Разговор с корисником:ClaudiusGothicus/8

Племенита Кућа Стоинци од Србенице

Поштовани ClaudiusGothicus ево ме на страници за разговор. Приѕнајем да сам текст о Племенитој Кући Стоинци (Константинови) почео без довољно знања о процедурама Википедије. Тиме сам вас све који сте текст пратили вероватно збунио. Ипак, није било намере да се тако нешто уради. Ја сам, наиме, скромнијих знања у коришћењу рачунара, мада се са доста труда некако сналазим и није ми тешко да стално учим. За чивека мојих (старијих) година - мислим да сам доста тога схватио. Даље, ја нисам добро и стручно подкован из историје. Мој стриц, који је као доктор историјских наука, одлично познавао историју Пиротског краја, нажалост није више међу живима и од њега ми нема помоћи. А доста о теми о којој говори мој чланак сазнао сам и од њега. Али не само од њега. Информације које имам о теми чланка углавном су усмене. Али су поуздане. Племенски род - ја сам употребио термин Племенита кућа - Стоинци је појава, за коју сам сигуран да постоји и у другим крајевима Србије. Ради се о поштованој фамилији, која је имала истакнуте и уважаване претке и о чијој историји се у локалном становништву прича са похвалама. Врло је могуће да у тим народним причама има претеривања и сасвим је сигурно тешко документима доказати већи део тог усменог предања. Још нешто о тој фамилији - ја лично не припадам Стоинацима - сада једини познати живи члан те фамилије на нашим просторима (мислим у Београду) је старац од 84. године, Стојан. Од њега сам добио доста информација. Стојан зна доста о традицији свог племенског рода, зна да му је и име од српске варијанте имена Константин, зна да су Стоинци од неког латина Марка Константиновог. То му је познато од малих ногу, али то схвата доста природно - без било каквих претенѕија да од тих чињеница има било какву корист. Фамилија је доста расута по свету, сазнање о племенитом пореклу је код неких од њих и потиснуто, али нико од њих нема никаквих претензија нити активности по којима би било користи за њих од сопственог порекла. Ја сам се последњих година, како сам мало слободнији од редовног посла, више бавио завичајем, одлазио сам чешеће и тако се поново срео са причом о Стоинцима. Тамо у Гостуши је од тог рода само старица Нада - једна је од стотинак становника села, има 88. година, није писмена, али сам и од ње лично добио доста интересантних података - кроз причу - наравно. Е сада, шта је мотив писања чланка. Ја, генерално, сматрам да Србија има фантастичну традицију, сигурно јачу и озбиљнију од многих дугих који се и те како ките историјским наслеђем. При томе, ја нисам оптерећен националистичким претеривањима и немам никакву острашћеност. Само сматрам да и ми требамо истицати и приказивати те лепе страви које имамо, а не да се о нама зна по ексцесима и као о скоројевићима. Не тако давно - у опуштеном, али озбиљном разговору дошли смо до теме племства и "констатовали" да га код нас нема ??? На ту тезу, оштро сам се супроставио, тврдећи да имамо и те како светлих и племенитих примера, али да смо их вероватно због својих нарави оспоравали или бар потискивали. Тврдим - на пример - да енглези или шпанци имају фамилију као што су наши Стоинци, већ би се за њих знало и у њиховој земљи и у целом свету. А ми гледамо, како једни друге да потиснемо на доле... Писањем чланка о Стоинцима имам намеру да изнесем један добар пример, да подстакнем и друге који о сличним породицама имају сазнања - да их представе. Од тога нико неће имати користи, али сигурно ни штете. Осим ако се као општа корист не рачуна то што ће и у Србији бити наглашеније питање племенитости као добром примеру на дуже стазе. Е да, чика Стојан и тетка Нада немају појима да о њиховој фамилији пишем за Википедију. Наравно да сам од њих добио усмену сагласност да пишем о њиховој историји и да нешто о томе објавим, али они нису у току са Интернетом и Википедијом. Шта још очекујем од чланка. Па могуће је да ће скренути пажњу потомцима и да ће се на неки начин јавити из ко зна ког дела света и дати свој допринос са информацијама или документима које они поседују. Тако ће прича бити потпунија. Наравно, може бити и реакција сличних онима на почетку - као то је све којештарија. Али, искрено, ако се мало дубње размисли и посвети теми, нити су то којештарије нити имају за цињ да направе какву било смутњу. Е за ово јављање је доста. Надам се да ме боље разумете, а исто тако да могу рачунати и на вашу помоћ у будућем завршетку и уређењу чланка. СтарацВујадин (разговор) 22:50, 27. мај 2009. (CEST)

Дакле, уз сво поштовање, није неопходно бити малициоѕан са коментарима у стилу "васколиког царства небеског народа СрБскога" да би се ставила сумња или критиковао неки текст.

