Разговор с корисником:Ivan VA/Архива 1

Поздрав

Добродошао и срећан рад, видим да се добро сналазиш за почетак. Области у којима пишеш нису најпотпуније покривене, па ето места за рад до миле воље. Ако имаш питања ту су тргови и администратори, странице за разговор, па се немој устручавати. --Ђорђе Стакић (р) 16:01, 20. јануар 2012. (CET)

Ордење

Поздрав. Добро се сналазиш с писањем чланака о ордењу и само тако настави. Само сам желио да упутим малу напомену, а то је да при навођењу извора не треба да стављаш енглеску википедију. Овдје важи правило да википедија не може сама себи бити извор, дакле, довољно је да ставиш извор ка Краљевском дому, навођење енглеске странице не треба. Ако имаш питања, слободно питај. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:04, 22. јануар 2012. (CET) с. р.

Хвала за напомену!...засад немам никаквих питања, једино ћу покушати да нађем још који извор за ордење..... Ал сад кад размислим имам питање.....пошто имамо дозволу да узимамо ствари са њиховог сајта, да ли то важи и за слике?... јер су слике посебно ових медаља поприлично ретке на интернету.-- Ivan_Va

Што се тиче слика, мислим да треба погледати само дозволу, шта у њој пише. Понекад се назначи да се може употребљавати само текст, а некад сав материјал (укључујући и слике). --Жељко Тодоровић (разговор) 00:38, 22. јануар 2012. (CET) с. р.

Видим да пишеш чланке о ордењу пошто ја правим тракице окачи на мојој страници које ордене из краљевине Србије си написао да додам тракицу која прати тај орден. Такође користи 4 тилде кад се потписујеш. Срећно са радом, ако треба да направиш потпис eво како се то ради.Змија бгд 00:45, 22. јануар 2012. (CET)

Хвала на линку!!.....послаћу ти које сам до сада написао и кад напишем још....Хоћеш да ти окачим и ордење које је из краљевине Србије/ Краљевине Југославије, а не само Краљевине Србије?...већина је " мешовито" Иван92_VA (разговор) 00:58, 22. јануар 2012. (CET)

Знам Вики али дечко је почетник па се уходава а ја све видим на скорашњим изменама. Требаће му мало времена да уђе у штос али биће све ок. Змија бгд 01:35, 23. јануар 2012. (CET)

BTW како мислиш да ти окачим?...да ти ископирам линк или? сори..нов сам па нзн пуно тога:( Иван92_VA (разговор) 01:07, 22. јануар 2012. (CET)

На страници за разговор мојој напишеш поруку мени и додаш линкове. Видим да си нов ево ти још помоћи ишчитај ово Змија бгд 01:10, 22. јануар 2012. (CET)

Eво још мало помоћи кад качиш преусмрења на странице то се ради тако што се само напише у овој форми дупле средње заграде ми означе где је страница написана. Кад напишеш поруку стави 4 тилде пише ти шта су тилде у оној страници за потпис. Тилде ти се налазе на тастатури кад држиш SHIFT+ дугме за ` (зарез) које је поред нумеричке јединице. Змија бгд 01:56, 22. јануар 2012. (CET)

Пошто користиш референце са сајта Краљевске куће имамо дозволу коју стављамо на дно странице. Ево примера. Змија бгд 02:02, 22. јануар 2012. (CET)

екстра значи и слиџе могу да се користе!!Иван92_VA (разговор) 02:10, 22. јануар 2012. (CET)

Да добро си урадио настави са добрим радом. Нико се научен није родио али временом ћеш бити одличан.Змија бгд 02:08, 22. јануар 2012. (CET)

Хвала;) Иван92_VA (разговор) 02:11, 22. јануар 2012. (CET)

Нема на чему ;) Змија бгд 02:13, 22. јануар 2012. (CET)

Стављам убрзо. Змија бгд 21:59, 22. јануар 2012. (CET) Np...okidoki ;)) Иван92_VA (разговор) 22:01, 22. јануар 2012. (CET) Напиши све па линкај овако је мало смешно него све лепо а онда ћу ја редом мада немораш да ми линкаш гледам те на скорашњим изменама само пиши. Змија бгд 22:12, 22. јануар 2012. (CET)

Имам пар питања ако није проб. неко да ми одг и пар предлога па да знам да ли се слажете.......Што се тиче питања то је везано за оне преостале незваничне медаље на сајту Краљевског дома....јел је то енциклопедијски вредно поменути или???....такође сам видео на сајту Одликовања Српског Црвеног крста...није написано појединачно већ све скупљено...како ћемо то??-- ова одликовања црвеног крста мсм да треба БАШ БАШ да споменемо јер се колико ја видим баш мало зна да смо ми имали Црвени крст још 1876...колико видим и немамо чланак о Ц-крсту, а камоли да су издавали своје ордење у коперацији са краљевском канцеларијом што ми је онако мало фасцинантно хД

Што се тиче питања...кад имамо дозволу за све са сајта Краљевског дома да ли могу да поскидам њихове слике и да поставим у шаблоне за ова написана ордења?....нов сам па нзн како то иде са тим налепницама итд ;((

Такође бих да се осврнем на то да немамо ни ордење које су успоставили Обреновићи а које су укинули карађорђевићи 1903 мсм...видео сам да постоји Орден Краљице Наталије...баш је тешко наћи изворе за то ордење на нету, ја сам видео тај чланак на немачкој вики---на енглеској га нема...немци користе изворе из неких немачких књига из 1900 и неке...нажалост ту књ. нмг да нађем никако На немачкој википедији има листа нашег ордења из доба Кнежевине и Краљевине http://de.wikipedia.org/wiki/Liste_der_serbischen_Orden_und_Ehrenzeichen Покушао сам да нађем нешто о овом ордењу у војним енциклопедијама кући али већина коју имам је 1945+, тим позивам све да помогну да средимо ово јер се баш о овоме мало зна а итекако је битно за енциклопедију!! и да наравно допунимо ове до сада написане чланке јер је мало безвезе да имамо као извор 1 сајт (ХВАЛА БОГУ да и тај имамо) а а верујем да о овом ордењу итекако још има да се напише :))

Толико од мене Иван92_VA (разговор) 01:09, 23. јануар 2012. (CET)

Ако питаш мене за ордене незнам које ордене су додељивали Обреновићи и незна се јер су Обреновићи нестали са владарске сцене 1903, Карађорђевићи су неке ордене напустили а неке преименовали. Мало има података о њима тако да незнам шта да ти кажем. Такође сам те предложио да будеш аутоматски патролисан собзиром да коректно радиш и да нема потребе да неко контролише твоје измене. Змија бгд 01:15, 23. јануар 2012. (CET)

Пуно хвала што си ме предложио;)) Иван92_VA (разговор) 01:18, 23. јануар 2012. (CET)

И среди тај потпис страна за разговор ти је блокирана јер мора да се иде преко корисничке стране а то је мало заморно.

Најпростији потпис треба да ти изледа овако

[[Корисник:Ivan VA|Иван92_VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]])

Ископирај и убаци у потпис. Поздрав Змија бгд 01:20, 23. јануар 2012. (CET)

јел сад добро? [[Корисник:Ivan VA|Иван92_VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) (разговор) 01:26, 23. јануар 2012. (CET)

сори не то....случајно сам постовао ово Иван92_VA (разговор) 01:28, 23. јануар 2012. (CET)

Само избаци заграде у одељку разговор па пробај сам немораш да постаљаш удари 4 тилде и претпреглед док не буде ок. Змија бгд 01:29, 23. јануар 2012. (CET)

Извињавам се што се мијешам, али потпис је добар само што Иван одговара Змији на својој страници за разговор, па нема на шта да се кликне. Због тога линк према разговору не постоји, јер сте већ на тој страници. --В и к и в и н дР 01:33, 23. јануар 2012. (CET)

Потпис

Ево како се прави потпис следи смернице

• Википедија: Потпис

Змија бгд 01:39, 23. јануар 2012. (CET)

ovako? Иван92_VA (разговор) 01:48, 23. јануар 2012. (CET)

a ne sori...vidim da opec vraca na korisnicku str Иван92_VA (разговор) 01:49, 23. јануар 2012. (CET)

Добро је. На корисничкој страни се не види Змија бгд 01:51, 23. јануар 2012. (CET)

Аутоматски патролисан

Честитам на првој привилегији на српској википедији. Од сада сви твоји чланци неће добијати патролне заставице кад нешто измениш али то те не обавезује да немораш да поштујеш правила википедије. У сваком случају узео сам себи слободу и окачио ти на корисничкој страни шаблон аутоматске патроле надам се да се нељутиш. Поздрав. Змија бгд 23:40, 27. јануар 2012. (CET)

Puno hvala i sto si me predlozio i sto si mi okacio kutijicu!;)) PoZz Иван92_VA (разговор) 00:07, 28. јануар 2012. (CET)

Да би видели поруку други корисници и ја одговоре пиши на нашим странама за разговор. Змија бгд 00:09, 28. јануар 2012. (CET)

Okidoki od sad hocu ;)) sori sto ti sad tek odg. zagledao sam se bio u neki film pa nisam ni primetio;(( Иван92_VA (разговор) 00:47, 28. јануар 2012. (CET)

Орден и медаље

Иване, свака част на новим чланцима о орденима и медаљама Кнежевине/Краљевине Србије и Краљевине Југославије, до сада је то била врло непокривена област. Ако можеш било би добро да направиш један централни чланак о томе где би били набројани сви ордени и медаље које су ове државе додељивале, њихов ранг итд. Отприлике онако како је то урађено за период СФРЈ: Ордени и медаље СФРЈ, Важносни ред одликовања СФРЈ. Поздрав и срећан рад. --Ђорђе Стакић (р) 08:49, 31. јануар 2012. (CET)

Слике, дозволе и сл.

Молим те, не убацуј урл линкове ка страницама на нашој википедији, него користи интервики линкове (то ти је наслов странице између [[ових заграда]]). Такође на слици мора да стоји и одакле је преузета, а то не пише на овим сликама које си убацио. Погледај овде како сам ја исправила, додај линк ка странци сајта одакле је слика узета (НЕ насловна страница, него страница на којој се налази слика), и исправи остале у складу с тим.--Јагода испеци па реци 14:38, 16. фебруар 2012. (CET)

Окидоки, хоћу одмах...извини што грешим ово ми је први пут да шаљем слике на википедију Иван92_VA (разговор) 14:40, 16. фебруар 2012. (CET)

Ма нема потребе да се извињаваш. Ко ради тај и греши. Ако треба помоћ, слободно реци. --Јагода испеци па реци 14:45, 16. фебруар 2012. (CET)

Иване, опет ја :) Немој да бришеш наслов „Опис“. Види, врати га овако како сам ја урадила. Сори што те давим, али увек је добро имати наслове... :)--Јагода испеци па реци 15:31, 16. фебруар 2012. (CET)

Окидоки...нп:))Иван92_VA (разговор) 15:33, 16. фебруар 2012. (CET)

Провинција Померанија

Е, здраво! Можеш ли да ми кажеш одакле си узео код за кутијицу у овом чланку. (Изгледа ми као да је из неког шаблона али ме чуди зашто онда ниси искористио шаблон већ си узео само код шаблона.) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:29, 13. април 2012. (CEST)

Сори, нов сам са овим шаблонима па нзн на шта мислиш кад кажеш кутијица......Цео шаблон сам прекопирао са немачке њикипедије и мало га аљкаво дотерао.. Поздрав! :)--Иван92_VA (разговор) 16:32, 13. април 2012. (CEST)

Шаблоне који се налазе са десне стране на почетку називамо „кутијицама“ (то је небитно).

Поента је у следећем. Ти си преузео шаблон одакле већ, ти и Новак сте га средили, и сада он ради. Идеја шаблона је да се програмски код налази на једном месту (у шаблону) а онда у чланцима само „позовеш шаблон“, проследиш му одговарајуће вредности, и он прикаже кутијицу. На тај начин ако пожелимо да променимо изглед шаблона који се користи у 1.000 чланака можемо то да урадимо на једном месту, не морамо да мењамо свих 1.000 чланака.

Ти си колико видим прекопирао код шаблона у сам чланак. Баци поглед на код чланка Западна Пруска. Ту можеш да видиш како се исправно користи тај шаблон. На исти начин (само са другим подацима) треба да се користи и у Провинција Померанија. Много је читљивије, зар не? :) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:45, 13. април 2012. (CEST)

Управу си...поправићу то!...ја сам почео да убацујем код зато што сам видео да је мсм у чланку Војводина то урађено, а који је баш прометан чланак на њики...У сваком случају сматрај то завршеним... Позз --Иван92_VA (разговор) 16:54, 13. април 2012. (CEST)

Да, чланак Војводина не користи шаблон, већ је вики-табела направљена директно у чланку. Тамо где постоји шаблон то треба избегавати. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:25, 13. април 2012. (CEST)

Медаља Светог Кнеза Лазара

Пронашао сам то је медаља а не орден, мада пишу да је орден. Сад је све јасно. Добро је што си ме исправио. Ево референце. [1] Змија бгд 01:03, 20. новембар 2012. (CET)

Централна Србија

Па ставио сам грб и заставу Србије да не буду празна места за то у шаблону. Ако је нека регија која нема своје симболе део неке државе онда се могу користити симболи те државе као симболи те регије. То је пракса на неким местима. PANONIAN (разговор) 11:05, 3. август 2013. (CEST)

Леопард 2Е

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Леопард 2Е да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 3. август 2013. — 10 август 2013. --Vlada1912 (разговор) 21:36, 4. август 2013. (CEST)

Петар Бојовић

Коментариши номинацију. Расправа траје до: 20. августa 2013. у 14.35 Змија бгд 14:57, 13. август 2013. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Степа Степановић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. августa 2013. — 25. августa 2013. --Потипис корисника Змија бгд 22:24, 18. август 2013. (CEST)

Братац прочитај па по могућству гласај. Змија бгд 23:37, 18. август 2013. (CEST)

То сам ја направио братац на енглеској википедији. Може направи га ти овде позд. Змија бгд 13:59, 19. август 2013. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Петар Бојовић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 20. августa 2013. — 27. августa 2013. -- Змија бгд 14:40, 20. август 2013. (CEST)

Википедија:Чланци за брисање, погледај и гласај. Змија бгд 00:42, 1. септембар 2013. (CEST)

СХС

Слабо познајем тај дио историје и не знам ништа о тим покрајинама (први пут чујем за њих), тако да вјероватно не бих био од помоћи у тој расправи.--В и к и Р 21:24, 11. септембар 2013. (CEST)

