Рача
Рача је градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 2362 становника (према попису из 2011. било је 2603 становника).[1] Позната је и као Рача Крагујевачка.
Рача | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Општина | Рача |
Становништво | |
— 2011. | 2362 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 13′ 39″ С; 20° 58′ 43″ И / 44.22743° С; 20.97869° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 177 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 34210 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KG |
Историја
уредиРача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.
Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.
Овде се налазе Црква брвнара у Рачи, Карађорђев дом у Рачи и Културни центар „Радоје Домановић” Рача. Овде постоји Црква Светих апостола Петра и Павла.[2]
Географија
уредиОпштина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 km², рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.
У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.
Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцом (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (15 км), Београдом (100 км).
На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.
Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопривредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно јер природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.
Демографија
уредиУ насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 14 | 15 | ||
80+ | 16 | 31 | ||
75—79 | 26 | 58 | ||
70—74 | 40 | 63 | ||
65—69 | 53 | 57 | ||
60—64 | 64 | 73 | ||
55—59 | 68 | 69 | ||
50—54 | 108 | 136 | ||
45—49 | 125 | 130 | ||
40—44 | 91 | 114 | ||
35—39 | 81 | 85 | ||
30—34 | 82 | 81 | ||
25—29 | 101 | 105 | ||
20—24 | 111 | 97 | ||
15—19 | 95 | 83 | ||
10—14 | 93 | 92 | ||
5—9 | 79 | 76 | ||
0—4 | 62 | 70 | ||
Просек : | 36,9 | 39,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.075 | 330 | 672 | 35 | 31 | 7 |
Женски | 1.197 | 246 | 687 | 188 | 67 | 9 |
УКУПНО | 2.272 | 576 | 1.359 | 223 | 98 | 16 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 470 | 34 | 0 | 0 | 156 |
Женски | 421 | 14 | 0 | 0 | 141 |
УКУПНО | 891 | 48 | 0 | 0 | 297 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 24 | 11 | 70 | 10 | 16 |
Женски | 5 | 4 | 62 | 15 | 6 |
УКУПНО | 29 | 15 | 132 | 25 | 22 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 4 | 5 | 50 | 40 | 20 |
Женски | 15 | 5 | 37 | 44 | 40 |
УКУПНО | 19 | 10 | 87 | 84 | 60 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 14 | 0 | 0 | 16 | |
Женски | 10 | 0 | 0 | 23 | |
УКУПНО | 24 | 0 | 0 | 39 |
Галерија
уредиРеференце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој (Каленић, број 1/1987, стр. 11-12)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.