Рако Левајац

српски војвода
(преусмерено са Рака Левајац)

Војвода Ракo Левајац (Љеваја код Такова, 1777Мојсиње, 17. октобар (по ст. кал.)/29. октобар 1833) био је српски војвода који је ратовао у Првом и Другом српском устанку.

Војвода Ракo Левајац
Датум рођења1777.
Место рођењаЉеваја
 Османско царство
Датум смрти29. октобар 1833.(1833-10-29) (55/56 год.)
Место смртиМојсиње
 Кнежевина Србија

Биографија уреди

Рако Левајац рођен је 1777. године. Надимак му је био Скерла. Мајка му се звала Јеленка, а име оца није забележено зато што је у раној младости остао без њега. Рако је имао двојицу браће, Панта и Радосава. Од брата Панта воде порекло Левајци из Бечња, а од другог брата Левајци из Лађеваца. Рако је заједно са браћом дошао у село у коме је провео највећи део свог живота. Дошао је у контакт са личностима које су познате за време Првог и Другог српског устанка. Био је трговачки момак Николе Луњевице захваљујући коме је упознао Карађорђа, Милоша и Милана Обреновића. Никола Луњевица је одиграо значајну улогу у животу војводе Левајца због новчане помоћи захваљујући којој је Рако почео самостално да тргује стоком.[1] Никада није заборављао сиромашне управо због сиромаштва из кога је потекао. О томе сведочи и писмо које је 23. априла 1816. године упутио кнезу Милошу поводом злоупотреба Милинка из Остре. У писму је изнео низ чињеница о наметању глобе кметовима и поштеним људима.[2] Присуствовао је значајним догађајима из првих дана устанка што говори о угледу који је уживао у својој средини као и међу устаницима. Иначе, у народу је био познат као даровит говорник.[3] Био је учесник Остружничке скупштине и Карађорђеве делегације на преговорима у Земуну 1804. Учесник је свих важнијих бојева Првог српског устанка. Био је у биткама на Мишару (1806), Љубићу и Дубљу (1815).[4]

После победе устаника код Сјенице и Суводола, пролећа 1809. године, војвода Милан Обреновић и Рако Левајац су са 3500 Срба прешли преко Колашина и упутили се ка црногорској граници, према Васојевићима.

Војвода Левајац уреди

За војводу ужичке нахије прогласио га је Карађорђе 1810. године, али му је та титула одузета 1813. Замерио се Карађорђу јер није испунио наређење да хапси хајдуке у ужичком и соколском крају. Замерио се и кнезу Милошу и против њега припремао буну 1824. и 1825.[5] године. Сукоби Рака Левајца са Карађорђем и Милошем показују каква је он био личност. Војвода је био особа од интегритета, немирног духа који је ратовао раме уз раме са важним личностима.[6]

Смрт уреди

Рако Левајац је завршио живот природном смрћу што је запрепашћујуће због супротстављања кнезу Милошу.[6] Умро је у сиромаштву и сахрањен поред цркве у Мојсињу 1833. године.

Спомен плоча уреди

Када је 1935. у Мојсињу грађена нова црква, његова надгробна плоча је нестала. Потомци су му 2. маја 2009. подигли нову спомен-плочу у цркви у Мојсињу коју је тог дана освештао епископ жички Хризостом Столић.[7]

Милан Ђ. Милићевић га помиње у свом „Поменику“. Једна улица у Горњем Милановцу носи његово име. Горан Р. Левајац је новембра 2008. у „Вечерњим новостима“ објавио фељтон „Моравски војвода Рака Левајац“ у шест делова.

Референце уреди

  1. ^ „У сенци Вожда”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019. 
  2. ^ „Страшни Милинко”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019. 
  3. ^ „Горан В. Левајац: Јунак на Мишару”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019. 
  4. ^ „Командант слободног Чачка Рако Левајац и његово доба”. Чачански глас. Приступљено 24. 1. 2019. 
  5. ^ „Први на мегдану”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019. 
  6. ^ а б „Избрисано име”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019. 
  7. ^ „Спомен плоча војводи Левајцу”. Политика. Приступљено 24. 1. 2019. 

Спољашње везе уреди