Да постојале су Жупаније, Бановине за Покрајине нисам сигуран, можда је тај докуменат састављан у време СФРЈ нисам сигуран немам сад литературе из те области ал чим добијем погледаћу административне области Краљевине СХС/Југославије. Незнам можда је тачно али за сад нека остане чланак. Змија бгд 21:49, 11. септембар 2013. (CEST)

Мој фах су за сад генерали и адмирали Краљевине Србије/Југославије из тих области имам литературе па ме можеш слободно консултовати. Змија бгд 21:51, 11. септембар 2013. (CEST)

Neka postigao sam sta sam hteo. -- Bojan  Razgovor  16:56, 21. септембар 2013. (CEST)

море

Са моје странице одмах и подхитно да уклониш назив тог срамног шаблона Нећу да се стидим ове Википедије због њега. Ја нећу да радим више овде ништа, буде ли ми га још неко поменуо. Неописиво ме вређа. --Тајга (разговор) 21:37, 29. септембар 2013. (CEST)

Слошило ми се ужасно, молим те да ме више асполутно никад ништа не питаш.--Тајга (разговор) 21:49, 29. септембар 2013. (CEST)

Управо сам порвратила и воде ме у болницу због тебе, само да знаш.--Тајга (разговор) 21:51, 29. септембар 2013. (CEST)

Не боли мене истина коју смо на спрском језику оставили да стоји у прашњавим архивама, које нико не жели да копа, јер је увек лакше цртати промашене шаблоне, него нешто прочитати и научити. Мене боли стомак, због кога сам сада у болници. Ако некога занима да пише енциклопедијски садржај, нека изволи да ми помогне да пронађем нешто о Диван Јолу, два месеца тражим и никога није брига, а то јесте садржај вредан енциклопедије, на интернету нема ништа, а нико нема ни књигу да је погледа. Нека изволи прочитати нешто о силиним селима и градовима чланици добрим делом јако празни и нико неће ништа да напише, ту и тамо се нађе нека покрадена туђа слика, нека пише о њиховим становницима и онима којих више нема, о дивним дивљним и цивилизованим пределима, рекама и планинама, шумама, пропалим фирмама, фабрикама, затвореним школама, људским правима, људима у шаторима, прокопаним гробовима, закатанченим црквама и манастирима, и деци која на улицу не могу да прошетају, а слободу нађу само кад побегну, нека пише о историји, култури, народним песмама, ношњама и обичајима, нека стварно нађе тај такозвани енцикопедијски садржај и нека га пише уместо да се игра, јесте ово многима играчка, али боље нека нађе неку лепшу и мање гадну, фашизам, терор и чишћење су ствари о којој се изгледа још увек није написало све. За ово друго, само могу рећи једну ствар: много пута поновљена лаж и сензационализам, на језицима којим хоћеш, никада неће моћи постати истина, држава се не прави оловком и гумицом, то никада никоме није пошло за руком. И зато лепо молим, мани се ћорава посла. Специјално мене, рекох већ да ми је јако, јако лоше. Нећу да доприносим тамо где док се трудим свим силама да напишем енциклопедијски садржај, који неком још може бити користан, неко други тражи све могуће начине да напише оно што боде очи, смета и малтретира друге људе. Ја да сам то на српском језику прочитала и да живим тамо, никада овде више не бих свраћала да читам било шта, а знам много њих који су због тога дигли руке, сто батина по туђим леђима никад неће болети оног ко их само гледа са стране или због тога затвара очи, шта их се тиче.--Тајга (разговор) 23:36, 29. септембар 2013. (CEST)

Da imam svoje misljenje, vec bih rekao. -- Bojan  Razgovor  03:01, 3. октобар 2013. (CEST)

SR Srbija

OK, pogledaću čim stignem. Nešto me sada internet zeza.--Слободни умјетник (разговор) 15:42, 4. новембар 2013. (CET)

Mislim da je problem u šablonu. Za to baš i nisam stručnjak, al ako skontam šta ne valja, popraviću.--Слободни умјетник (разговор) 15:49, 4. новембар 2013. (CET)

Izgleda da sam riješio. Pogledaj jel sad OK..--Слободни умјетник (разговор) 15:53, 4. новембар 2013. (CET)

Поздрав Иване, драго ми је да иако делимично имамо супротно мишљење по питању права наслеђивања држава подржаваш брисање спорног дела из шаблона. То је за сада најбоље решење. Иначе сматрам да се питање статуса краткотрајних и привремених држава, које су настале као продукт одређеног времена, и нису биле међународно признате треба решити овде на Википедији. Ценим твоје стручно знање из ове области и сматрам да ћеш покренути то питање, јер то већ дуго спорно. --Pinki (разговор) 16:44, 6. новембар 2013. (CET)

Краљевина Југославија

Замолио бих те да ми не враћаш измјене на овом чланку. Разговараћемо колико год треба, тражити компромисе, поправићемо шта год треба, али немој их враћати.--Слободни умјетник (разговор) 00:02, 22. новембар 2013. (CET)

Још једном те питам шта је спорно. Текст ти нисам дирао, само сам избрисао неке поднаслове, јер их је било превише. На страни за разговор о чланку можемо о детаљима. Ако наставиш ревертовати, тражићу од администратора да те блокирају.--Слободни умјетник (разговор) 00:23, 22. новембар 2013. (CET)

Живко Павловић

Коментариши номинацију. Расправа траје до: 18. јануара 2013. у 22:10. Змија бгд 22:18, 11. јануар 2014. (CET)

Референце

Кад пишеш референце, уместо <ref>Ратко Марковић, 56. страна</ref>,би требало да пишеш <ref>{{harvnb|Марковић|godina|pp=56}}</ref> или само {{sfn|Марковић|godina|pp=56}}. Требало би шаблонизовати, пошто многи корисници имају различите стилове писања. -- Bojan  Razgovor  22:58, 15. јануар 2014. (CET)

Pa ubuduce kada budes radio. Pogledaj kako to profi izgleda u clanku o SDK. -- Bojan  Razgovor  00:14, 16. јануар 2014. (CET)

Ništa, ako on opet bude dirao neke slike i nešto slično radio, obavesti me, pa ćemo da prikupimo dokaze i ponovo ću započeti glasanje. --Aleksa / (Konverzacija...) 10:37, 18. јануар 2014. (CET) s. r.

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живко Павловић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. Јануарa 2014. — 25. Јануарa 2014. --Потипис корисника Змија бгд 12:51, 19. јануар 2014. (CET)

Извори

Ја користим изворе као што су професори историје београдског филозофског факултета Бранко Петрановић када треба дати неку оцену о ДСР (хронолошки је збрдано-здолано) и Стевана Павловића (ако могу да нешто извучем са Гуглбукса), за четнике цитирам Николу Миловановића (бивши шифрант у четничком штабу, после кажу да је учествовао у хватању Драже Михаиловића, а касније је постао историчар ОЗНЕ), Јозу Томашевића, Фикрету Јелић-Бутић и Бранка Латаса, за усташе Томашевића, Кризмана, Фикрету и Милана Басту, за љотићевце Томашевића, Милана Борковића и Оливеру Милосављевић. Сви ови ликови су доктори историјских наука (осим Томашевића, који је доктор економских наука).

Милослав Самарџић, Перо Симић и Смиља Аврамов припадују „жутој“ историји. Прва двојица нису чак ни магистри наука, а у стилу правих псеудонаучника, штанцају књиге и не учествују у дискусијама. Милослав Самарџић тврди да су четници победили у бици на Неретви (?!) да је Вук Караџић први спрски комуниста (човек очигледно нема појма шта је комунизам), на основу нејасне слике тврди да су Дражи одсекли руку (а како му је мртвом брада порасла, то је ваљда биолошки феномен) и тако даље и тако ближе.

Од новијих историчара Коста Николић се обрукао својим уџбеником за средњу школу (ваљда си га ти из њега учио) у ком каже да је најтежа казна коју су четници радили било шамарање... -- Bojan  Razgovor  04:47, 25. јануар 2014. (CET)

Smilja nije napisala knjige, ali ima svoje stavove. Znaci.net su dobri jer imaju skenirane mikrofilmove dokumenata. Te dokumente je zaplenila americka vojska i odnela u Vasington. Tamo ih je fotografisala i dala kasnije Vojnom arhivu (nemoj me držati kome je tacno dala, pisem iz glave). Ti dokumenti imaju oznake NAV (Nacionalna arhiva Vasington) ili NARA (National Archive nad Records Administration) a prevodi su objavljeni u Zbornicima NOR-a (napominjem da su u Vasingtonu bili nemacki dokumenti; mislim da su vraćeni u Nemačku i da se čuvaju u Frajburgu Bundesarhivu u Koblencu) Mozemo pretresati istoriju DSR, ali pokret DM ce tesko imati pozitivnu sliku. -- Bojan  Razgovor  05:22, 25. јануар 2014. (CET)

Pogledaj trg Razno, spomenut si na ostavi.--Soundwaweserb (разговор) 17:26, 1. фебруар 2014. (CET)

Vidim da koristiš nemački. Zanima me kako odrediti u nemačkom vid (svršen, nesvršeni).

Diesen Zustand fand bereits Sirmond vor, als er die Mss. durcharbeitete und sich ein Inhaltsverzeichnis des gebundenen Codex auf Papier anfertigte.

--Нимча (o͜o) (разговор) 01:59, 20. фебруар 2014. (CET)

Споменко Гостић‎

шта предлажеш да преусмјеримо? --CarRadovan (разговор) 21:07, 26. март 2014. (CET)

Карол Јагер

Хвала на обавести то је моја грешка.--Mirno, 21:51, 14. мај 2014 (CET)

Politički sistem

Ajde pošto si već dao ideju Nimčeviću da menja imena člancima u "politički sistem", a s obzirom da on ni sam ne zna šta spada u taj politički sistem a šta ne spada, bilo bi dobro da pogledaš ovaj šablon i da iz njega obrišeš sve što ne spada u temu "politički sistem": https://sr.wikipedia.org/wiki/Шаблон:Политички_систем_Војводине Ja Mislim da pod tu temu ne spadaju Ustav Srbije i simboli Vojvodine, okruzi i opštine. U pravu sam? PANONIAN (разговор) 00:34, 5. јул 2014. (CEST)

Петар Бојовић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 18. јулa 2014. у 22:40 Змија бгд 22:47, 11. јул 2014. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Петар Бојовић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 18. јулa 2014. у 22:40 — 25. јулa 2014. у 22:40 -- Змија бгд 22:45, 18. јул 2014. (CEST)

Ок, кад напишем чланак ти додај у деловима где пише у књизи неки добар цитат, нашао сам у новинама неке интересантне цитате и они ће да иду у чланак. У сваком случају хвала контактираћу те. Змија бгд 19:12, 31. јул 2014. (CEST)

Pa stavi te druge knjige u Further reading (ne znam kako prevodimo ovo). Ali nikad znaci nikad nemoj koristiti ibid, isto. Ibid znaci pogledaj prethodnu referencu. Posto je ovo vikipedija, gde nijedan tekst nikada nije dovrsen, ako ja ubacim referencu izmedju, onda ce sledeca referenca da se pozivna na nju. KOristi sablon {{sfn|Prezime|(Prezime2 ako ima)|godina|pp=broj strane}} -- Bojan  Razgovor  05:57, 16. август 2014. (CEST)

Ја колико знам на пројекту не постоји нека униформност када је ријеч о навођењу извора, тј. форми цитирања. Свако то на свој начин уређује како нека референца изгледа, битно је да је у њој садржан провјерљив извор. У томе, да поред књиге (основног извора) наводиш још и наслове књига које си видио у тој књизи, не видим ништа девастирајуће за тај чланак. Не видим по чему би више извора био проблем. Жељко Тодоровић (разговор) 16:02, 16. август 2014. (CEST) с. р.

Pretraživač

Pokušaj da ukucaš u pretraživač Dzenan Loncarevic, neće ti ništa izbaciti. Kod mene je tako, ne znam dal je kod drugih.--Soundwaweserb (разговор) 03:57, 23. август 2014. (CEST)

Ja stvarno ne znam ko to na globalu menja i zeza softver, i čemu takve akcije koje izazivaju probleme. Ali očigledno da ti ljudi nemaju pojma koliko to ovde otežava rad. Ovo sigurno traje već danima.--Soundwaweserb (разговор) 04:04, 23. август 2014. (CEST)

Baš je zajebano, jer recimo koje god ime da ukucaš u pretraživač (a da ima slova ž, đ, ć, š ili č) neće da izbaci. Recimo Saban Saulic, pa nema šanse ništa ne prikazuje, moraš da kucaš sa Š. Kod gedžeta hot kat je još izraženije, ništa ne izbacuje od opcija, apsolutno ništa. Pre nije bilo takvih problema, a ovo postaje iritirajuće. Nisam siguran od kada to traje, ali zadnjih par dana sam primetio da nešto nije u redu. Mislim da ovo ne sme ostati ovako, treba insistirati da se to reši, da bi čitaocima bilo mnogo lakše i ugodnije kad dođu na Vikipediju.--Soundwaweserb (разговор) 04:20, 23. август 2014. (CEST)

Mislim da imaš legitimno pravo da to uradiš. Članci kao takvi su odlični, mada čisto sumnjam da to može da prođe kod nas ovde. Videćeš već spektakla. Ja ću naravno da glasam za. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:46, 29. септембар 2014. (CEST)

Видећеш већ. Мени је пре којег месеца пао чланак о овогодишњој Евровизији само због песме која је победила, или боље речено због победника/це. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:22, 30. септембар 2014. (CEST)

Шта ти ја рекох за гласање? А спектакл тек следи пошто стиже Амфилохијева коњица хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:05, 11. октобар 2014. (CEST)

Коњица пристигла у редовном саставу хаха --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:01, 13. октобар 2014. (CEST)

Гласање

Слабо сам на википедији, па нисам ни видио твоју поруку да је отворено гласање. Нисам ни ишао на страницу за гласање, али могу да претпоставим како се завршило. Поздрав!--В и к и Р 19:00, 20. октобар 2014. (CEST)

Unos

Hvala na pozivu. Vaš predlog bi trebalo da ostane otvoren na trgu bar nedelju dana, kako bi svi zainteresovani urednici imali priliku da se izjasne. Jedno od otvorenih pitanja je transkripcija imena naselja, koja se ne može automatizovati. Ukoliko nakon nedelju dana još uvek postoji koncenzus, uneću tih ~56 K članaka u toku sledećih par meseci. --Dcirovic (разговор) 23:37, 21. октобар 2014. (CEST)

Ivane ovde se prijavi za takmičenje i ispravi svoj naziv kao ova korisnica (nije Ujedinjeno Kraljevstvo već Ženske teme).--Soundwaweserb (разговор) 13:45, 22. октобар 2014. (CEST)

Ako mislis da je zadovoljajuce referenciran, jednostavno obrises. Kada sam stavljao te sablone, osim sto sam pozivao da neko referencira, nadao sam se da cu pomoci neiskusnima da ostave neki koemntar, ali to bas i ne daje rezultate. -- Bojan  Razgovor  04:34, 23. октобар 2014. (CEST)

Транслитерација

Када већ пишеш латиницом стављај тагове за спречавање транслитерације. Самарџија (разговор) 18:28, 24. октобар 2014. (CEST)

Poslao sam ti mail. --Kolega2357 Razgovor 18:01, 28. октобар 2014. (CET)

СХ админи

Како ја видим, да би ти написао тај коментар о мојој погрешци око два админа морао се извршити унос који је ево од самог почетка, како читам, многима споран. Маст је отишла у пропаст, накнадна оправдања као примјерице ти наврат-нанос уноси ништа не мијењају. Пар хиљада чланака је мачји кашаљ. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:13, 2. новембар 2014. (CET) с. р.

