противном сад тврдила да "сам тако учила у школи". Тако непажљива нисам добро пратила на шта си ми одговарао. Сад разумем СВЕ. И шта је "уреди" и шта се пише на Гуглу... Пошто ми је потомство болесно, морам да напишем дајџест одговор., а ових дана ћу да покушам све чему си ме учио.

Слушај, овде ме нико не цени , нико ме ништа не пита, моји одговори се не третирају као релевантни и мислим да је једино решење да те лишим живота.

Видим да ти по мојим питањима закључујеш да ја баш НИШТА не знам да радим с овом савременом технологијом осим да типкам по овим малим пластичним дугмићима на којим су разни знаци, од којих неке разазнајем као слова, али не, не, преварио си се, умем да укључим, па чак и да искључим компјутер — не на дугме! (а и да нахраним пса). Но, ако не будем умела да се снађем, наћи ће се неко мање неук ко ће помоћи.

Кажи драгичка. Убедили смо (тачније опет ти, у бре, наби ми комплексе начисто) рођака. Без речи је усвојио све. Мислим, мало је помогло и оно са статусом кво, није да није. Ко вели (рођак), кад овај фини господин одобрава моје статуса кво, статусу кво, морам и ја ЊЕМУ да изађем у сусрет и испоштујем правило.

Куцам ~, четири пута, кликнем на потпис, па избришем оне две цртице, кликнем испод на таласиће, појединачно и групно... и све је ОК, осим једног: не избришу ми се оне две мале црте испред потписа, а твој је потпис чист, без њих. Како то?

Без нестрпљења очекујем тастатуру, ионако ми није хитно, морам да лечим.

Поздрав,

--Јлна разговор 22:00, 11. септембар 2007. (CEST)



Можда је ово нека болест, што увек морам нешто да додам накнадно? Хвала ти за часописе са сајта Матице српске . Све сам их скинула (сама). --Јлна разговор 22:17, 11. септембар 2007. (CEST)

Пиња КоладаУреди

Ето мене опет! Да ли ово иде заједно или одвојено? И ако је одвојено, наравно да иде са малим словима? --Maduixa  kaži 19:45, 17. септембар 2007. (CEST)

--ЈлнаFace-wink.svgразговор 21:14, 17. септембар 2007. (CEST)Уреди

Пре свега деца су оздравила, али сад сам ја заптивена, али ко мене пита. У исто време, како то у животу обично бива, на моја (не)јачка плећа натоварено је море обавеза на послу који ме 'лебом 'рани, и тако, Википедија ће опет попричекати... А и нека причека... изнервирах се данас, трагајући за неким, ма каквим, разглабањем језичког типа, видевши да се и Делија наљутио и одлучио да напусти Википедију. Надам се да та одлука није трајна јер видех да је он један озбиљан познавалац транскрипционе проблематике, мада лично с њим нисам у том смислу водила дијалоге. Много је ово крвав посао, да ти кажем. Не сам по себи, но због толико отпора колико у свом животу нисам срела!

Ма не касниш, чак ни сад нећу инсталирати ове тастатуре (као нећу, а заправо чекам неког ко уме:), имам преко неколико недовршених послова.

Добро си схватио, одувек желим да имам Прилоге Правопису, и одмах по скидању Језикâ данас из знашвећкогграда схватила сам да сам у заблуди како ћу на дотичном месту наћи очекивану литературу. Нажалост тешко ћу моћи да затражим од тебе да ми тамо нешто погледаш јер не знам шта бих то ја оданде волела да ми се прочита, пошто никад нисам видела Прилоге Правопису (иако сам желела), па не знам шта садрже, знам само шта пише у вези с њима у самом правопису, и тако... Препричај ми часком шта све тамо има а у Правопису нема, па ћу те убудуће питати:).

Нема потребе да се слажеш да ме побијеш док кажем кекс. То је као кад скептици кажу: Не слажем се што се иза скраћеничке тачке пишу остали знаци... Џабе се не слажеш, то је чињеница.