Текст, који је још увек у настајању, бави се периодом који почиње у 4. веку и нигде не наводи да су тада на тим просторима боравили Срби. Извори на које се позива (Corovica, Mirkovic) потврђују дешавања у том времену и на тим просторима. Наравно да овај иѕзвор није и не користи се као "доказ" да су срби били на том простору пре 6. века.

Даље, витештво као категорија настало је управо у 4. веку, када је у оквиру обимне реформе Константин оформио масовну народну војску на чије чело је поставио 50. својих најпоузданијих коњаника којима су дати барјаци са карактеристичним знаком (касније познато као Константинов златни или црвени крст). О овоме постоје јасни извори и докази, а на овој крајње познатој традицији наслоњене су значајне организације (Knight of the Red Cross of Constantine)које обухватају врло значајне и угледне личности. Тај моменат као настанак витештва прихватају и други ауторитети, па опаска "Kakvi crni vitezovi u 4. veku i sl." стварно не стоји.

Следеће, ноблес или властера јесте категорија која је настала у римском периоду историје и означавала је истакнуте представнике државе који су добијали привилегије и положаје, па су се по томе разликовали од осталог плебса, па ни опаска "Kakva vlastelinstva" не стоји.

И још нешто, нико није ни трврдио да се територија о којој говори чланак налаѕила под Константиновом влашћу те 312. године, али након тога и након што је Константин постао Имератор, свакако јесу, а подручје се налазило на траси пута између Ниша и Константинопоља који је Константин фаворизовао за нову престоницу и самим тим добило на значају.

Извињавам се администраторима и ауторитетима, сто полемишем на овај начин, можда то није уобичајено. Али молим за мало стрпљења и опуштених живаца (без брзоплетих процењивања), чланак ће до краја бити много комплетнији и јаснији. А времена за брисанје има и тада.

:)

Nisam uopšte obratio pažnju na sadržaj teksta. Ukoliko smatraš da nema smisla da stoji na toj stranici, onda ga označi za brisanje. Neki korisnici stavljaju uvučen tekst pa isti ispadne prilično konfuzan. Stoga, kada naiđem na takvu situaciju jednostavno ispravim taj nedostatak. Bilo je slučajeva da neko napiše dobar članak, ali zbog toga bude obrisan jer korisnik nije znao kako funkcioniše viki. Pozdrav M!cki ^talk 18:26, 13. март 2008. (CET)

У сваком случају, добро ти је поређење. --M!cki ^talk 18:30, 13. март 2008. (CET)

Шаблон

Ево овде Шаблон:Византија----László (talk) 02:02, 14. март 2008. (CET)

Ц&Ц v.2

Па јбг,пошто сам дао себи одушка неколико дана,бацих се на ове "Ласкарисе" да имамо нешто да се нађе.

Видим да ти је она стара кука Ласло,наш`о шаблон.(Иначе,кад уређујеш неку страницу скроз на дну екрана су ти линкови ка свим шаблонима који се на њој користе.)Што се самог шаблона тиче,ја сам набуцио нешто пре зилион година,тек да буде нешто,тако да га засигурно треба променити и унапредити,ако имаш идеју,изнеси тамо на страни за разговор,ако не успеш сам да је реализујеш.Можда урадити нешто овако,не знам.(Но ако ти знаш шта,лако ће да нађемо како.)

Црни Бомбардер!!! (†) 02:12, 14. март 2008. (CET)

Средио је Ласло.Све једно ми је којег,ћу ти почни шта ти више лежи одговара,а ја ћу на оног другог. Црни Бомбардер!!! (†) 02:25, 14. март 2008. (CET)

12 септембар

Веома ми се допада тај чланак.--Metodicar (разговор) 02:23, 15. март 2008. (CET)

Теби ће крчма...

...тј. Алексије IV,пошто ја набацах нешто за Мурзулфа.