Добро, бар да смо се сложили око БокицеК. Транскрипцијом нек се бави ко хоће. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:23, 2. новембар 2014. (CET) с. р.

Бошњаци

Поздрав Иване! Види, ако хоћеш могу ја да средим дио чланка Бошњаци - бар оне уводне пасусе. Ово ти се јављам да се не преклапамо тамо. --CarRadovan (разговор) 00:44, 3. новембар 2014. (CET)

Имао си неке промјене на чланку о Љиљанима (хералдика). Након тога, ја сам додао једну датотеку - мислим да јој је мјесто тамо, а ти даље сређуј по својој вољи. --CarRadovan (разговор) 00:21, 4. новембар 2014. (CET)

Pa onaj tekst dzinovski tekst od 200 kB je stvarno guran sa jedne strane. Ja bih ostavio ovo sa haplgruupama. Meni to ne smeta. -- Bojan  Razgovor  03:41, 3. новембар 2014. (CET)

Nemam blage. Ako neko ostavi, necu se buniti. Ako neko vrati, necu se buniti. -- Bojan  Razgovor  16:15, 3. новембар 2014. (CET)

Прикажи/сакриј

Жашто се у табелама и још на неким местима прикажи/сакриј приказује погрешно (два пута сакриј, једно испод другог, прикажи испод сакриј и сл.)? Како поправити ово? Ево пример и овај пример где се то не би требало десити (oвде је такође код химне грешка)... --Obsuser (разговор) 05:44, 21. новембар 2014. (CET)

Грб Трибалије

Поздрав колега! Мислим да си ово потпуно погрешно урадио са премјештањем грба Трибалије на некакав грб Турске Србије. Прво, Грб Трибалије је укорјењен назив за нешто што постоји од 15. вијека, а не од скоро... Друго, не знам откуд ти идеја за име грб Турске Србије - е то никако не стоји. Осим тога, сличан грб су користили само у вријеме Хабсбуршке Србије, али о томе имаш више у самом чланку. И молим те, убудуће немој самовољно радити овакве ствари, без ширих консултација! --CarRadovan (разговор) 00:36, 30. новембар 2014. (CET)

Ма види Иване, нема потребе за нервозом или неким „ратовима“, јер не сумњам ја у твоје добре намјере у вези чланка. Али нема потребе ни мјењати име нечему што се тако зове 5 вијекова. О свему осталом можемо расправљати (аргументовано) на дијело за разговоре о чланку. --CarRadovan (разговор) 00:58, 30. новембар 2014. (CET)

Предлажем ти да ово исто што си мени написао напишеш и овде, тако да укључимо и друге у расправу. --CarRadovan (разговор) 01:31, 30. новембар 2014. (CET)

Ма какав договор Иване, преписујеш туђе књиге од ријечи до ријечи без имало логике, а тражиш неки договор. Дај имаш објашњење на страници за разговор. --CarRadovan (разговор) 01:50, 16. децембар 2014. (CET)

Ма немаш разлога за нервозу или некаквим сукобима. Ако се позиваш на аргументе, већ си пао, јер оно што си написао ниси довољно разумео шта си написао. Ако хоћеш парламентаризам - гласаћемо или како већ... углавном, твој наслов не може проћи. --CarRadovan (разговор) 02:03, 16. децембар 2014. (CET)

Хахахаха, баш се слатко насмијах! Види другар, ја сам твоје надугачко и нашироко написане коментаре све прочитао, па би било лијепо да и ти прочиташ бар понеки мој, на тој страници за разговор. А што се тиче нервозе - полако човече, млад си још увјек, а то је већ учестало код тебе. --CarRadovan (разговор) 02:17, 16. децембар 2014. (CET)

Стварно се претјерано брецаш! А што се тиче консензуса - па ти си га први нарушио, јер си самовољно промјенио име чланку! Тај грб не постоји од јуче, већ око 500 година и код нас је познат као грб Трибалије. А онда ти нађеш Ацовићево мишљење гдје говори о Србији за вријеме Турака и помјешаш историјски тренутак са називом грба. И онда самовољно промјениш назив чланка - па је ли то допустиво колега? Идем и ја спавати, па ти за сутра нађи неки аргумент више. Поздрав!--CarRadovan (разговор) 02:48, 16. децембар 2014. (CET)

Знао сам да си тврдоглав, али ово што ти радиш већ узима маха вандализма. Чланак ниси ти написао, а ово што си проширио мораћеш поништити, тако да смо опет на почетку. А кад овом додам СТВАРНО мишљење Ацовића о грбу - моћићеш само да се поклопиш... Ако баш желиш чланак под тим називом - напиши друже неки други чланак, наведи да је то твоје мишљење, огради се од Ацовића и других и нек ти је срећно! --CarRadovan (разговор) 03:52, 18. децембар 2014. (CET)

Живојин Мишић

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 13. децембра 2014. у 23:20 Змија бгд 12:34, 7. децембар 2014. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Живојин Мишић да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 13. децембра 2014. — 20. децембра 2014. -- Змија бгд 23:45, 13. децембар 2014. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

Седам непријатељских офанзива

Шта је по теби спорно у чланку Седам непријатељских офанзива !? --Pinki (разговор) 18:19, 28. децембар 2014. (CET)

Друже али ти онда ниси чланак прочитао до краја. У првом делу чланка се лепо каже да је то термин који је коришћен у историографији бивше СФРЈ. А у другом делу је корисник Горан објаснио зашто та терминилогија није добра. Нико у чланку не говори да је тај термин добар и да га треба користити. Иначе овај термин се сада више користи као културолошки него као историјски. Исто је и са седам секретара скоја, јер је у предратном периоду страдало мало више од 7 секретара скоја. Искрено ставио си ознаку пов а ниси навео који део чланка је споран. --Pinki (разговор) 21:01, 29. децембар 2014. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Конфедеративне Америчке Државе да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 22. јануар 2015. — 29. јануар 2015. ----Soundwaweserb (разговор) 17:14, 22. јануар 2015. (CET)

Република Српска

Замолио бих те да не правиш онакве измјене на чланку Република Српска. Постоји пуно чланака о разним државама и покрајинама на нашој и другим википедијама, али ја ни у једном од њих нисам видио ни шаблон "овај чланак је деио серији о политици", нити сам видио да територијална организација спада у поднаслов "политика". Није ми толико битно да ли ће чланак бити изабран, ни да ли ће ме неко овдје блокирати, али чланак о Републици Српској ће бити усклађен са квалитетним чланцима о свим другим државама и покрајинама, то ти гарантујем животом, па макар ја до гроба сједио за компом и око тога се свађао с тобом. Надам се да ћеш бити разуман и да за тим неће бити потребе. Поздрав.--Слободни умјетник (разговор) 15:49, 2. фебруар 2015. (CET)

Од свих набројаних чланака једино је чланак о Њемачкој сјајан на енглеској википедији. Чланак о САД-у је добар, али ОК, рачунаћемо и њега јер су на енг. вики јаки критеријуми и за добре, то није спорно. Пошто си нашао та два примјера, ту признајем своју грешку, убиједио си ме да ипак може територијална организација ићи у поднаслов политика и то ћу вратити онако како си ти ставио. За убацивање оног шаблона ниси нашао ни један добар примјер и остајем против његовог враћања у чланак. Остало ћемо расправљати на страни за разговор тог чланка.--Слободни умјетник (разговор) 09:49, 3. фебруар 2015. (CET)

Шаблон

Брозов шаблон је пун. Незнам шта бих ставили у шаблон о војводи Мишићу? Већ сам направио шаблон о свим нашим војводама, дај предлог. Змија бгд 20:42, 3. фебруар 2015. (CET)

Stavio sam na glasanje jedan konstruktivan predlog vezan za projekat, ako želiš izjasni se ovde.--Soundwaweserb (разговор) 18:58, 6. фебруар 2015. (CET)

Мило Димитријевић

Да је Мило био београдски сликар пише у каталогу његове ретроспективне изложбе који се наводи као референца (то нисам ја измислио). Било би лепо да и ви напишете референцу по којој је он српски сликар, а рођен је, стварао и умро у доба Југославије! Ваш навод је мало проблематичан.

Gmihail (разговор) 12:59, 7. фебруар 2015. (CET)

Све је у реду! Gmihail (разговор) 13:54, 7. фебруар 2015. (CET)

Ivane kad možeš pomozi, pročistio sam kod stranice [2] i radio šablone, slobodno ubacuj po onom principu i evo ti primer šablona Шаблон:ИЧ-Франсиско Франко. Pozdrav svako dobro.--Soundwaweserb (разговор) 17:47, 14. фебруар 2015. (CET)

Naravno, nije nikakva hića jer sam uradio za narednih mesec dana tamo do sredine marta. PS: Samo paziti na usklađenost datuma, da se ne poklapaju.--Soundwaweserb (разговор) 17:52, 14. фебруар 2015. (CET)

Još Gomelj i Tversku oblast i dovoljno za sada, pozdrav...--Soundwaweserb (разговор) 01:38, 15. фебруар 2015. (CET)

Новгород

Па намера ми и јесте да га средим да буде сјајан. Па од доступне литературе на српском тешко да би се могла направити и клица, а на руском је има колико хоћеш. Видео сам да је међу изабранима на немачкој вики, и мало сам упоређивао неке стварчице, али немачки ми је шпанско село тако да... хехе. После историје која ће ускоро бити готова, идем на демографију где ћу покушати да нађем неке детаљније податеке по нету. Онда мало о црквама и манастирима, свим тим историјским споменицима и тако. А више од свега ћу гледати да попуним ове црвене везе, неописиво ме иритирају у изабраним чланцима. И наравно слободно се убаци --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:52, 8. март 2015. (CET)

И узгред паде ми на памет управо још нешто. Не знам колико си заинтересован за историју, али ако јеси могао би дописати део о историји на чланку Новгородска област тако да и њега можемо на кандидатуру за добар. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:56, 8. март 2015. (CET)

Само немој живота ти да буквално преводиш све од речи до речи и да чланак на крају буде преведена копија. И мало гледај код унутар вики веза да нам буду исте за исте ствари. Пренео си чланак о Софијској саборној цркви са сх вики (на коју сам искрено алергичан) као Катедрала свете Софије (нема катедрала у православној цркви, то је саборна црква). Погледај чланак Торонто чисто зарад орјентације како би све то требало да буде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:04, 8. март 2015. (CET)

Иване нема потребе да додајеш све те силне празне поднаслове. Како су буде радио који део тако се додаје и поднаслов, искрено ја се погубим међу њима. Крени од једне области и једне теме и распали по њој. И шта треба да иде у поднаслов панораме? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:22, 8. март 2015. (CET)

Под наслов привреда убаци и саобраћај. Не бих ја убацивао панорамске слике и тај одељак, боље да убацимо неку фабрику, железничку станицу, линију метроа или шта већ што има везе са тим. Ја онда прелазим на архитектуру и градске знаменитости. У почасне грађане и знамените личности навест ћемо само оне најпознатије, бесмислено је наводити неке локалне ликове. Исто и за кинематографију везану за град. Култура образовање спорт иду под један поданслов. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:55, 8. март 2015. (CET)

Јесте много је опширнији тај део на руској википедији. Мада мислим да ћу део о религији доста скратити и ставити га као поднаслов у оквиру демографије. Ионако ћу о свим тим силним црквама и манастирима писати о делу о архитектури. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:33, 8. март 2015. (CET)

Kakve veze imaju mediji, bisokopi, pozorišta i muzika sa privredom i infrastrukturom? Ne možeš staviti podnaslov provredne grane i tu pisati samo o industriji, jer privredna grana je i turizam i ugostiteljstvo, poljoprivreda. Mislim pretpostavljam da si to prevodio sa nemačke wiki i ne sumnjam da je prevod dobar, ali iskreno nisam više ubeđen da je taj članak i dobar. Ipak je ovaj na ruskom uprkos činjenici da nije među izabranima mnogo bolji. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:32, 9. март 2015. (CET)

Vorfeld

Хвала ти што си ми скренуо пажњу на деклинацију (in den ersten Jh., die offensive Aufgabe). Требало би да их поновим. Имам једну стару немачку граматику (Dr Hinko Scheidela, Njemačka gramatika za srednja učilišta, Zagreb 1907) са два печата (један је од Kr. Hrv. Slav. zemlj. naklada školskih knjiga i tiskanica, а други од неког Dr. Puhan Drag/o/ advokat Sombor) коју би било добро дигитализовати.

И хвала ти што си скренуо пажњу на Дуден, који сам превидео.

Не схватам. Прво кажеш да Vorfeld нема везе са предпољем, а затим цитираш објашњење у ком (како си и сам приметио) пише: außerhalb, vor etwas liegendes Gelände (земља која лежи изван односно пре нечега). Овде сам ниашао на синтагму дунавско предпоље. Истина, када боље погледам рекао бих да је реч о преведеници, али име Пријепоља није могло настати на тај начин. И у Словени постоји топоним Препоље. Још сам на пар места уочио термин [books.google.rs/books?ei=HFAMVcvuMaa07gbCloGADA&id=4SIXAQAAMAAJ&dq=УогјеШ предпоље], али нисам сигуран о чему се тачно ради.

