93.86.180.245

Разговор 1

Поздрав друже, видим да радиш на биографији Радета Хамовића, желео бих да ти помогнем и да те упознам са неким општим енциклопедијским правилима, али и онима која важе на Википедији, како бих се што боље снашао. Например реченица са места Главног инспектора ЈНА, 30. септембра 1968. године одлази у пензију не може да стоји у уводном пасусу чланка. У тој реченици стоји само оно најважније односно кратки опис. Такође у поднаслову Литература се ставља попис литературе која се користи при изради чланка, а не попис књига које је он написао.

Не знам да ли си познавао Радета, али неке информације уносиш погрешне или непорверене. Да ли су му се обе супруге звале Љерка? Мало чудно јер то баш и није тако чето женско име. Поред информације да је сахрањен у Алеји народних хероја, дописао си у близини својих ратних другова и сабораца, Леком, Кочом, Костом и другима Од тројице побројаних једино је Лека сахрањен у овој Алеји, и то у њеном старом делу, док је Раде у новијем, док су Коча Поповић и Коста Нађ сахрањени у Алеји заслужних грађана у скроз другом делу гробља.

Например за овакве трврдње превремено пензионисан. Разлог одласка у пензију је било његово противљење да се изврши мобилизација у Југославији за време чешке кризе августа месеца 1968. године, јер је сматрао да је мобилизација веома скупа радња а да Југославији не прети опасност од интевенције Варшавског пакта. Био је у праву али џаба. Неправда према њему никада није исправљена. су потребне тврдње које се поткрепљују рефернциама из неких објављених дела, а могу се и лепше обликовати јер реченице типа Био је у праву али џаба нису део енциклопедијског стила.

поздрав--Pinki (разговор) 22:01, 20. мај 2016. (CEST)

Нема потребе за љутњом или вређањем. Питао сам јер ми је било чудно да му се обе жене зову Љерка. Пиризнаћеш и сам да то није баш често женско име, као Драгана, Милица, Јована и др. Сем глумице Љерке Драженовић, не знам ни једну другу. Сад пронађох податак да му се прва супруга звала Љерка-Јелена Дубрешић, а друга такође Љерка Кервина-Хамовић. --Pinki (разговор) 21:47, 22. мај 2016. (CEST)

Уколико имаш још неке податке о Радету Хамовићу изнеси их па ћу их ја средити у чланку. --Pinki (разговор) 21:47, 22. мај 2016. (CEST)

Разговор 2

Поздрав, драго ми је да си се јавио и да смо нашли заједнички језик. Желим само да ти укажем на неколико ствари. Ићи ћу редом:

1. Као прво у мојим рукама није „ни нож ни погача“, они се више налазе у правилима Енциклопедије. То правило налаже да се у уводној реченици чланка нагласи само основно о некој личности. У већини чланака о народним херојима и генералима ЈНА, стоји само да су учесници НОР и народни хероји, односно генерали. Само је код оних који су били начелници Генералштаба и секретари за народну одбрану наглашено да су обављали и ту дужност. Такође су у сродним чланцима истакнуте функције - председника СИВ-а и Републичких извршних већа, функције Председника Председништва СФРЈ и Републичких председништава, као председника, односно секретара ЦК СКЈ и републичких ЦК, као и савезних министара унутрашњих послова, народне одбране и спољних послова. Нико не жели да омаловажи функцију Генералног инспектора ЈНА, али мора постојати нека норма, које су функције истакнуте, а које не, иако то не значи да су мање истакнуте функције и мање битне.

2. Што се тиче биографије Радета Хамовића - предратни, ратни и послератни период, није превише обимна јер је писана само на основу података из књиге Народни хероји Југославије, Лексикона НОР-а и Војне енциклопедије, где су изнети краћи подаци о њему. Да сам имао више података о њему чланак био био већи, као што је на пример обимни чланци - Иван Милутиновић, Спасенија Цана Бабовић, Милан Мијалковић, Вера Мишчевић, Марија Бурсаћ и др. Овде се не ради о намери да нечија биографија буде боља, а нечија не, већ се ради о томе да сам за неке нашао више, а за неке мање података.