Не мислим да си безгрешан, али (не) знам таман толико да видим колико знаш више од мене. Хе, хе. Лепо речено.

Што се извињења у вези са мешањем у туђу преписку тиче, не прихватам. Па на шта то личи! Касно је за извињење!

Уја! Шалим се. Стварно нема потребе да ми се извињаваш, шта ти је. Ја се мало зезам на рачун чињенице да си овде заиста човек чије мишљење се уважава, а такође је и тачно да ја ту репутацију нисам (још) стекла. Него, гледе:) дотичног случаја са п. н. е. Занимљив догађај. Кад сам прочитала Мадуишин одговор, отишла сам одмах на Филипову страницу за разговор да видим тај твој одговор. Толико је био сличан мом, заправо садржао је све исте чињенице само другачије формулисане (на крају крајева и није могло другачије, зар не;), да сам за тренутак помислила како ће ме неко оптужити да сам преписала одговор од тебе:). То све у корист тврдњи ко се овде како третира:).

За потпис: разумела сам ја тебе, него сам ти набројала све своје покушаје, између осталог и кликтање (!) на потпис и нити један покушај није уродио очекиваним плодом (отуда наслов, куцане 4 тилде једна по једна, па ћемо видети на шта ће да личи). Може бити да ће по инсталирању нове ћириличне тастатуре ствар бити другачија.

Не знам још за боју, јавићу ти колико / да ли ми се допала кад је инсталирам;). Силно си се потрудио да ми објасниш где се шта на њој налази, али имам ја један прилично добар стари опробани метод, откуцам све на папир, одштампам и залепим у дну екрана. То све јер сам желела научити слепо типкати на енгл., фр., српским (ћир.и лат.) тастатурама, па сам једну по једну лепила. Засад ми је још једино фр. залепљена, а бојим се да је још дуго нећу одлепити, познато ли ти је каква је то тастатура?!

Пре неки дан видех графит: Скр. је скр. за скр. Симпатично, иако ово потоње нетачно:).

Хвала на (не)закаснелом одговору, одох да дувам нос:).

Поздрав,

--Јлна разговор 21:14, 17. септембар 2007. (CEST)

Здраво, јел можеш да ми кажеш како се правилно пранскибује: Silvestre de Sacy, шве. Johan David Akerblad, William John Bankes, Jacques Joseph Champollion-Figeac и Aimé-Louis, унапред хвала.--Филип Кнежић (разговор) 15:42, 19. септембар 2007. (CEST)

Пуно хвала.--Филип Кнежић (разговор) 15:09, 20. септембар 2007. (CEST)

Тај брек или...Уреди

... тај брејк, или П. С.:) Коментатори веле и ово у наслову, новинари и једно и друго, а ја немам појма да ли је то брејк, као он је њему "сломио" сервис... или нема везе с тим. Питам зато што сам мало радила на чланку Тенис, па се појављује бекхенд, форхенд, нец и тај брејк...

--Јлна разговор 16:26, 21. септембар 2007. (CEST)

ОдустајањаУреди

Да ниси и ти одустао? Ја се већ мислим, а ако и ти одустанеш, ја сама овде остати нећу да се борим за исправност, лепоту, шта год, језика нашега.

Не одговараш на питање/а, није хитно, али не одговараш:).

Слушај, немој да дозвољаваш да ти се градиво гомила:).

Скинула, распаковала, инсталирала, али нигде ми се не појављују дотичне тастатуре по именима Акценована ћирилица и Акцентована латиница. Покушала поново, пита ме хоћу ли да избришем или да поправим што се поправити да, ја тражих да поправим и као поправих, међутим, опет ништа, не појављује ми се међу тастатурама, да ми се није инсталирало на неко непознато место?

Поздрав,

--Јлна разговор 21:39, 22. септембар 2007. (CEST)

Успешна инсталацијаУреди

Ево, ̑ ,̏ ,́ ,̀... . Хвала. Ал’ цртице испред имена и даље остају иако куцкам 4 тилде на новоинсталираној тастатури.