већ (имао) „офанзивни задатак“ да контролише везе између (ка) Дакије(и) кроз јужну Молдавију и Влашку као и да омогућује (пре обезбеђује) спровођење уговора (договора, клијентелских договора, договора са клијентима, односним лицима, ввтн. у овом контексту вођом групе) (у, до)говорених са народима насељеним у северном подунављу.

Овде се у контекст боље уклапа варијанта ка Дакији кроз јужну Моладвију и Влашку, мада нисам сигуран на шта си мислио када си преводио предлог durch. Пошто стоји уз глагол kontrollieren, превео сам га (аналогно controlled by) у значењу помоћу, преко, путем, вија. Наиме, овде се ради о дунавском лимесу. Писац је вероватно хтео рећи да су преко постројења на Дунаву (Нове, Дуросторум, Тремзис и др.) одржаване везе са Дакијом.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:21, 20. март 2015. (CET)

Што се тиче Klientelvertrage, руку на срце нисам још упознат у довољној мери са тим, али судећи по једној епизоди из каснијег периода (којом сам се бавио) када је Констанције Други поставио Сарматима краља и узео таоце од виђенијих варварских породица, рекао бих да се Klientelvertrage своде углавном на то што си рекао, усмене (јер неписменим варварима не значи ништа писано слово) договоре с вођама групе, а у случају конфедерације неколико варварских племена (нпр. Квада и Сармата) и са виђенијим породицама. Осим што су служили да држе варваре у послушности, требало је да спрече стварање великих савеза, конфедерација племена, које су се показале опасне за време Маркоманских ратова. Укратко речене, divide et impera.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:51, 20. март 2015. (CET)

Иначе у игрици Total War Attila играч може од једне независне државе да направи client state. Претходно је међутим мора добро тући. Методика наставе налаже да се ученицима илуструју неке ствари и филовима, игрицама и сл., како би могли да боље повезују.

Не знам да ли си имао римско право, или нешто слично. У сваком случају не би било лоше да се Klientelvertrage објасни негде на ср.вики, јер овде је један корисник боље рећи корисница тражила да се у једном чланку објасни брак са августовским ћеркама, или ћеркама августâ.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:16, 20. март 2015. (CET)

Ево како је објашњен термин Klientelvertrag у: Rowell, H. T. (1939) 'The honesta missio from the numeri of the Roman imperial army', Yale Classical Studies 6: 73–108

On the other hand, there were times when Rome was more interesting in removing a tribe or tribes from a position from which they were threatening or might threaten the security within the limes, than in acquiring new land. Such were the circumstances under Marcus Aurelius when the Iazyges, after being defeated in battle, were compelled to settle far enough away so as not to constitute a menace to Roman territory and to furnish the Roman army with 8,000 horsemen. The emperor had planned to annihilate them (Dio LXXI, 13), but the rebellion of Avidius Cassius in the Orient forced him to act quickly and to make a treaty with his enemy. As Klose points out," the treaty was probably a Klientelvertrag, which means that the Iazyges became nominally independent once more and remained so as long as they kept the terms dictated by Rome. Legally they would have been dediticii between the time of their surrender and the conclusion of the treaty in which they agreed to keep away from Roman territory.

— стр. 99

--Владимир Нимчевић (разговор) 19:38, 20. март 2015. (CET)

Ако сам нешто паметно запамтио током својих студија, то је да код индоевропских језика треба обраћати пажњу на глагол. Остало ти се само каже. Сам глагол садржи у себи више информација. У неким језицима као нпр. у српском понекад се из глалога може видети којег је рода субјекат.

И ја морам да се сложим да нема смисла подражавати немачки у творби речи (јер никада нећемо постићи то што они могу без проблема), камоли у синтакси. Стицајем околности одређен број позајмљеница и преведица (Neubau - новоградња, ohne weiteres - без даљег, es handelt sich um - ради се о) се нашао у српском, али не треба даље проширивати њихов фонд. Упркос неким манама српског језика (нпр. дадакање), ипак мислим да је српски дорастао времену. Такође се слажем да се не треба поводити за оригиналом, него уместо тога искористити предности које има српски језик.

Свакако сам мислио да опишем ствар својим речима. Међутим, услов за то је да разумем шта писац рећи.

Као што рекох, у сваком случају би било добро да се осветле клијентелски односи (dediticii) према схватању старих Римљана.--Владимир Нимчевић (разговор) 06:17, 22. март 2015. (CET)

Нисам толико упознат са литературом која се односи на 20 век. Мене више занима позна антика и рани средњи век. Морао бих да га мало проучим (мислим на Ђуретића). Ако не желиш да губиш време чекајући, можеш питати и Бојана, он је упознат са том литературом. Иначе, Ђуретића спомиње контроверзни (макар у Србији) Холм Зундхаусен:

Bereits 1985 hatte der serbische Historiker Veselin Djuretic sein kurz darauf aus dem Verkehr gezogenes Buch über „Die Alliierten und das jugoslawische Kriegsdrama 1941-45" im Gebäude der Serbischen Akademie der Wissenschaften vorgestellt.--Владимир Нимчевић (разговор) 06:44, 22. март 2015. (CET)

Unos

Znatan broj urednika na ovom projektu ne podržava masovne unose. Trebalo bi da pokrenite raspravu na trgu. Ako se nakon sedmodnevne rasprave uspostavi da postoji koncenzus za unos, uneću članke. --Dcirovic (разговор) 17:55, 22. март 2015. (CET)

To je prava stvar! Ja podržavam. Moram da se složim sa Dcirovicem povodom pokretanaja rasprave, možda neki ne podržavaju, naravno postavlja se pitanje transkripcije i premeštanja članaka na druge nazive... ali mislim da bi trebalo da se uradi masovni unos!--Soundwaweserb (разговор) 19:57, 22. март 2015. (CET)

Ја не подржавам, 70.000 чланака о мексичким селендрама нам није потребно. Да не говорим о томе да је све те називе потребно транскрибовати. Не разумем Ћировићев фетиш када су у питању масовни уноси, прво хемија, сад ово... Самарџија (разговор) 22:21, 22. март 2015. (CET)

Морам да будем хејтер, не свиђа ми се вештачко пумпање броја чланака. Корисници који воле географију би могли да се позабаве проширивањем постојећих чланака о рецимо државама, већим градовима итд. Такође, имај на уму да још увек италијанска места нису транскрибована а дискутабилно је и шта је насеље а шта нека месна заједница.Самарџија (разговор) 00:59, 23. март 2015. (CET)

Ivane evo ja sam podrzao tvoj predlog. To sto se drugi bune nije problem unosenje clanaka vec samih tih korisnika koji se bune. --Kolega2357 (разговор) 23:29, 22. март 2015. (CET)

Nije tu glavni problem masovan unos clanaka ali je najveci problem za neke sto su clanci napravljeni na sh wiki pa se prebacuju na sr wiki. E da vidi moj komentar na Trgu. --Kolega2357 (разговор) 01:41, 23. март 2015. (CET)

Ja da sam na tvom mestu Ivane ne bih trosio vreme na rasprave sa Samardzijom. [3] Isto tako kada treba nesto korisno da se uradi jedan od dvoje birokrata preostalih birokrata se oglusuje na moju poruku. --Kolega2357 (разговор) 16:33, 23. март 2015. (CET)

Шпигел афера

Где је почетак а где је крај у овом чланку? Да ли си га икада прочитао? Самарџија (разговор) 00:14, 21. мај 2015. (CEST)

ЦЕЕ пролеће 2015

Поздрав Иване! Жири је почео са оцјенивањем чланака овог конкурса, па ћемо ти овдје образложити наше оцјене у вези твог чланка тамо:

--CarRadovan (разговор) 15:32, 30. мај 2015. (CEST)

• Иване, ти би најпре требао овде, да се пријавиш за овај конкурс!--CarRadovan (разговор) 00:01, 31. мај 2015. (CEST)

Istorija Vojvodine

Izvini što sam revertujući Nimčevića kao kolateralnu štetu revertovao i ovu tvoju izmenu: [4]. Kasnije u toku dana ću vratiti ono što u Nimčevićevoj verziji članka valja, pa ću vratiti i tvoju izmenu u članak. Važno je samo da sada uklonim Nimčevićevu politikantsku propagandu, a moj ti je savet da ne menjaš članak dok stoji njegova verzija jer ja nameravam da ga revertujem sve dok se dotični ne smiri, s obzirom da se ovaj put potpuno otkinuo sa lanca. PANONIAN (разговор) 09:04, 4. јун 2015. (CEST)

Грб Оџака

Без обзира што званични хералдистички симбол општине Оџаци не задовољава основне хералдичке норме и апсолутно личи на амблем, његов званични назив је Грб општине Оџаци, а не амблем... (слично сам ти објашњавао и за грб Трибалије - зато, немој то мијењати) Поздрав!--CarRadovan (разговор) 21:29, 13. јун 2015. (CEST)

Пуно ријечи, мало знања - ништа ново од тебе!--CarRadovan (разговор) 12:04, 14. јун 2015. (CEST)

Не заборави на правило о три враћања ВП:П3В. Ако наставите са ревертовањима на страници о грбу Оџака, бићете блокирани. --Јованвб (р) 23:05, 14. јун 2015. (CEST)

Као што сам и њему рекао, заједно морате да нађете комрпмис. Ја не могу да одлучујем о садржају. Како видим стр. за разговор чланка и даље не постоји. О садржају тамо треба дискутовати. У сваком случају уколико наставите са кршењем правила о 3 враћања сва тројица ћете бити блокирани. --Јованвб (р) 23:11, 14. јун 2015. (CEST)

Као што сам рекао, користите стр за разговор чланка. Ако бих закључао чланак, то би било на старој верзији, пре прве измене када је почело ревертовање. Међутим твоје измене такође имају поенту, зато не закључавам. А верујем и да нисте деца и да се можете договорити око садржаја. --Јованвб (р) 23:14, 14. јун 2015. (CEST)

Полако, сачекај. Неће Земља пропасти ако не одговоре за 5 минута. --Јованвб (р) 23:28, 14. јун 2015. (CEST)

У прву реченицу увијек иде званичан назив, а тек онда иде образложење ако је нешто погрешно, а не овако како ти упорно враћаш. Грб Оџака јесте амблем, али је његов званичан назив грб. --Ранко Н. (разговор) 23:22, 14. јун 2015. (CEST)

Ako bude daljih ratova, zakljucacu -- Bojan  Razgovor  05:35, 15. јун 2015. (CEST)

Писмо једног чланка може да се мења само онда ако је чланак значајно проширен од стране уредника који је и извршио промене. А ти си чланак микроцефалија проширио толико да си у њега додао кутијицу и две референце. Врати на изворно писмо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:43, 26. јун 2015. (CEST)

Па јесте важно. Прво због поштовања правила, а друго јер сваки чланац написан ћириличним писмом је корак напред у борби за очување наше властите традиције --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:05, 26. јун 2015. (CEST)

Споменица

Ево споменице за рад и труд - за чланке на разне друштвено-историјске теме (ордени, медаље, грбови, Струганик...). --Ђорђе Стакић (р) 09:58, 1. јул 2015. (CEST)

Ivane šta je sa tobom? Ne dolivaj ulje na vatru, ostavi taj članak.--Soundwaweserb (разговор) 00:21, 11. јул 2015. (CEST)

Taj termin nije tačan, a svakako i nije istina, zašto pokušavaš da svu krivicu svališ na Srbe? Još istorija nije pokazala šta se stvarno tamo desilo, prema tome pusti me tih priča. Ne dolivaj više ulje na vatru i onako je situacija generalno oko toga već usijana. Samo mirno i bez takvih kvalifikacija.--Soundwaweserb (разговор) 00:31, 11. јул 2015. (CEST)

Slušaj, ne želim da se svađam i nije mi namera da započinjem polemiku. Koristiš teške termine ovde, koji to bre sudovi? Da li su to pravedni sudovi? Ne bih rekao. Vrlo dobro znaš o čemu govorim, mene ne interesuje zapadna propaganda i njihovo merilo istine, njih nije briga za istinu. A vidim da ispiraju mozak već dosta godina o toj temi i uvek ista priča. Ne želim da potežem više ovo pitanje, stvarno je više glupo objašnjavati ispranim mozgovima. Sve najbolje.--Soundwaweserb (разговор) 00:46, 11. јул 2015. (CEST)

Kako te nije sramota, što vređaš čoveka [5]? Što ga nazivaš mali Radovan? Kad nemaš argument, onda krećeš sa uvredama. Umesto da raspraviš na szr stranice ili sa korisnicima sa kojima si u sukobu, ti ideš ko neka baba Simana i žališ se adminima. Totalno si me razočarao, mislio sam da si OK, a ti sve gori...--Soundwaweserb (разговор) 01:17, 11. јул 2015. (CEST)

Ti se arogantno ponašaš, nekakvim perfidnim igrama stavljaš paralelu sa hr.wiki, što je apsolutno netačno. Sve si ovo ti započeo i zakuvao, a tim praznim pretnjama prema adminima želiš da ostvariš svoj cilj. Nemam reči, ovo je sramota šta radiš...--Soundwaweserb (разговор) 01:35, 11. јул 2015. (CEST)

I dalje nastavljaš sa sukobima, i dalje podgrevaš nesporazume, a svojim ponašanjem vređaš ljude koji misle drugačije. Nemoj da mi se više ikad obraćaš, ti nemaš dobre namere, ovde dolaziš da propovedaš umotvorine gospoje Biserko i njima sličnima koji imaju samo jednu verziju priče. Da mi se nisi obratio više.--Soundwaweserb (разговор) 19:08, 31. јул 2015. (CEST)

Sve je navedeno, ko šta misli, neutralno. Šta ti hoćeš? Da se stvaraju novi sukobi? Da ljudi mrze jedni druge? Ne znam koja je poenta tvog rada ovde na vikipediji, ti praviš marifetluke. Uzmi nešto radi konstruktivno, poboljšaj članke, pusti me politike i novih konfrontacija. Ovo što uporno radiš nije dobronamerno i lepo sam ti rekao zaobiđi me. Ne verujem ti ništa više.--Soundwaweserb (разговор) 21:23, 31. јул 2015. (CEST)

Odgovorio sam ti [6]. Gotovo je sa raspravom, ne želim tvoje komentare na mojim stranicama sve ću da ih brišem, zbogom zauvek.--Soundwaweserb (разговор) 22:01, 31. јул 2015. (CEST)