Него,једна ствар ме мучи(а то није ко је ова жена).Наиме,на ен.њики у чланку о Тоши I стоји да је код Антиохије на Меандру убио султана,што стоји и у нашем чланку о Алексију III.Међутим у нашем чланку о Тоши стоји да је он потучен код те Антиохије,а да је тек након тога испрашио овог султана на мртво(као што наводи Острогорски,помињући неких 800 латинских најамника који су радили за Тошу и били испрашени).Шта је ту сад исправно?

Црни Бомбардер!!! (†) 09:05, 15. март 2008. (CET)

Gladijator (film)

Ćao, vidim da si na film Gladijator stavio šablon radovi u toku. Gledao sam na istoriju članka i vidim da si do sada samo 2 puta nešto menjao. Mogu da te zamolim, ako nemaš više nešto da radiš u tom članku da skloniš šablon radovi u toku, pošto si ga ti i postavio. Hvala. --> Aleks CHРазговор <-- 14:56 15. mart 2008 (CET)

Hvala ti na stranu. Biće mi velika pomoć. Ali, pogledao sam kod Met Dejmona da se stvarno film zove Igraj svoju igru. Hvala. --> Aleks CHРазговор <-- 16:34 15. mart 2008 (CET)

Našo sam još jednu veb stranu gde piše da se film zove Okeanovih jedanaest - Igra svoju igru, a ne Igraj svoju igru [1] --> Aleks CHРазговор <-- 18:25 15. mart 2008 (CET)

Вишеславова крстионица

Направио сам грешку. Изгледа да баш и јесте крстионица Вишеславова. Ево шта каже Иво Голдштајн, Хрватски рани средњи вијек, Загреб, 1995.:

Ova pojava Franaka na granicama Jugoistočne Evrope dovela je do dramatičnih promjena. Franci su osvojili langobardsku Italiju (773/4), zatim bizantsku Istru (788), a potom su razbili Avare (791-796) i zauzeli Panoniju do Dunava. Karlo Veliki je počeo rat 802. protiv Bizanta i Srbije pod knezom Višeslavom, prvim srpskim knezom pomenutim u "Spisu o narodima" čija je krstionica s prelaza iz VIII u IX v. otkrivena u Ninu. Otpor napadu nadmoćnijeg neprijatelja pružen je u koliko se sada zna, tvrđavama Bribir, Knin, Čuker kod Mokrog Polja, i dalje niz Unu. Franci su prodrli čak u dolinu Neretve, u čijem se donjem slivu javljaju Liciki, ali nisu uspjeli da savladaju Srbe. Mirom zaključenim u Ahenu 812. između Bizanta i Franačke, Bizantu je vraćena primorska Dalmacija bez Istre, zadržavajući otoke između Istre i Trogira i primorske gradove Zadar, Trogir i Split, a ostala je bez primorja od Istre do Nina, gde su naseljeni Hrvati pod guduščanskim knezom Ljudemislom.

А пренета је из Боке которске, над којом је изгледа први познати српски владар владао (Ђ. Јанковић). --HRE (разговор) 01:30, 16. март 2008. (CET)

Хвала на драгоценим саветима.(: Па ето то око превоза што је једино мало, овако смештај и храну нећу плаћати. Пустићу ти мејл ако ми буде требала нека информација приде.--Grofazzo (разговор) 02:22, 16. март 2008. (CET)

Atila

Nisam ja napisao članak o Atili. Mrzi me da gledam ko je i šta je, ali video sam da je user:А.Динчић, profesor istorije radio na članku. Kada sam počeo da radim na članku, on je izgledao ovako. Tu sam video nekeg greške u godinama, pa sam obrisao te pasuse i prevodio sa engleske. -- Bojan  Razgovor  05:19, 18. март 2008. (CET)

Има ли наде за онај чланак српске области. Не на гласању већ да ли тај чланак има разлог да стоји?--Војвода разговор 20:03, 21. март 2008. (CET)

Теодор противу султана

Поводом приче коју смо недавно водили око тога где је тачно Теодор I Ласкарис победио и наводно у двобоју усмртио румског султана(тј. да ли је то било код Антиохије на Меандру или након тога),случајно ми је кроз руке прошао Успенски и његова историја и он у њој наводи да су Селџуци у првој фази битке разбили Теодорову главнину од око 800 латинских најамника,али да је у другој фази битке Теодор средио султана и направио каос међ` Селџуцима.Знам да то није битно,ал` ме копка,па ако дознаш нешто у модернијој литератури,јави (кад год да сврнеш вдео). Црни Бомбардер!!! (†) 17:56, 26. март 2008. (CET)