3. Поднаслова Литература је намењен искључиво књигама, брошурама и сваком другом материјалу на основу кога је писан чланак. По правилима Википедије, било би пожељно да се сваки пасос или неки његов део референцира навођењем литературе. Сва друга препоручена литература, ако није коришћена у изради чланка се ту не може стављати. Оно што овом тренутном чланку фали је то да се у њега унесе податак да је Раде Хамовић написао неколико књига, од којих је свакако најзначајнија његова аутобиографска књига „Капетан Раде са Романије“. Такође у списак литературе си унео књигу Народни хероји Југославије иу 1982. године, а она се већ налази на списку, само издање из 1975. године. Ако погледаш чланак о овој књизи - Народни хероји Југославије видећеш да је у питању иста књига, само друго издање.

4. Не знам зашто ти је толико замсетало питање око имена његових супруга. Било ми је невероватно да се неко два пута жени и да му оба пута жене имају исто име, па чак и да се зову Драгана, Милица, Ана, Јелена или Јована, а камоли Љерка, јер то није баш често женско име. Проверио сам ту тврдњу и унео то у чланак у одељаку Породица и мислим да је тај део сада доста бољи. Што се тиче мог корисничког имена, као и имена свих осталих регистрованих корисника, она могу бити каква год ми желимо, бирамо их сами, док су права имена нешто друго. Препоручио бих и теби да се региструјеш на Википедији, ако желиш да доприносиш у раду.

5. Што се тиче Радетовог гроба, не знам да ли си икада био на Новом гробљу у Београду. Ја сам био више пута и био чак на Радетовом гробу. Ја сам те само исправио да реченица у близини својих ратних другова и сабораца, Леке, Коче, Косте и других не одговара истини. Одлично знам на коју фотографију из 1945. године мислиш и скоро сви они су сахрањени на Новом гробљу, сем Тита и још неких. На Новом гробљу постоји неколико засебних целина - Алеја (Алеја народних хероја, Алеја заслужних грађана (погледај и списак сахрањених у Алеји заслужних грађана), Алеја великана, Алеја стрељаних родољуба и др). Као носилац Ордена народног хероја Раде је могао бирати између Алеје народних хероја и Алеје заслужних грађана, очигледно је одабрао ову прву, која је по мени и боља, јер су у њој сахрањени само народни хероји и истакнуто борци НОР. Коча и Коста су изабрали ову другу. Има још пуно народних хероја који су се сахранили у Алеји заслужних грађана, очигледно је то било право њиховог личног избора и не могу то да коментаришем. Ево на пример Пеко Дапчевић је изабрао да буде сахрањен у потпуно обичној парцели, ван иједне Алеје. Од горе поменутих једино је Лека сахрањен у Алеји народних хероја, али не у истом делу где и Раде, јер је размак између њихове смрти преко 25 година, тако да су мало подаље један од другог.

6. Нико не жели да „набија главу у песак као ној“ већ су правила Енциклопедије таква да се свака тврдња мора поткрепити некаквим писаним извором - књигом, документом и сл. То није до мене, ово ће ти потврдити и сваки други корисник Википедије. О реченицама које нису енциклопедијског типа не желим ни да коментаришем, јер не могу тако стајати у енциклопедији. Ја не сумњам да је Раде уклоњен са функције због неке неподобности, али се све то мора формулисати боље од онога како си ти урадио и поткрепити некаквим извором.

На крају што се тиче чланка и измена које си унеосио - одлично је што си у чланак убацио спољашње везе и што си навео списак одликовања којима је доликован Раде. Због тога сам и питао да ли си га познавао или си у родбинској вези са њим. Јер очито си имао доброг увида у ова одликовања на пример. Што се тиче самог чланка, волео бих када би се он поправио, односно проширио, посебно ратним периодом. Уколико имаш податке и инфомрације изнеси их. --Pinki (разговор) 00:01, 24. мај 2016. (CEST)

Разговор 3

Пошто смо били повели причу о гробу Радета Хамовића у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду, шаљем ти слику дела алеје у којој је сахрањен Раде, као и сам слику његовог гроба. Као што ти рекох до њега нису ни Лека, ни Коча, ни Пеко. Поред њега у истом реду су: Драгутин Ђорђевић Алија, Божо Лазаревић, Халил Хаџимуртезић. Ред испред њих Лазо Радаковић и Момчило Дугалић, а у реду иза њиховог су Душан Пекић, Ђуран Ковачевић, Милан Зорић и др. --Pinki (разговор) 00:49, 27. мај 2016. (CEST)

• 
• 

---