Сребреница

Мало касно стигох.. --Ф± 09:00, 11. јул 2015. (CEST)

Nisam bio tu

tj. imam posla preko glave. Ne volim da posredujem u ratovima izmena, istrosen sam. -- Bojan  Razgovor  10:42, 11. јул 2015. (CEST)

Да ли видиш ову поруку кад кликнеш на Посебно:СписакНадгледања. Не стављамо више обавештења на врх, јер су се људи жалили да им пуно простора заузме порука кад долазе преко мобилних. А и пошто се тамо ружно прича, можда је боље да не гледају сви посетииоци, већ само они који знају да погледају у скорашње измене. -- Bojan  Razgovor  05:07, 1. септембар 2015. (CEST)

Офпедија: Месец Википедије уживо

Здраво, да ли заинтересован да учествујеш у Офпедији? :) Први састанак ће бити сутра (10.09.) а наредна два 20. и 27. септембра у канцеларији Викимедије Србије (Булевар краља Александра 20, пети спрат). У питању су три тематска окупљања ради упознавања, дружења али и приче о томе како да заједно унапредимо Википедију. Прва тема је „Како да нам Википедија буде пријатније место за боравак?” а сваку наредну ћемо откривати након окупљања. :) --IvanaMadzarevic (разговор) 15:36, 9. септембар 2015. (CEST)

Језик

На жалост немам баш времена да се сада посветим читању те књиге. Питање је свакако јако комплексно и захтева много озбиљније и стручније расправе од ових које ми водимо на овим страницама. Тај фамозни чланак о СХ граматици треба да буде преименован на конкретно издање из 1960. јер је реч о мртвом језику чијом стандардизацијом се не бави нико. А то да је мртав најбоље показује стање на сх википедији у којој не постоје ама баш никакве норме уређивања и где пише како коме падне на памет --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:12, 25. септембар 2015. (CEST)

Обавештење - гласање за добар чланак

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Музеј „Рас“ Нови Пазар да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 12. октобар 2015. — 19. октобар --Потпис корисника --Дарко Чуча Гајић (разговор) 09:43, 12. октобар 2015. (CEST)

Извини нисам стигао да гласам, па имам потребу да бар похвалим твој чланак и сматрам да си требао да га кандидујеш за сјајан, а не добар.--Марко Станојевић (разговор) 21:44, 14. новембар 2015. (CET)

Наравно да треба да га кандидујеш. Не знам зашто га ниси одмах и кандидовао за сјајан. Мада размем те, тако сам и ја за општину баточина прво за добар, па после за сјајан. Имаш моју подршку.--Марко Станојевић (разговор) 23:10, 15. новембар 2015. (CET)

Извори

Ако је то за изворе битно, добро онда ћу од сада тако писати.

Корисник:Петар Бућан

Leska

Naravno, zato sam sve i stavila u poruku. Videla kapicu. Da stavis sam, ako ti to odgovara :) BuhaM (разговор) 11:52, 1. децембар 2015. (CET)

Пошто је шаблон премештен на страну разговора допуњујем га. Надам се да је то ОК. Ако још није време, молим те кажи, да сачувам садржај за касније. Предпостављам да не би требало да поставим шаблон ВикиБиб2016 на овај чланак, како пише на шаблону, али ако могу, јави ми и то, молим те. Поѕдрав --BuhaM (разговор) 14:14, 24. април 2016. (CEST)

Марић

Сређено. Ако видиш још нешто јави ми. Поздрав. Змија бгд 00:58, 6. децембар 2015. (CET)

Семинарски радови

Иване, хвала на информацији. Ти уноси су рађени без нашег учешћа, па нисмо били упућени у радове. Контактирали смо их данас. Указаћу им и на тај пропуст. Поздрав, --Милица (разговор) 12:37, 10. децембар 2015. (CET)

Срђан почео, ја сам завршио. Ја сам њега и питао да ми направи овај график, јер је много лакши за употрбу.--Марко Станојевић (разговор) 14:27, 30. децембар 2015. (CET)

Овај чланак [7] је прошао расправу и требало је јуче у 20:25 да буде стављен на гласање?--Soundwaweserb (разговор) 10:34, 1. јануар 2016. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Војничев рукопис да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 7. 1. 2016. — 14. 1. 2016. --Obsuser (разговор) 20:30, 7. јануар 2016. (CET)

Јужни ветар

Иване, видим да си оспорио истинитост свега изнетог у чланку Јужни ветар. Можда си хтео да скренеш пажњу на неку, конкретну, сумњиву тврдњу. (?) У сваком случају, волео бих да ми објасниш шта ти је то тачно упало у око. --Boleyn 21:57, 7. јануар 2016. (CET)

У суштини си ипак оспорио истинитост. Исправније је, и колегијалније, уколико укажеш на конкретан део који ти смета. Притом није на одмет ни увидети о чему се у чланку ради, и колико је тешко пронаћи изворе којима би се потврдиле одређене тврдње (као нпр. да људи, када чују Синана Сакића, помисле на турбо-фолк - неће на џез сигурно).

Питао сам те намерно пошто видим да је чест случај да википедијанци стављају исти шаблон у текстове који се баве домаћим певачима. Најбаналнији пример би био (и извини због мојих Гранд примера, али сликовити су): папараци дођу до фотографија голе Даре Бубамаре, сви живи их објаве на насловним страна, сви причају о томе, ми тај скандал додамо у део о њеној скандалозној природи, као извор наведемо Курир и Блиц, у којима можеш буквално, извини на изразу, да видиш слику рибе итд. Е онда дође неко, уклони референце, наводећи да су извори жута штампа (па наравно да су жута штампа!) и да се не могу узимати за озбиљно. Тако долазимо до информације за коју се тражи потврда (Политике? Да, можда, не?), а коју знају и птице на грани.

Поента свега овога је да понекад треба бити и мало out of the box. Не кажем да ти то ниси (или јеси), већ да је то један леп приступ у писању и уређивању чланака који се тичу наше свеприсутне естраде. That being said, уклонићу шаблон који си ставио. Поздрав, --Boleyn 19:20, 8. јануар 2016. (CET)

Гутенбергова Библија

Напомену о преводу са хрв. сам у међувремену пребацила у Напомене. Референце јесу остале исте као њихове, с тим што сам додала делове текста, па тако и нове реф.

Ако мислиш да треба сасвим да скинем то о Хрватима :) одмах ћу!! --BuhaM (разговор) 10:59, 8. јануар 2016. (CET)

Ма ниси сморио. У реду је то. Смарам и ја друге :) !! У праву си за Хрватску енциклопедију. Хоћу у будуће. Ово је само резултат ЛЕЊОСТИ. Копирам реф са других чланака. Тјах... Нећу више. А поправићу и претходне, кад налетим. --BuhaM (разговор) 11:03, 8. јануар 2016. (CET)

Мирослављево...

Да, да, схватила сам. Сла-ем се да напомена треба да остане, али је треба некако формулисати да не звучи ка "хрваштина". На жалост то све тако смара, али шта да се ради кад смо стотинама година час једно, час два... Ко што оно неко рече: "Једно говно које су на сред пута нека кола. стицајем несретних околности, пресекла на два дела"... Извини ако сам повредила твоја национална осећања, али се код мене то говно спојило... :)

Чим се дохватим Мирослављевог, одмах јавим и теби и Ђорђу, да се изјасните око спорног пасуса. Још скупљам РЕФЕРЕНТНЕ податке.--BuhaM (разговор) 18:06, 9. јануар 2016. (CET)

РЕФЕРЕНСНЕ! Него ме збрзали за ручак-вечеру :)--BuhaM (разговор) 18:06, 9. јануар 2016. (CET)

Босна и Херцеговина

Може, само не знам да ли ће то успети јер ће вратити поново. У ствари, ја нисам унио скоро ништа ново (нешто за попис и музику колико се сећам), а не знам шта он мисли па тако олако поништава туђи рад... — Обсусер✉ 00:10, 10. јануар 2016. (CET)

Овде на .ср је сад-засад најбоља ситуација што се тиче те болести национализма, а на босанској вики су ме блокирали на бесконачно управо због овог пфенига (раније сам преправљао на .бс нешто граматике, али ни то није пролазило код болесног Церминатора, C3r4). .хр вики није ни вредна помена, а .сх језик не постоји тако да немам шта ту расправљати. Ја сам онда видео да си ти вратио његову измену за Бошњаке и да је остала све док ја нисам преправио грешке и само чекао кад ће му се упалити у глави лампица са натписом испод ВРАТИ. Само ми је криво што у БиХ нисам унио ништа хеле ново, а он аутоматски поништава све. — Обсусер✉ 01:09, 10. јануар 2016. (CET)

Није није, мораш кликнути на уреди испод мог уноса (измене); то сам ја предлагао да се поправи, реч је о техничком малфанкшону... — Обсусер✉ 23:39, 10. јануар 2016. (CET)

Ех сада је супер! Свака част... Дела се пикају. Ево поставио и сам и химну јер се може подвести под поштену употребу за чланак о држави (мислим, нигдје везе ако нећемо химну подвести под поштену употребу када се не може заменити другим медијем), па је можеш вратити у инфокутију, осим ако ЦарРадован не врати опет све како је било. Знаш шта, можда њему и не смета толико моје уређивање, већ му смета што је чланак који се њему не свиђа уређен како треба и без граматичких грешака. Ја да сам пристрасан било коме нисам; уређивао сам и чланке и о БиХ, и о Србији, и о ФБиХ, и о РС (чак пре БиХ сам средио граматички чланак о РС, не обазирући се на садржај иако има и тамо свашта нереференцираног) итд. Како год, видећемо на шта ће све изаћи. Ако желиш, укључи се на расправу о Бошњацима, а ово нека стоји на чекању док он можда не врати поново, а сумњам да неће. И хвала за досадашњу подршку, било како било! — Обсусер✉ 01:45, 11. јануар 2016. (CET)

Ako zelis ostavi svoj glas i da resimo to pitanje na civilizovan nacin [8].--Soundwaweserb (разговор) 22:21, 16. јануар 2016. (CET)

Хвала

Поздрав и хвала на информацији, пријатно ме је изненадила и обрадовала.--Mile MD (разговор) 23:13, 17. јануар 2016. (CET)

ЕЛЕМ & ЕЛГО

Да ли се брисањем чланка о српској фирми "ЕЛЕМ & ЕЛГО" која постоји од 1993. године и послује већим делом у иностранству и нема никаквих интересовања нити користи од рекламирања на било којој Википедији, а поготово не оној на српском језику, ставља до знања да ниједној српској фирми или предузећу није место на Википедији? Зашто не обрисати и преостале чланке о српским предузећима (нарочито о оним приватним), јер су и то све онда само рекламе? Жао ми је због таквог става. Чланак је био искључиво информативног карактера! Извињавам се на узмениравању и поздрав!--Svetisrdj (разговор) 10:01, 25. јануар 2016. (CET)

Хвала на одговору. Чланак не бих ни писао да сам имао у виду да је број запослених ограничавајући фактор. Угледао сам се на Радијус Вектор, фирму која је ту негде у рангу ЕЛЕМ & ЕЛГА. Поздрав и све најбоље! --Svetisrdj (разговор) 14:24, 25. јануар 2016. (CET)

Немам појма шта бих ти рекао, али заиста. Са једне стране чланак који је обрисан је могао да иде као најбоља реклама у новинама, док је овај класична клица... не знам --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:10, 25. јануар 2016. (CET)

Свакој фирми/предузећу може само да импонује то што је поменута на Википедији. Али прођите кроз категорија: предузећа из Београда, има ту свега и свачега. И познатих и тотално непознатих предузећа, и великих и малих. Е сад, питање је да ли обрисати ова мала, или дозволити да егзистирају са основним подацима (тзв. клица чланци), што мислим да би било сасвим ок. Што се тиче фирме о којој сам писао, она се бави пројектовањем далековода, трафо станица и пратећих ствари, и своје пословање заснива углавном у иностранству (од значајнијих пројеката у Србији издваја се далековод Лесковац-македонска граница) тако да је нормално што се за њу није чуло. За такве послове никаква реклама не помаже нити има сврхе, већ само референце и успешно окончани ранији пројекти. Поѕдрав и извините на узнемиравању! --Svetisrdj (разговор) 12:06, 27. јануар 2016. (CET)

Транскрипције

Мораш се све договорити са Милићевићем. Ја немам ништа против, ако сматраш да си у стању да то урадиш. Транскрибуј само оно што је неспорно, а прескочи разне Индустријске зоне и слично док не видимо шта ћемо с њима: преводити или транскрибовати.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 00:17, 26. јануар 2016. (CET)

Stvari funkcioniše ovako, ti transkribuješ a ja to primenjujem botom, e sad možeš iskoristit ovaj spisak Корисник:Milicevic01/ITnaselja, a mogu i ja napraviti poseban spisak samo za tebe ovde Корисник:Ivan VA/ITnaselja --Милићевић (разговор) 13:00, 26. јануар 2016. (CET)

Чешљање чланака

Ма ништа то, хахах. Одмах ћу да га у центар жвајзнем и кажем ово је смеће. Шалим се... Ја ћу направити списак, само рекао сам ти у неколико наредних дана а не сад јер немам времена (стоји ми на Хилари већ пуно времена онај шаблон а треба још убацити триста референци), али видећу да и ове чланке данас прегледам (тешко је то за један дан, мада одмах се види ако се чланак црвени од непостојећих веза или ако има превише граматичких и других грешака). Не обећавам ништа, има времена. Кад завршим поставићу тамо па ви одабирите даље... — Обсусер✉ 19:36, 26. јануар 2016. (CET)

Ја се нећу обазирати на твоје одабире при својим. Ја имам своје методе и принципе који морају да се испоштују да би чланак био добар или сјајан. Ако има више од једне референце с погрешним датумом, отпада. Ако има више од једног случаја да је тачка после референце отпада. Ако има више од две-три грешке велико-мало слово, отпада. Ако реченице немају смисла, онда отпада итд.

Може, и извини молим те што је овако испало и што нисам припремио досад. — Обсусер✉ 19:41, 26. јануар 2016. (CET)

(Чешљање чланака)⁻¹

Треба и инверзно урадити: има много чланака који су добри или сјајни а немају статус па их номиновати да се ставе на спискове... Али то после, не може одједном све. — Обсусер✉ 19:35, 26. јануар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Милутин Миланковић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 28. 1. 2016. — 4. 2. 2016. --Obsuser (разговор) 03:05, 29. јануар 2016. (CET)

Војводина - окупација српске војске 1918-1921?