Carske "povesti"

Здраво,

читам чланак Царске повести, па се питам да ли знаш да ли је та књига превођена на српски и, ако јесте, да ли знаш како је тачно преведен наслов? Наиме, ово „повести“ ми, искрено, звучи као набрзака екавичење хрватске ријечи „повијест“ за коју ми, као што и сам сигурно добро знаш, имамо ријеч „Историја“. Сама ријеч „повест“ ми некако звучи као кад би се рекло „железо“ (да би се пребацило у екавицу) умјесто „гвожђе“, како људи у Србији једино и кажу. --Дарко Максимовић 18:21, 26. март 2008. (CET)

Личики

Шта знаш о њима? --HRE (разговор) 17:15, 27. март 2008. (CET)

Повести

Драго ми је што је то тако као што кажеш, јер сам и сам против „отуђивања“ српских ријечи само зато што их и Хрвати користе. Хтио сам, међутим, да провјерим да ли је оригинални превод наслова тог дјела такав какав јесте овдје, за случај да постоји другачији, ближи данашњој учесталости ријечи „Историја“. Наравно да не сумњам нити у твоју добру намјеру нити у твоју компетентност, на основу онога што видим да радиш на српској википедији и начина на који то радиш. Као што рекох, само сам хтио да се и сам увјерим и да то ти, као стручнији у тој области, потврдиш. Поздрав --Дарко Максимовић (разг.) 00:48, 2. април 2008. (CEST)

Можеш да навратиш на џи мејл?--Војвода разговор 20:37, 2. април 2008. (CEST)

одговорио сам ти.--Војвода разговор 18:21, 9. април 2008. (CEST)

Пребачено.--Војвода разговор 18:35, 9. април 2008. (CEST)

Фајн енд Оспреј

Што се Фајна тиче,само сам љубопитљив шта је заправ`о наџврљао након овог чланка тј. једне од ових недоумица.

Што се Оспрејевих књига тиче,имам и ја неко крдо њихових на диску(колекција Марка Краљевића о Другом светском рату махом) и неке о Византији које сам самостално поскидао с` нета,али сам увек расположен за ширење колекције,тако да ћу се са задовољством огребати од твоју. Црни Бомбардер!!! (†) 03:44, 19. април 2008. (CEST)

Manethon

Hvala... eh, baš sam preturala po knjigama da nađem te podatke...Ali pretekao si me (i oslobodio me muke) :) Slabo stojim sa pisanim izvorima, očigledno ;)! Imam i jedno pitanjce: da li treba napraviti preusmerenja sa Manethon i Manetho na Maneton ili nema potrebe? Pozdrav, --S.sanja (разговор) 00:15, 21. април 2008. (CEST)

Jaoooo, što sam te naljutila... Izvini, molim te.. neću ti se više mešati u Grke i Rimljne ;)... Bore će mi izaći od straha kako ćeš odreagovati... S.sanja (разговор) 21:12, 21. април 2008. (CEST)

PS Btw, nisi baš u pravu za to kako se čita, da si učio i Epigrafiku ili Arheologiu znao bi da mi veoma često u literaturi itekako koristimo originalne nazive, a da si kod Vulićevićke učio latinski jezik (ili kod Zore starogrčki) znao bi da se Ciceron u našem jeziku podjednako prevodi i ka Kikeron, a i da je MOGUĆE zadržati i nominativni nastavak -us, odnosno -on... No dobro... To je već razlika u pristupu gradivu i mislim da neki drugi ljudi treba već oko toga da se dogovore. U svakom slučaju pitala sam te ne da bih te uvredila (a ono "MUĆNI GLAVOM" ... ne znam da li je trebalo da uvredi mene?) već da bi mi pomogao pošto si iskusniji (a i čini mi se da si mi sam ponudio pomoć nedavno). Ali ne brini, neću te više daviti. Pozdrav!S.sanja (разговор) 21:12, 21. април 2008. (CEST)