--Јлна разговор 09:04, 24. септембар 2007. (CEST)

Baci pogled...Уреди

Na ovu stranicu sa vremena na vreme. Uvek će biti ponešto što treba da se transkribuje. Корисник:Vojvoda/Треба транскрибовати --Војвода (разговор) 15:18, 24. септембар 2007. (CEST)

Хвала. НАравно да можеш да упишеш директно на ону страницу, зато сам је и отворио. Поздрав, --Војвода (разговор) 08:59, 26. септембар 2007. (CEST)

ТригонометријаУреди

Пошто нисам сигуран, рекох да питам. Прво би могао да погледаш овај шаблон. Интересује ме:

  • Да ли се све ове функције зову тригонометријске. Ако не, који би им био заједнични назив?
  • Да ли су имена инверзних хиперболичких функција океј?

Хвала унапред.--Михајло Анђелковић { talk } 17:57, 6. октобар 2007. (CEST)

Океј, а да ли се каже хиперболич(н)и или хиперболич(к)и или је свеједно?--Михајло Анђелковић { talk } 11:24, 8. октобар 2007. (CEST)

Хвала још једном. Сад ме интересује такође како је најправилније назвати инверзне хиперболичне функције? "Инверзни синус хиперболични", "Инверзни хиперболични синус" или како? Знам, гњавим.--Михајло Анђелковић { talk } 11:55, 8. октобар 2007. (CEST)

А што се тиче "ареа"-назива, морам да поменем да сам га сретао у неким програмерским књигама. Сад, нисам код куће те не могу тачно да наведем, но беше то једна танка, тамноплава књига о бејсику у формату приближном а3. Давно, давно шатампана.--Михајло Анђелковић { talk } 12:07, 8. октобар 2007. (CEST)

Правопис 2Уреди

Здраво. Управо ме је корисник Пакко замолио за малу помоћ око правилног записа назива области бугарске. Са њим сам мало попричао на ту тему, али да му дам 100% тачне предлоге нема шансе. Би ли могао помоћи?--Михајло Анђелковић { talk } 20:06, 24. октобар 2007. (CEST)

ОбластиУреди

Не мораш се журити толико да ти постане неудобно. Искористићу ову прилику да те обавестим да сам питање управо поставио и на тргу тако да можеш да пратиш да ли ми је већ неко одговорио. Хвала на времену унапред.--Михајло Анђелковић { talk } 20:19, 26. октобар 2007. (CEST)

ПомоћУреди

Рекли ми да питам тебе па ево то и радим: шта је боље глијалне ћелије или глијске ћелије? Можда може и једно и друго? У литератури се оба назива срећу скоро подједнако често. Глијалне/глијске ћелије могу да се назову и потпорне/пратеће ћелије нервног ткива, али је то некако дугачко. Извини што те гњавим и хвала ти унапред. Поздрав.--Тснена 11:04, 31. октобар 2007. (CET)

Хвала ти пуно. Сада знам кога ћу убудуће да малтретирам кад год ми затреба:-). Поздрав.--Тснена 19:22, 1. новембар 2007. (CET)

Мајкрософт вордУреди

Видео сам твој последњи коментар. Видео сам и референце. Мада мислим да се то не оспорава. Некима је повод за интепретирање записаног управо оспоравање да је софтвер исто што и артикал. Ја бих мислио да ту има и даље простора за интерпретирање разлике између уметничког и индустријског ауторског дела у смислу третирања великог почетног слова. Међутим, уколико је као пример наведен виндоуз, јасно је како се третира софтвер. Сваку расправу видим једино кроз навођење референци и мишљења адекватних лингвиста. Све остало су оригинална истраживања.

Успут, препоручио бих ти да пробаш да се не уносиш емотивно у ове ситуације јер је контрапродуктивно. Видиш, сви ми гледамо да овде не радимо у својој области, јер се брзо изнервирамо. Само се од правопижџија очекује да се баве правописом. То је веома незахвално. Мислим да је најбоље све расправе радити кратко, цитат, референца и крај.