Не знам да ли се сећаш када је дотични корисник изразио наду да ћу једног дана нестати, те да ће онда на миру моћи да врати све моје измене. Није ли то помало морбидно?

Један од камена спотицања је његово негирање да је војска која је прешла Дунав крајем октобра и почетком новембра 1918. била окупаторска. Драго Његован у зборнику Бачка кроз векове не само што не доводи у питање окупацију, него предлаже своје мишљење до када је српска војска могла бити окупаторска.

Као део савезничких снага, српска војска је прешла тадашње граничне реке Србије са изричитим наређењем и сагласношћу савезничког врховног команданта. Њен статус у новембру био је исти као и осталих снага Антанте, али се временом мењао зависно од политичких решења и статуса територија које су том приликом запоседнуте. Војни историчар Н. Божић констатује следеће: #статус ратујуће стране и дела савезничке војске до потписивања уговора о примирју са Аустро-Угарском (4. новембра) са Немачком (11. новембра) и са Мађарском (13. новембра) #статус савезничке окупационе снаге на територији бивше Аустро-Угарске од закључења примирја (13. новембра) до проглашења уједињења и стварања Краљевине СХС (1. децембра) #Од дана уједињења (1. децембра) до завршетка мировних конференција и дефинитивног утврђивања граница Краљевине СХС српска војска има статус окупационих трупа само на уском појасу демаркационе линије до повлачења граница своје нове државе. Наше је пак мишљење да је српска војска на територији Баната, Бачке и Барање имала статус окупационе силе само у периоду од закључења примирја са Мађарском (13 новембра) до присаједињења ових области Краљевини Србији (25. новембра), а од тада па до утврђивања граница према Мађарској и Румунији само у појасу демаркационе линије.

Да сад резимирамо мишљење увређеног корисника. Аустроугарска се распала пре него што је српска војска прешла Саву и Дунав, а нова Мађарска није била међународно призната. Стога је српска војска с пуним правом крочила на ничију територију (коју чак не можемо назвати ни територијом бивше Угарске), односно на територију на којој није било никакве власти - вакуум. Осим тога, ружно је звати српску војску окупаторском, јер је окупаторима својствено да врше насиље (као што су то радили Немци, Мађари, Бугари, Албанци и Хрвати) а српска војска то никада није радила.

Ти познајеш међународно право. Сусрео си се са синтагмом "мирна окупација", која је више од обичне синтагме. Да ли бисмо тим речима могли описати војну власт на до јуче туђој територији?--Владимир Нимчевић (разговор) 12:26, 30. јануар 2016. (CET)

Захваљујем на исцрпном објашњењу и топлој препоруци!

И ја сам исто за то да се пре свега користимо „реалних појмова“, као и за то да наведемо "osećanja i viđenja ljudi kako su oni doživeli taj čin".

Међутим, вук у овој нашој причи - особа која мисли да се боље од наших универзитетских професора (то је изричито рекао у једном коментару) разуме у мађарски национализам - спреман је да савременике догађаја који нису наклоњени Србима прогласи лудим па чак и да (им) докаже како нису у праву. Притом он наравно залази у оригинално истраживање. Тако он мишљење грофа премијера и председника Мађарске Карољија Карољија о Београдском примирју сматра нерелевантним само зато што је тај човек представљао другу страну. Тешком муком је пристао да се оно убаци, али није одолео искушењу да Карољију докаже како се вара. Као да је он био присутан све време на потписивању примирја и његовом спровођењу. Чак и у Карољијевом министру, Бели Линдеру, који је остатак живота провео у Југославији и умро у Београду, види, да извинеш на изразу, прикривену Мађарчину. Укратко, он све представнике власти у Будимпешти из друге половине 19 и почетка 20 века демонизује, укључујући и оне који су пре рата заговарали другачији третман према народностима а после рата били спремни на уступке истима. Да не говорим шта мисли о Миклошу Хортију и његовим "настављачима" у 21. веку.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:16, 1. фебруар 2016. (CET)

У догледно свакако мислим то да урадим. Али пре него што то урадим желим да вас остале упознам са суштином проблема. Нећу препричавати шта је он све рекао за мене, иако и то много говори о њему као особи. Уосталом, нисам једини који је осетио оштрину његове увреде.

Између осталог, спор се водио и око оног базичног - око литературе. Он историјске атласе користи за цитирање својих тврдњи. Погледај само чланак Царство Симеона-Синише. Он историју овог царства пише на основу две карте у школском историјском атласу. Истом "методом" се служи и када уређује чланке који се тичу нпр. Хабзбуршке монархије. Тако је на основу карата које је изабрао по својим критеријумима утврдио да територија коју је освојио/ослободио Еуген Савојски у Бечком рату није Угарска, него нека дивља Панонија. Интересантно је да се методом карата не служи када је у питању Војводство/Војводовина. Иако се из карата јасно види да је добар део Бачке и Баната био обухваћен системом жупанија и пре револуције 1848, он тврди да Војводство Србија и Тамишки Банат није настало издвајањем угарских жупанија. Отуда и његова тврдња да територија Војводства Србије и Тамишког Баната није враћена Угарској, него је напротив припојена њој. Као да је у питању област која никада није била у саставу Угарске.

Пристрасност је видљива и у избору аутора. Тако нпр. тврди да је књига Вука Винавера застарела, јер је објављена пре 40 година. То га међутим не спречава да се обилато служи резултатима Јована Радоњића, Душана Поповића и Алексе Ивића који су стварали у првој половини 20. века. Прави разлог је тај што Вук Вунавер српско-мађарским односима приступа научно. Винавер пише да се српска војска приликом евакуације Барање дословно разбежала пред надирућим мађарским војницима августа 1921. Наш друг не би знао да нам објасни како је до тога дошло, али му нешто говори да није у реду такав сраман догађај (за који је заправо крива влада у Београду) уопште помињати у чланку.

Пристрасност је видљива и у одбиру слика. Тако нпр. у чланку не може стајати слика споменика код Капоње, најсеверније тачке до које је стигла српска војска у револуцији 1848/49, зато што се та битка завршила поразом Срба. На страну то што је споменик подигнут уз сагласност општине Суботице у којој има и Срба. Исто тако не може да поднесе да у чланку који се тиче Срба у Хабзбуршкој монархији стоји слика иједног инородника који је мислио лоше о Србима. То су за њега окупатори. С друге стране, потпуно му је нормално да у чланку Велика Мађарска стоји слика Велике народне скупштине у Новом Саду, иако нема везе са темом. Тема је великомађарски, а не југословенски национализам.

Има ту наравно још много ствари које би се могле навести. Суштина је да је он у својем писанију пристрасан и очекује од других да то разумеју. Стога сваки покушај да се чланак лиши етноцентричности доживљава као напад на себе.--Владимир Нимчевић (разговор) 10:04, 2. фебруар 2016. (CET)

Захваљујем на подршци. Ја сам увек био за то да се на Википедији води научни дискурс, а не дневнополитички. О дневнополитичким стварима мислим да треба расправљати на друштвеним мрежама. Википедија подржава мулитперспективност. Стога ме видим разлога за уношење другачијих погледа. У северној српској покрајини има професора који ohne weiteres студентима излажу и другу страну приче и то на српском. На основу тих предавања састављена је и објављена у издању Клио Историја Мађара.

Набавио сам Историју Републике Српске, коју си помињао. На око 500 страна осим наративног приказа редоследа догађаја и збивања читаоци могу прочитати осврт на коментаре личности чији научни значај је под знаком питања. Тако нпр. пише на 85 стр.: „Новопазарски муфтија Муамер Зукорлић изјавио је за једну алжирску телевизију да је Гарашанин писао о потреби да трећина муслимана буде убијена, трећина покрштена и трећина протјерана, о чему у изворима нема ријечи.“ Међутим, ако знамо да је књига конципирана тако да одговори на бошњачке оптужбе, односно да пружи српску страну приче, онда ме овакви осврти не изненађују уопште.

Ипак мислим да чланци с историјском тематиком не би требало да садрже погледе аутора, поготово не оног аутора који је површно упознат с темама и садржајима. И када сам писао о контроверзним и осетљивим темама као што је Велика Мађарска, увек сам се трудио да не изоставим релевантна мишљења. Нисам залазио у питања као што су: да ли су "територијалне претензије" Мађарске с обзиром на данашњи број Мађара у Румунији, Србији и Словачкој оправдане или не, или да ли су водећи мађарски националисти уопште били етнички Мађари. С друге стране, имамо корисника који сматра да је веома битно постављати таква питања па чак и одговарати на њих. Тако чланак Велика Мађарска садржи и податке о броју Мађара у региону, али с обзиром на ауторову неспремност да се темом бави дубље остали смо на томе. Мислим да је битније од бројки шта мисле Мађари у тим крајевима, односно да ли су задојени идејом Велике Мађарске или су пасивни и интегрисани у постојеће друштво... Замисли да неко у чланак Велика Србија убаци статистичке податке о броју Срба у БиХ и Хрватској и покуша што имплицитно што експлицитно да назначи докле су српске претензије у односу на те земље оправдане. Ја верујем да би се нашло увређених корисника.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:56, 3. фебруар 2016. (CET)

Мене ликови попут Зукорлића најмање брину. Таквих је било и деведесетих. Сам Расим Љајић је 1990 био само вођа српског огранка СДА, чија "матица" је била у БиХ. И шта се на крају с њим десило? Јесу ли га власти гониле због његове верске и политичке оријентације? Јок. Ево га на министарској фотељи већ 20 година. Мене више занимају шта мисле учени бошњачки историчари о Начертанију, него један Зукорлић који се дотиче тога не из научних него из ко-зна-којих побуда. Помињање Зукорлића на том месту неки могу схватити као непостојање бољег "противника" у историјској дебати. Са Зукорлићем расправљати о историје је отприлике као играти шах са голубом. Не можеш очекивати од човека који свесно злоупотребљава чињенице да провери још једном своје мишљење. Од једног историчара пак то можеш више очекивати.

Немам ништа против статистичких података, али мислим да их не треба посматрати изоловано. Овде се наводе само најновији подаци, без залажења у контекст. Не објашњава се шта је утицало на промену демографске слике. Помињу се додуше неки историјски догађаји и збивања, али се из приложеног не види какве везе имају са променом броја Мађара у датим регијама, а још мање са великомађарским иредентизмом.

Чак и политички кругови који народ посматрају као бројке пажљиво прате његово кретање и праве велику фрку око најмање неправилности. Упореди само број Мађара у Војводини 1991. (340.946) и 2002. (290.207). Ако изузмемо НАТО бомбардовање, у Војводини није било рата, убијања људи, али фали готово 60.000 Мађара! Шта се десило са тим људима, то је добро познато. Побегли су из земље са својим породицама. Мислим да то има најмање везе са великомађарском идеологијом, а највише са жељом за бољим, сигурнијим животом, који Југославија више није могла приуштити својим грађанима. Из земље су бежали и Срби који се нису хтели остати и служити југословенској војсци по разним ратиштима. Стога је мени бесмислено таксативно наводити статистичке податке, без залажења у контекст.

У овом чланку се свака промена објашњава као богом дана, као логичан исход дуготрајног процеса. У тој причи врло добро се зна ко је позитивац, а ко негативац. Само што не пише: Иншалах. Укратко, аутору уопште није била намера да објасни због чега се нешто десило, него је полазио од тога да је то било предодређено.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:56, 4. фебруар 2016. (CET)

У настави историје у неким земљама Запада током три века променило се неколико теорија: класична, објективистичка и методичка. Прва нагласак ставља на развијање ставове, друга на поседовање (научног) знања, а трећа на вештине. Код нас је чини ми се најзаступљенија прва по којој је најбитније формирати национални идентитет. Међутим, док у напреднијим земљама идентитет подразумева и поседовање шире, европске, па и светске свести, у источноевропским земљама важна саставница идентитета су ксенофобија и етноцентричност. Чисто да се зна, таква школа у којој је најбитније створити национални идентитет карактеристична је за 19. век, век нација.

Србија је можда грубо интегрисана у тај „рај“, који се зове Европа, санкцијама и бомбама, али и да су околности биле другачије опет не би имала превише избора. Све полази од економије. Совјетски Савез није могао да одговори на нове изазове, зато је пропао, а земље наследнице готово без изузетка прихватиле су принцип слободног и отвореног тржишта. Стога ја у мултиперспективности за коју П. каже да је наметнута и штетна за Србе видим само логичан исход догађаја. Србија је у овом случају Мујо у народној изреци: Куд сви Турци, ту и ћелави Мујо. Наша економија се није показала способна да одржи корак с економијама других држава, а ни војне способности нам нису довољне да одбранимо интегритет и суверенитет. Стога су и власти у Србији принуђене да ускладе своју политику с великим центрима моћи.