Клаудије

Ето доказа да јесам пао историју. Видиш, био сам убеђен да си псеудоним узео од оног Кладуија по коме је рађена она лепа серија (опрости природњаку који мисли да је он наследио Калигулу или већ неког који је(то сам запамтио) спавао са свим својим сестрама, а једној је (бљак) појео фетус из распореног стомака по угледу на Крона (ваљда)) и кога је отровала његова зла жена. :) Што се тиче линка који си ми дао, па, делује ми невероватно, а најневероватније је да људи заиста одлазе да чују све то...--Metodicar (разговор) 00:52, 22. април 2008. (CEST)

Ако имаш, био бих ти захвалан да ми једном нарежеш, посебно што цела моја породица воли ту серију. Ето, испоставило се да је ипак нисам залуд гледао. :) Што се тиче псеудонауке, оно што ме такође чуди је како је тај човек докторирао. Ето, на крају ће испасти да више ни ту титулу није тешко достићи. Што се тиче хрљења народа, па и не чуди ме много, знам да статистике (2002/2003) кажу да 55% људи у нас не заврши средњу школу.--Metodicar (разговор) 01:10, 22. април 2008. (CEST)

Нема везе, имам ја другарицу преводилицу. :) Да, занимљиво је како чика машинац поима историју. Занимљиво је и како занимљиво (зло)употребљава своје звање. Макар за утеху, ова наша њики је поштенија што се тога тиче (ако ништа друго). Поздрав!--Metodicar (разговор) 01:29, 22. април 2008. (CEST)

Заиста "поучан" чланак.Увек ме изнова и изнова изненађује ова "прича" и њено ширење. Црни Бомбардер!!! (†) 23:40, 22. април 2008. (CEST)

Нема нашта. :) Требало је много раније. --MetodicarПиши! 10:58, 28. јун 2008. (CEST)

Дођи на џи мејл.--Војвода разговор 15:17, 7. август 2008. (CEST)

Вести

Па и то са гучом није баш вест од глобалног значаја. ја ни то не бих стављао. Погледај нпр. вести на енглеској википедији. Да ли си видео да се јавља нека вест која није ударна у свим светским медијима (као Мауританија). А то што је Србија по први пут учествовала као самостална земља није важна вест, чак ни за оне који говоре српски. Што ниси ставио да је црна гора по први пут учествовала на ОИ. Па и тамо 60% људи говори српски, а још 30% "црногорски". И шта је са њима. Па шта је са БиХ. Тамо скоро 2.000.000 људи говори српски. Па стави онда и то Они нису Српски држављани, али говоре српски језик. --Јован Вуковић (р) 23:37, 8. август 2008. (CEST)

Тачно сам знао да ће до овога да дође. Зато сам се и размишљао да ли да уклоним вест, јер сам знао да ћу морати после да објашњавам 2 сата што то радим. Значи енглеска википедија јеста наднационална, али таква је и српска. Тачније не постоје енглеска и српска википедија, већ википедија на енглеском језику и википедија на српском језику. Свака википедија је наднационална. Е сад што се тиче примера цара душана мислим да и сам знаш какву си глупост одвалио, али ајде да прокоментаришем и то. Значи није проблем да пишеш опширније, али проблем је кад локализујемо ствари. То би било исто као када би у чланку Киша писао о томе у којим месецима у србији највише има падавина, колика је количина падавина у Србији и сл. Или нпр. у чланку о Биљкама набрајао које биљке постоје у србији. Е то је локализација, и то би требала да ради „ српска википедија“, али ми нисмо „ српска википедија“ већ „википедија на српском језику“, па ако неко хоће да пише о киши у србији, ради то у оквиру чланка падавине у србији, ако хоће да пише о биљкама ради то на чланку флора србије... Е исто тако овакве вести треба да стоје на нпр. Порталу Србија или на неком сличном месту, а не на главној страни. Е сад за крај да ти кажем, да нисам ја ово овако смислио, него је сама википедија тако замишљена. Као наднационална, а то и ен-вики поштује, а требало би да то раде и све остале. Значи то је један од принципа рада википедије, и није на нама да то мењамо. Е сад ја се надам да ћеш ти то да схватиш, али проблем је што људи не читају правила и смернице (као што ни ти очигледно ниси) па сваком појединачно мора да се објашњава ово —Јован Вуковић (р) 00:16, 9. август 2008. (CEST)

