Раниловић
Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1462 становника.
Раниловић | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Аранђеловац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1462 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 23′ 30″ С; 20° 31′ 00″ И / 44.391666° С; 20.516666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 201 m |
.svg)  Раниловић Раниловић на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 34302 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | AR |
Историја Уреди
Село Раниловић је свакако старије. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1738. г) унето је ово село под именом Ranillovig. Сари људи причају, да Раниловић није одувек на данашњем место. Село је раније било у Мекотама одакле су преци данашњег становништва, да би се склонили од Турака, побегли у честар који се данас зове Старчевац. Причају да је на месту, на коме су општински суд и кафана, била велика бара. Предање, даље вели, да је тада село имало само ocам кућа и да су тада у село биле породице: Дејановићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Радовановићи и Скелеџићи.
Старије досељенике убрајају се: Ђиласовићи старином из Колашина, са којима су род Анђелковићи и Радовановићи; Биволџићи старином од Пирота; Трнавци који су дошли из крагујевачке Трнаве.
У Харачким списковима из почетка 19. века помиње се Раниловић као село које је припадако Катићевој кнежини. Године 1818. имало је 40, а 1822. г. 48 кућа. По попису из 1922. г. село је имало 291 кућу са 1482 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Овде се налази ОШ „Љубомир-Љуба Ненадовић” Раниловић.
Демографија Уреди
У насељу Раниловић живи 1336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 3 | ||
| 80+ | 11 | 16 | ||
| 75—79 | 25 | 37 | ||
| 70—74 | 56 | 63 | ||
| 65—69 | 52 | 54 | ||
| 60—64 | 40 | 42 | ||
| 55—59 | 24 | 42 | ||
| 50—54 | 67 | 50 | ||
| 45—49 | 83 | 73 | ||
| 40—44 | 71 | 53 | ||
| 35—39 | 41 | 44 | ||
| 30—34 | 53 | 51 | ||
| 25—29 | 59 | 53 | ||
| 20—24 | 52 | 55 | ||
| 15—19 | 69 | 66 | ||
| 10—14 | 41 | 52 | ||
| 5—9 | 52 | 49 | ||
| 0—4 | 41 | 43 | ||
| Просек : | 39,4 | 40,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 705 | 197 | 440 | 48 | 18 | 2 |
| Женски | 702 | 110 | 442 | 139 | 10 | 1 |
| УКУПНО | 1.407 | 307 | 882 | 187 | 28 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 429 | 146 | 0 | 43 | 122 |
| Женски | 276 | 172 | 0 | 5 | 47 |
| УКУПНО | 705 | 318 | 0 | 48 | 169 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 8 | 24 | 21 | 10 | 19 |
| Женски | 3 | 1 | 13 | 8 | 2 |
| УКУПНО | 11 | 25 | 34 | 18 | 21 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 10 | 5 | 3 | 8 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 6 | 13 |
| УКУПНО | 0 | 11 | 6 | 9 | 21 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 9 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 11 | |
Референце Уреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Раниловић, Бр.30.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература Уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