Уосталом, Википедија није српски пројекат, нити га финансира иједна српска институција или удружење грађана. Стога ја не видим ништа чудно у мултиперспективности.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:59, 6. фебруар 2016. (CET)

ВЗО

Покушао сам да направим Басен вишезначну одредницу, али негде грешим. Помоћ, како се то ради, унапред хвала.--Vurga2 (разговор) 14:16, 11. фебруар 2016. (CET) Покушајте то средити није добро испало кад у претрагу упишете Басен добијате и наслов Басен ( вишезначна одредница ). По мени то не би требало да се налази у претрази.--Vurga2 (разговор) 14:21, 11. фебруар 2016. (CET)

@Vurga2 и Ivan VA: Је ли сада ОК? Басен треба да преусмерава на вишезначну одредницу, ту нема сумње... — Обсусер✉ 17:43, 11. фебруар 2016. (CET)

@Ivan VA: Нисам патролер и не знам да ли бих то желио постати јер захтева да уређујем и патролирам редовно, а то не знам да ли ћу моћи сваки дан. Друго, то захтева пуно времена, а немамо ни онај систем што сам предлагао за нови начин патролисања. Не знам, то је ја мислим много посла, а и овако слабо шта ја стигнем урадити иако уређујем по читав дан и/или ноћ (водим рачуна о детаљима и некад потрошим три или пет сати правећи шаблоне за неки чланчић или преводећи слике [на пример ово за тектонске плоче], а резултат мал)... — Обсусер✉ 17:43, 11. фебруар 2016. (CET)

Блок

Видео сам. Знао сам да ће кад тад бити блокиран због својих испада. Опомињали смо га да не покреће осетљива питања, али није хтео слушати. Веровали или не, због оваквих ствари корисници су некада on sight блокирани.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:05, 11. фебруар 2016. (CET)

Јесте, ускраћена му је слобода изражавања, али тек након што је испрозивао тројицу корисника, које није случајно одабрао. Ја сам му одавно рекао како да реши проблем и са Радованом и са другима, али он хоће по своме.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:18, 11. фебруар 2016. (CET)

Odgovor. Dakle samo trezveno razmišljati, da dođe do dogovora i bez daljih bespotrebnih raspravki, zaoštravanja...--Soundwaweserb (разговор) 19:25, 11. фебруар 2016. (CET)

Оно што ти називаш слободом мишљења, заправо је троловање. Што Обсусер буде упорнији у свом троловању, то ће му Радован више одговарати са висине. Обсусер једино у расправама са Слајом пише на научном нивоу, уз понеку опаску, али у расправи са Радованом се не труди да аргументовано образложи своје уносе.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:38, 11. фебруар 2016. (CET)

Ако се труди, онда се недовољно труди. ЦарРадован није толико неумољив како ти се чини. Исправном реториком и употребом историјских метода, Обсусер може доста постићи. Мене Обсусер није убедио да поседује историјску свест. Такав утисак сам стекао после дугог разговора с њим у вези с чланком Бошњаци.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:23, 11. фебруар 2016. (CET)

Том коментару није тамо место. А Херкулес је више превршио сваку меру са својим теоријама завере. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:33, 11. фебруар 2016. (CET)

Знаш, мени је више мука од свих ових беспредметних расправа на википедији. Какве везе имају његове теорије завере (по ко зна који већ пут) на темама које везе са тим немају? То беше класично троловање. Схвати да мене не занима да ли ти, или било ко други верује у Буду, Исуса, Мухамеда, индијску свету краву или у букву. Да ли си за овог, оног, да ли се ложиш на мушкарце, жене, биљке (говорим уопштено да ме погрешно не разумеш)..... Лична уверења оставите по страни и покушавајте бар да глумите академске грађане. И један и други су заслужили те блокове, као и сваки други корисник који буде на тај начин злоупотребљавао ту слободу коју му је Википедија омогућила. Крај дискусије. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:04, 11. фебруар 2016. (CET)

Лично нисам за брзо ревертовање, јер ме то подсећа на методу једног корисника: у једном тренутку није ми дозвољавао да ишта унесем у чланак док не нађе слободног времена и лично прегледа моју имену. Међутим, исто тако бих саветовао Обсусера да се консултује с другима пре него што направи неку измену у чланцима о РС и БиХ. Искуство показује да је договор веома битан када је реч о осетљивим темама. То се и овај пут показало. Захваљујући договору враћен је добар део Обсусерових измена. Што се тиче његовог доприноса чланку о Бошњацима, мислим да сам био јасан. Мораће још да се потруди.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:59, 11. фебруар 2016. (CET)

Послао сам ти имејл. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:05, 11. фебруар 2016. (CET) с. р.

Ти коментари немају везе са темом, нити им уосталом место на википолитици. То би ти рекао и Мицки, и било који администратор који је администрирао пре нас. Због тога је између осталог блокиран Антидискриминатор. Због безазлених коментара Жељко га је блокирао на месец (ако не и више) дана. Искрен да будем, размишљао сам да ли да блокирам Херкулеса, али сам одустао од тога. Ако га није блокирао Бојан, нећу ни ја. Сам Бојан мисли да је боље не блокирати тролове, него их блокирати. Питај га зашто.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:14, 11. фебруар 2016. (CET)

Океј. Исправно си реаговао. Доказао си Радовану да Обсусер не мисли ништа лоше. Обсусер би требало да мало више користи српске књиге. Није ни свестан да у знатном делу литературе пише оно што је хтео да унесе. Када је реч о осетљивим темама, ен.вики је непоуздана, барем онима који су из Српске. --Владимир Нимчевић (разговор) 23:33, 11. фебруар 2016. (CET)

Бокица је добио пре неки дан питање од Обсусера. Нисам видео да му је одговорио.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:34, 11. фебруар 2016. (CET)

Знам. Причао си о томе раније. Међутим и сам знаш да су понекад и обични термини предмет спора. Сети се само примера Јужна Угарска. Чешљаујући један чланак, налетео сам на ово:

"Још од 14. века, Срби су се, бежећи од Отоманске претње, селили са подручја средњовековних српских држава на простор Панонске низије, који је био под управом Угарске краљевине"

Зар се није могло просто написати да су се иселили у Угарску, прецизније у Јужну Угарску?

Иста тенденција је уочљива и у приказивању БиХ. Знаш и сам шта Срби у Српској мисле о БиХ. То је за њих Аријаднин конац, иако је јасно да је БиХ по облику владавине република а по уређењу федерација. --Владимир Нимчевић (разговор) 23:56, 11. фебруар 2016. (CET)

Хтедох написати Гордијев чвор, а ја, иако ми је добро познат мит о Тезеју и Аријадни, написао Аријаднин конац. :) Време је за спавање. Погледаћу после шта си написао.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:06, 12. фебруар 2016. (CET)

Наравно да тај део није за кутију. У кутију треба да иду основне ствари, а у разради чланка мишљења научних и политичких кругова.

Ако ћемо мак на конац, и Србија је, макар по слову устава, ништа мање сложенија држава, јер обухвата покрајину КиМ која само ужива "суштинску аутономију".

Добро се сећаш. Јужна Угарска се помиње у наставним јединицима.

Што се тиче Обсусера, кога смо заборавили, и даље мислим да је заслужио блок ако не због нулте толеранције а оно због троловања. Евентуално можемо расправити о дужини. Ја бих му дао недељу дана (максимум две). Крајње је време да оваквим темама приступи озбиљно, научнички, а не каубојски.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:00, 12. фебруар 2016. (CET)

Ако ми не верујеш да су раније били строжији критеријуми, баци само погледа на доле наведени коментар који се налази у овој расправи.

Леле леле леле. Људи, са викање ништа не бива. Реч се користи у негативној конотацији за хомосексуалне особе и у друштву (зафрканцији). Не би требало филозофирати превише на тему. О синониму за хомосексуалце не бих желео да започињем тему: ако Косовар може да се преусмери на Косовац (иако то нас са Косова вређа) зашто се педер не преусмерава на хомосексуалце? Исто је вређање али чекај, неко може а неко не може, илити "сви смо једнаки, само су неки једнакији". АФГ (разговор) 22:50, 10. март 2011. (CET)

Због овог коментара - који би ти назвао обзервацијом - корисник АФГ је блокиран.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:23, 12. фебруар 2016. (CET)

Колико видим, админи (Јован, Бурга, ако се не варам и Филип) сматрају да је блок заслужен. Са Радованом се не слажу по питању разлога и дужине блока.

Ево шта ја мислим.

Што се тиче дужине, и ја мислим да је месец дана пуно. Ако изузмемо Алексину блокаду, ово је можда први пут после дужег времена да је један искусан корисник буде блокиран на толико дуги период.

Што се тиче разлога, мислим да се ово може протумачити као "изазивање националне, расне и верске нетрпељивости". Уосталом, погледај реакцију - Зрнов коментар. Жељко каже да нема говора о политици нулте толеранције, али враћа уклоњени коментар Зрна. Зрно нас у свом коментару подсећа на свој напад на Варгу који је протумачен као тежак лични напад на граници ВП:ПНТ. Ја се не сећам да је тада било галаме.

08:01, 4. фебруар 2011. Sabate (разговор | доприноси | блокирај) је блокирао Zrno (разговор | доприноси) у трајању од 6 месеци (онемогућено отварање налога) (Тежак лични напад на граници ВП:ПНТ) (деблокирај | измени блок)

Шта рећи о кориснику кога по који пут помињем? Овај пут га помињем мање из срџбе, а више илустрације ради. Јер, на крају крајева, не можеш наћи бољи пример. У тој оцени слаже се најмање тројица корисника. Да ли "замерке" (да их тако назовем) тог корисника што ми је деда Стипан (а не Стеван), што сам дао објавити чланак у католичком листу (Он каже да сам "на хрватском језику у католичком верском листу из Суботице писао о значају вере". Заправо, писао о сам тумачењу вере Достојевског.), што ми се презиме не налази на списковима српских презимена... итд. можемо протумачити као слободно изражавање свог мишљења? Односно, да ли можемо поверовати том кориснику да приликом изношења мојих личних података није имао никакве лоше намере, иако и сам признаје да је то урадио стога да ме дисквалификује? По њему изгледа један католик не може писати о историји српске епископије. Јован и Бојан су му због одавања мојих личних података дали "жути картон", и то преко воље (да не употребљавам жаргонски израз). Завршавам овај коментар закључком да се неки администратори много, много праве луди. Када је реч о њиховим доменима, знају бити доста другачији.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:00, 14. фебруар 2016. (CET)

Ван моје струке је да се бавим нечијим карактером, менталним склопом, здрављем, или дешифровањем искривљене екавице неког Средњобосанца или чудног англо-српског неког Колубарца.

Мислим да је хтео рећи да те понекад не разуме. Пишеш другачије од осталих. Не знам да ли је то уобичајено на Факултету политичких наука, али овде није. Ми смо навикли на простији вокабулар. :)

Слажем се да је могао то другачије рећи, али веруј ми да то није ни близу ономе што је писао корисник кога сам узео као илустрацију. Он ми је претио да ће обавестити моје професоре на факултету какву змију гаје. Исту метафору са змијом употребио је наш транскрибер. Не бих рекао да то има везе са хороскопом.

Сумњам да ће Радован претеривати. Мало те је пецнуо, али сумњам да намерава ићи даље. Нешто слично је мени написао Бојан када сам се прикључио заједници. Пре пар година је написао да патим од потребе да будем у центру пажње, а пре коју недељу је написао да немам појма.

Моје мишљење је да Обсусер треба да промени методе. Ово што ради не води ничему добром. Покушава заједницу убедити да има добре намере. Притом прозива тројицу корисника због употребе националних знамења. Додуше, има овде људи који би се сложили с њим да није у духу Википедије истицати националне боје на корисничкој страници, али сумњам да би му се придружили у каменовању тројице корисника. То изискује велику жртву на коју нико нормалан не би пристао.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:32, 17. фебруар 2016. (CET)

Обавештење - гласање за добар чланак

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Подземна кукумавка да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 3. 3. 2016. — 10. 3. 2016. --Miljan Simonović (разговор) 02:10, 4. март 2016. (CET)

Обсусер

Можда би најбоље било да те упутим Милићевићу, али мислим да ти могу и ја одговорити на то питање. Проблем је више у Обсусеру, него у онима који га блокирају. Поштујем његов рад, али ми понекад није јасан. Имам осећај да доживљава администраторе као мангупе који су покварили Википедију. Можда би за промену било добро да уважи савет админа. Неће му отпасти круна с главе + нешто ће научити + имаће већу подршку иза себе. Бојим се да је он својим понашањем, систематским замерањем свима, догурао до тога да је заједници свеједно шта ће бити с њим. Контам, да му ја јао дао блок, већина не би имала ништа против тога. Исцрпео нас је све. Чак и Филипа, који се није бавио детаљно њим. Просто нико нема живаца да се бави његовим случајем. Мораш имати у виду да ми нисмо суд, него енциклопедија. У српским судовима је нормално да се процеси води годинама. Док се не саслушају сви сведоци, процес се неће макнути с места. Кад се саслушају сви сведоци, прелази се на разговоре (СМС, друштвене мреже) и други доказни материјал... До првостепене пресуде прође неретко 10 година, а када се донесе тужилаштво или одбрана улаже жалбу апелационом суду. Онда све креће испочетка. И тако у бескрај. Некада се због процедуралне грешке или промене судије све мора поновити. То на обичне људе делује фрустрирајуће, поготово за оне којима је живот "стао" оног тренутка када је отворен процес. Тужиоцима, адвокатима и судијама је супер. Они ће у сваком случају бити плаћени. Ми на ср.вики не примамо никакву надокнаду за саслушања, читање коментара итд. Сходно томе, нећемо/одбијамо да се бавимо тиме, поготово не ако знамо исход. Ми гледамо да са што мање времена, енергије и материјалних средстава постигнемо одређени резултат.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:59, 20. март 2016. (CET)

Мени је жао што се овако завршило, али ја немам више снаге да глумим тутора ментора, ни повременог ни сталног.

Нећу те лагати. Имао сам и ја сличних испада, али за разлику од Обсусера имао сам меру. И што је важније, нисам се замерао људима, или се барем нисам замерао већини.

Админи различито тумаче сврху блока. Неки говоре о педагошко-васпитној улози, као да смо школска или предшколска установа. Ја блок доживљавам као спречавање оног најгорег.--Владимир Нимчевић (разговор) 01:38, 23. март 2016. (CET)

Pa blok po sebi znači onemogućavanje korisnika da uopšte uređuje...dakle to je njegova prva, imanentna funkcija/posledica...ja govorim ovde o trajanju...trajanje nekog bloka nosi neku drugu vrstu poruke...ona se odnosi i na volju/spremnost odnosnog da ovde investira svoje vreme i trud, negov odnos prema projektu itd...dakle vreme bloka je neminovno pedagoško, jer utiče na ponašanje korisnika/blokiranog...blok po sebi, u odnosu na sadržaj enciklopedije je nešto drugo...ja ne vidim razloga da se nekoga blokira na mesec dana...to je po meni želja da se nekome komunicira da nije poželjan ovde, da ode negde drugde, da mu se zatuče volja da uređuje ovde...Obsuser nije trol (on možda negde troluje) al nije po definiciji, odnosno to mu nije intenciona namera..namera mu je da uređuje...da ga se blokira na nedelju..ok...ali na mesec dana (i to za prekršaj/mogući prekršaj oko tematike koja nije vezana za politiku nulte tol.), to je onda želja da mu se kaže — odHebi odavde, ne interesuje me...admin je preterao sa dužinom bloka i porukom koja nosi --ANTI_PRO92 (разговор) 01:48, 23. март 2016. (CET)

Блок јесте дуг, али ако имај у виду да су неки раније блокирани и на дуже због исте ствари (Антидискриминатор).--Владимир Нимчевић (разговор) 02:06, 23. март 2016. (CET)

Тадашња пракса можда није била најбоља, али се макар знало где су границе могућег/допустивог/прекомерног. Ми, обични корисници, хтели не хтели, поштовали смо то. Када су админи, уморни од завођења реда, снизили критеријум - Бурга је то признао у једном коментару - неки корисници су почели то да злоупотребљавају. То у неким случајевима попримило болесне размере. Да их не наводим посебно. Што се тиче Обсусера, његов главни проблем је што окреће гомилу људи против себе. Не знам како то постиже, али чињеница је да се неки људи жале на његово понашање. Тиме што се замера многима даје онима који га желе блокирати само додатни разлог да га блокирају. Ја сам му већ саопштио суптилно да спусти мало лопту, али није хтео слушати. --Владимир Нимчевић (разговор) 03:31, 23. март 2016. (CET)

Збирне именице

Ende Letzte Jahres hast mir gesagt dass ich meine administratorischen Befugnisse in Diskussionen nicht benutzen sollte. Und was geschah? Mein Beitrag wurde rückgängig gemacht und zwar unter dem Vorwand, dass "deine oder meine Meinung nicht wichtiger als die Akademie" ist. Pfff... :))

Могао бих писати о том феномену, па чак га и дефинисати, али за сада је довољно рећи ово: Es fällt mir sehr schwer mit voreingenommen Personen mitzuarbeiten, die die positiven wissenschaftlichen Resultaten als Betrug der Wiener und Berliner Schule betrachten. Sie möchten eine schönere Geschichte, könnten sie aber solche nicht machen.