Светитељи

Уроше, мислим да је јасно да у заграде стављам године живота а године владања иду у наставку текста (исто сам радио и код владарских родослова). Мислим да ћеш бити задовољан допунама које сам направио у тексту и верујем да сада текст изгледа баш онако како си и рекао (јер је то била и моја првобитна замисао). Трудићу се да га што пре употпуним и да му ускоро убацим реферецне. Мада, као што ти и сам рече, има ту доста посла. А што се тиче употребе римских бројева, ни они нису нарочито природни када их употребљаваш у имену, или било ком тексту, писаном ћирилицом.--Александар (поразговарајмо!) 18:47, 19. август 2008. (CEST)

Трансилванија

Хвала! :) --Александар (поразговарајмо!) 16:41, 20. август 2008. (CEST)

Istorija i nova godina

Pozdrav. Imaš li kakve predloge za ovo, ovo и ovo a da se ne ponavljaju od prošlih godina? -- Bojan  Razgovor  07:13, 29. децембар 2008. (CET)

Срећна Нова година и све најбоље.--Методичар � 18:51, 1. јануар 2009. (CET)

Фудбал

Поставио сам чланак фудбал на гласање. Погледај па одлучи.--Бане (разговор) 13:09, 9. јануар 2009. (CET)

Хвала

Хваал што си поклонио пажњу игри Рим тотални рат. Него ме занима како да ставим исту референцу на исто место?--VuXman Razgovor 00:14, 13. март 2009. (CET)

Хвала ти и већ сам реко да си вероватно у праву, а и рекао сам да се трудим да што мање забрљам...Све у свему хвала ти пуно!!!Потрудићу се да поправим још....--VuXman Razgovor 00:30, 13. март 2009. (CET)

Надам се да нисам погрешио простор и начин да се укључим у разговор. Ипак сам само почетник.

Орловић

Тек сад се јављам,пошто ми цеде са неким књигама није био при руци.

Знам чланак од раније и он је у рангу са оним о Црнојевићима у коме се готово директно наводи да данас постоје њихови директну потомци,за шта,нема (веродостојних потврда).Иста ствар је и овде легенде постоје и о Орловићу се може говорити као таквом, све остало је пука измишљотина и оно што наш народ каже:wishful thinking.

Ствари су овде кристално јасне.Марко Шуица у својој књизи „Немирно доба српског средњег века“(имам,ако ти треба тј. немаш је) јасно каже да Павле Орловић постоји искључиво у народној традицији и да нема података о њему у историјским изворима.Података нема ни о његовом оцу,а морало би их бити,уколико је он заиста постојао,јер су историјски извори о овом периоду врло детаљно приказани,бар колико сам ја имао прилике да загребем по књизи.Самим тим ова урнебесна теза да су Орловићи тренутно најстарија постојећа српска племићка породица која датира још из XIII века пада у воду.Немам сумње да је човек то заиста написао у својој књизи,али чињенице,судећи према Шуициној књизи,изгледају далеко другачије.

Чланак је сад пре за брисање или дебело скраћивање.

(Ма пусти је,нек` расте још мало,док је млада.) Црни Бомбардер!!! (†) 01:15, 11. јун 2009. (CEST)

Garašanin

zašto onda na engleskom jeziku stoji pogrešna slika? ako znaš da je pogrešna što je nisi zamenio? u svakom slučaju, ubacio sam neku drugu... poz!! --Дамјан /разговарајмо/ 13:18, 11. јун 2009. (CEST)

ma znam, nisam uopšte zlonamerno shvatio tvoju opasku, nego mi je bilo čudno da nisi ubacio pravu kad si već primetio, samo se zameni jedan fajl drugim... u svakom slučaju hvala, članak je sad bolji. ja ne poznajem lik i delo njegovog oca, pa sam posmislio da mu je to neka slika iz starijih dana. --Дамјан /разговарајмо/ 21:19, 11. јун 2009. (CEST)

Хај стрејнџер...

Само да те поздравим... --Јагода испеци па реци 00:23, 22. јун 2009. (CEST)

Доџи на гмајл.--Јагода испеци па реци 14:54, 23. јун 2009. (CEST)

Галски рат

Па дозвољавам ти. Нисам ништа значајно мењао (само мало правописа и размака између редова). --филип ██ 16:33, 27. јун 2009. (CEST)

душаново царство

јел знаш можда зашто је су у ону карту душановог царства укључене и бугарска и босна? да ли је у питању обична грешка, или се се тада тако сматрало у науци? --Дамјан /разговарајмо/ 18:28, 15. јул 2009. (CEST)