Кад неко избаци псовку са Клајном у улози субјекта и глагол за сексуално општење, ја се прво насмејем. Мислио сам да нико не реагује на примедбе понављача. Са таквима се не улази у расправу јер неког са стране можете збунити ко је ко. А што се осталих тиче, полако. Доћи ће све на своје. Незгода је само ако будемо морали поново да пуштамо неког бота да исправља гомилу текста. -- JustUser  JustTalk 14:28, 5. новембар 2007. (CET)

УчитељицаУреди

Па слушај, већ данима хоћу да ти напишем УПРАВО мејл, јер имам више ствари, и о учитељици наравно, била сам, но све ћу касније вечерас, јер је баш сад тема ушла на врата, па морам да јој се посветим. Поз. --Јлна разговор 18:37, 13. новембар 2007. (CET)

Ај овде да те питам нешто...Уреди

... и то: редовно користим генитивни знак у писању текстова (што овде, што пострани), и то углавном тако што откуцам латинично а гравис (ако се то тако зове), тј. „â". Да ли постоји неки еквивалент ћириличних фонтова који одговара ознаци а са генитивним знаком, или не? Ииии... знаш ли, да ли у УТФ-8 коду постоје наши самогласници са свим акцентима, или акц. дужином? Ако имаш одговоре, плииз одговарај =) Поз од колегу на Сошке :) [ Wlodzimierz (разговор) 23:34, 19. децембар 2007. (CET) ]

Рачунарски програмиУреди

Пре него што сам ја почео да радим ово са рачунарством, ова тема је била у хаосу. Имали смо ћирилизоване КДЕ, Огг, транксибоване Виндоус, Виндовс, Виндоуз, Уиндоус, Јуникс (а категорија је била Уникс), изворно C (програмски језик), PHP, Windows XP (тек ово би било глупост прилагођавати; Виндовс Икс-Пе, Уиндовс Екс-Пи, Виндоус XP). Све што радим је да се ова ствар доведе у ред и уклони ова анархија. Сматрам овај правопис застарелим/недефинисаним по овом питању (не по питању где се пише велико или мало слово) и кочницом за напредак. -- Bojan  Razgovor  20:35, 29. децембар 2007. (CET)

Боже, земљо, отвори се...  --Јагода  испеци па реци 20:53, 29. децембар 2007. (CET)

Значи имаћемо Виндоус висту и Виндоус XP? Бејзик, али и PostgreSQL. Немојте се држати правописа ко пијан плота, видите у шта упадамо. И транскрипција градова и имена није комплексна као ово питање, тако да немојте је поредити са овим. -- Bojan  Razgovor  05:46, 30. децембар 2007. (CET)

Ре: „Непотребна арогантност“Уреди

Уз најбољу вољу не могу цитиране одломке (мислим да ти је употреба наводника позната боље него мени) да нађем у тадашњој тренутној ревизији па закључијем да се ради о твојим апроксимацијама разоговора. У светлу тога даљи текст те небулозе на мојој страни за разговор нисам ни читао. Дакле ако је саговорник негде вређао или омаложавао и ТЕБЕ а не само ТВОЈЕ СТАВОВЕ као што си ти ЊЕГА заједно са ЊЕГОВИМ СТАВОВИМА, е онда могу да се сложим да је ово твоје било само реакција, те је требало обојицу критиковати / охладити — нема потребе за таквим тоном, поготово ако се имају аргументи. У супротном не.

Што се мог закључка из прочитаног тиче, и даље сматрам да си тог дана вероватно устао на леву ногу и био оштрији са саговорником него што је то било нужно. На дотичној страни сам ти и цитирао на шта мислим. Што се аргумената тиче, не упуштам се у те ваше дискусије, нити желим без превелике потребе. Следим то о чему се договорите да јесте правопис и то ми је доста.   Михајло [ talk ] 21:43, 15. јануар 2008. (CET)

Урадих мале исправке.   Михајло [ talk ] 21:59, 15. јануар 2008. (CET)