Овде је реч о језичким категоријама. Стога је мишљење линвгисте пресудно. Ево шта каже један стручњак за стари српски језик.

СРБЉИ И СРБИ

РАДОСАВ БОШКОВИЋ

Нас овде интересује само граматичка страна тих двају облика, а не — ни њихова етимологија ни њихова употреба у нашим средњовековним споменицама. Бићемо, према томе, више него кратки.

Оба су та облика, по нашем мишљењу, постала паралелно и преко сингулатива, тј. сингулативних суфикса.

Наиме, ми калкулишемо овде овом деривационом логиком. При анализи етника Србин треба поћи од старога колектива Srьbь — основа на i, који налазимо у Лаврентьевой хроници као серебь (Лихачев, Повесть I 11). Оваквих колектива — етника, с основом на i, пуни су староруски споменици. Исп. поред Sеrеbь: Rusь, Čudь, Ljubь, Čеrеmisь, Sаmojadь, Vodь, Žmudь, Donь, Lapь. За њих је знао и старопољски језик: Sas, Sаmojеdz, Wolosza < Vоlоsь + а (I. Р. Lohmann, КZ 56, 42).

Као што се види, колектив Srьbь нити је непосведочен нити је без друштва. Остало je само питање — како су од вьега постали нови историјски облици, номинативи Србљи и Срби.

Постали су — као што смо рекли — преко сингулатива. И то: Срби преко сингулативног inъ, помоћу кога је од колектива Srьвь направлен nomen unitatis Srьbinь, а од овога и према овоме законита множина Srьвi (исп. старо- словенско Rumnъ — Rumi). А Србљи преко сингулативног iо, помоћу кога је од истога колектива Srьbь изведен nomen unitatis *Srьbjь > Srьbljь < Srbalj], а према овоме и од овога опет законита множина Срьбли. Према Србли могла је бити добијена — и добщена је рано — и једнина Срьблинъ, као сасвим секундарна формаци)а, обична код двосложних етника. Излази, не би била тачна него обрнуто — Вондракова формула „kirchenslavisches Мuгъ — Аеthiоpеs ги Murinъ, Surь — Sуri и Surinъ"; т]. ако она значи да су та два колектива доби;ена преко Мurinъ I Surinъ (Vergleichende slavische Grammatik I 642). Уосталом и проф. Вајан изводи — паралелно нама — Rusinъ —Russе из старога колектива Rusь — la Russiе, lеs Russes (Grammаrе comparee II, 1, 311). Затим, и он сматра да су Srubi и Srubinu на)стари]и облици имена „Срби" (RES XVII 288).

Реч-две о облику Србле, врло честом, уосталом, у нашем старом )езику.

По Даничићеву материалу (Рјечник III 147 — 151) могла би се констру- исати — али не без остатка — у нашем средњовековном језику оваква деклинација облика Србље: Србље, Србьљь, Србљем, Србље, Србљи, Србљих (Србљех). То није ни деклинација типа ljudьje, како мисли Скок (Етимологијски рјечник III 315), ни консонантска деклинација, како вели Рјечник ЈА (ХVII 191). То је деклинација облика Србљи, у којој је номинатив замењен акузативом. Србље је у нашем старом језику најчешће назив за „српске области,српске земље”. Према томе, – и нека врста топонима. А знамо из западнословенских језика нарочито пољскога и чешкога – да се код личних топонима акузатив јавља, најчешће, у функцији номинатива. Исп. пољско: bronislavoy, dobrogosty, dobrochy, stany, sulimy; чешко vaclavy, bohumily, hosterady, drahany, milovany, chvaly ( (Miklosich, Die Bildung der Orstnamen aus Personennamen, passim). Биће да је и код нашега номинатива Србље уместо Србљи такав случај. То јест – нека врста деперсонификације. Иначе, тешко би било разумети (у нашем средњовековном језику) одсуство акузатива Србљи — кад би Србље била консонантска деклинација, и одсуство номинатива Србљије – кад би Србље била деклинација основа на i мyшког рода. У сваком случају– тешко.

--Владимир Нимчевић (разговор) 17:11, 13. април 2016. (CEST)

Хвала на похвали мог немачког. Лепо је када неко разуме шта сам хтео рећи. :)

Поента је: историју нам не може нико украсти, сакрити, поново написати... ако је сами стварамо . :) А ми се тиме не можемо похвалити. И минорне успехе смо скупо плаћали - животима неколико хиљада људи. Занимљиво је такође да је због греха појединаца испаштала огромна већина људи. Нпр. мађарски војници су током Другог светског рата убијали цивиле у Бачкој, говорећи им: "Хтели сте рат, ето вам га". А ти јадни људи сумњам да су икада чули за мартовске демонстрације. Тада нису били толико обавештени као данас. Исто важи и за случај Гаврила Принципа. Данас га славимо као хероја, борца за правду (нисам сигуран да ли је реч о социјалној или националној), а пре сто година су га се сви одрицали. Били смо спремни да га жртвујемо. Јер, када је европска булеварска штампа прихватила писање бечке штампе, знало се шта следи: стварање општег убеђења да су сви Срби криви.

Причам с једном Американком (24), мексичко-немачког порекла (деда јој је био у Хитлерјугенду, збрисао кад су се Руси приближили Берлину и предао се Американцима), која је ради као медицинска сестра. Каже она мени да, што се тиче нас, зна једино да смо одговорни за Први светски рат и ништа друго. Не прати тенис, није слушала вести 1999. године... :) Можда је требало да јој споменем Теслу... али с обзиром да није чула ни за браћу Грим, мислим да не би имало ефекта. :) Ето шта ти је моћ медија. Они не преносе само информацију, већ и обликују. Наша кривица је што им дајемо материјал.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:27, 14. април 2016. (CEST)

Сачекаћу још мало. Можда нас очекује коментар-да-се-распаметимо.

Нисам политолог, али као историчар мислим да је мишљење међународне јавности о једној држави битно као мишљење одељења о појединцу. Поготово је битно, ако су појединац односно држава слаби. Кад си моћан као Енглез, брига те шта мисле Француз и Пољак. :) Понекад слаб ученик на конто симпатија у одељењу успева да искамчи за себе пролазну оцену. То је полазило једној мојој другарици четири године. Сваке године иста прича. Дајте јој два. :) Замери се већини, као ја, и видећеш како ће ти се то љуто осветити. Можеш бити сто пута праву, али то ти је џабе. Не пролазе аргументи, него симпатије и интерес. Када јавност прихвати нешто као истину, једино бомбе помажу да промени мишљење. Американци су преваспитали Јапан атомском бомбом. Зато је важно остати снажан.

Када је реч о иностранству, више је људи образованих од стране медија него од стране школе. Људи нису довољно учени у школи да информације узму са резервом. О томе је писао Жак Гоне у књизи Образовање и медији. Из ове књиге сам спремао испит.

Што се нас тиче, наша интелигенција се одавно ослободила тешког историјског наслеђа. Међутим, поставља се питање да ли су сви били опчињени национализмом, или је шашица занесењака искористила равнодушност већине. Чуо си изјаву председника САНУ. Бачено је дрвље и камење на историјску секцију те институције. Василије Крестић је рекао за новине да нема коментар. Један мој колега је то шаљиво прокоментарисао: "То је рекао док је нервозно закопчавао торбу пуну пара". У сваком случају, треба размислити какве користи имамо од распирања мржње према одређеном народу.

Добар избор за мит. Сретењски устав је у своје време био већи предмет занимања него икада касније. Својим либерализмом толико је претио да угрози личности монарха да су се и моћни Руси уплашили да ће и њих захватити српска грозница. Можда ће оживети када остваримо национално уједињење. И Француска, и Енглеска, и Холандија, и Белгија су пре својих револуција биле суверене и национално уједињене.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:30, 14. април 2016. (CEST)

У јулу 1914. Србија је имала избор: да ли да прихвати ултиматум или не. Прихватила је да похвата људе осумњичене за организовање атентата, али није допустила аустроугарским истражним органима да спроводе истрагу по Србији. То је био услов за мир. Можда звучи парадоксално ово што ћу рећи, али историја познаје и горе облике ултиматума. Нпр. онај који је Немачка упутила Чешкој 1938. Чеси нису поступали као Срби, иако су били онда јачи од Немаца (имали су више тенкова, јаку фортификацију у Судетима) и имали подршку Сојветског Савеза (имали су склопљен војни савез) који је био спреман да загази у рат против Немачке. Чеси су се жртвовали за мир. Ми смо напротив на наговор Руса одбили једну тачку ултиматума, иако нам је било јасно шта то значи :) Слушати или не слушати Русију. Питање је сад.

Људи су заправо огладнели. Ништа не смирује страсти као гладан стомак и уништена инфраструктура. Наравно још увек има људи који мисле да не треба погнути главу. Види Андреј Фајгељ. :)

Јасно ми је шта хоћеш рећи за правосуђе. Али мало људи мари за то. Више пажње се поклања суђењу Караџићу, Младићу и Шешељу. Свака осуђујућа пресуда нас погађа као да нас осуђују.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:41, 14. април 2016. (CEST)

У праву си. Али онда су се и обавезе схватале озбиљније. Ко их није поштовао, ризиковао је сукоб. :)

Америка је 1846. напала Мексико између осталог зато што је одбијао да настави отплату дугова.

А шта је Србија урадила? У годинама уочи рата српска влада је затезала односе са Аустроугарском. Свестан сам да је то добрим делом проистицало из неравноправног трговинског споразума са АУ, који Србији није давао статус најповлашћеније нације, али се и српска влада у пар наврата показала кратковидом. У једном тренутку је поништила тек закључени зајам у бечкој банци склопљен ради изградње железнице и набавке ратног материјала. Могу мислити како су то прихватили у Бечу. А тек закључивање зајма код француских банака и набавка француских топова. Истина, Аустроугарској је нуђена утешна накнада, али од тога на крају није било ништа. Србија је загазила у рат који је још више покварио односе са Аустроугарском, али и са важним савезником - Бугарском, која се обавезивала да ће штитити српско Подунавље у сулучају инвазије Аустроугарске. Као резултат лоших спољнополитичких комбинација Србија је Први светски рат дочекала усамљена у региону. Једино јој је притекла малена Црна Гора. По цену огромних жртава и привременог губљења националне територије успела је да одбрани свети суверенитет. У годинама које су уследиле политичари су олако доживљавали крваво стечено наслеђе. Били су спремни да га деле са дојучерашњим противником. Питање гласи: је л вредело? :)

Имам утисак да су све до једна српска влада правиле кардиналне грешке на штету народа. Тек после 1999. године су нас убедили да нам место није међу јаким него слабим земљама. Последица тога су корените промене којих још нисмо свесни. Видеће се за неколико деценија уколико Србија не одлучи да направиш још један заокрет у својој политици.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:12, 17. април 2016. (CEST)

Закон и ред

Једино питање је: Зашто?! Чему превод Ред и закон? Је ли нешто уметнички изменити редослед, нека квазиинверзија.

Знам да је одувек било Закон и ред, на све три/четири језика из БХС групе па чак и на македонском и руском (на руском видим ево порядок [поредак], хаха). Не знам само зашто мењати редослед када је превод очигледан... — Обсусер✉ 19:14, 30. мај 2016. (CEST)

Врати ти слободно на шта хоћеш, свакако није било односно нема никаквих референци у чланку.

Ја не намеравам да их тражим јер превод за Law & Order је не измишљајући топлу воду Закон и ред. — Обсусер✉ 19:35, 30. мај 2016. (CEST)

Па када влада многобројнији а не ко говори исправно. И даље је све као на вашару ма колико се „стручњаци” са свих страна трудили: ru:Великолепный век. — Обсусер✉ 20:02, 30. мај 2016. (CEST)

Супер, рационална и нерационална логика значи ипак мора да постоји, не може се искоренити ова друга...

Правопис каже то за имена из дела, не за имена дела. Закон и ред не пратим, али то нису имена ликова јер би била Лоу и Ордер као што је Боунс (коју су ’Кроати’ превели као Кости, иако је то име/надимак главне јунакиње што се не преводи). — Обсусер✉ 20:28, 30. мај 2016. (CEST)

Хвала на подршци око овог последњег — не знам ни како то објаснити, а и иначе код пређашњих случајева неоправданог блока (и код будућих ако их буде, да се одмах осигурам ). Нема се шта рећи; све се види на историји чланка БиХ, страници за разговор те историји доприноса тог админа и мојих доприноса. — Обсусер✉ 15:04, 6. јул 2016. (CEST)

Знамо сви да од тога не би било ништа и да бих ’надрапао’ само ја, као што то обично бива при сличним супротстављањима. Знамо и да ће увек бити таквих људи, али исто тако и да ће увек бити оних који ће се противити макар их се покушавало или чак успевало (а да они то знају) правити будалом. — Обсусер✉ 15:29, 6. јул 2016. (CEST)

Жарко Зрењанин

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 11. јула 2016. у 00:15 --Pinki (разговор) 00:24, 4. јул 2016. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Жарко Зрењанин да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 11. јул 2016. — 18. јул 2016. ----Pinki (разговор) 21:15, 11. јул 2016. (CEST)