Рача

градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу
(преусмерено са Рача Крагујевачка)

Рача је градско насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 2362 становника (према попису из 2011. било је 2603 становника).[1] Позната је и као Рача Крагујевачка.

Рача
Црква у Рачи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаРача
Становништво
 — 2011.Пад 2362
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 39″ С; 20° 58′ 43″ И / 44.22743° С; 20.97869° И / 44.22743; 20.97869
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина177 m
Рача на карти Србије
Рача
Рача
Рача на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34210
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Историја

уреди

Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.

Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада била најзначајније место у Лепеници после Крагујевца.

Овде се налазе Црква брвнара у Рачи, Карађорђев дом у Рачи и Културни центар „Радоје Домановић” Рача. Овде постоји Црква Светих апостола Петра и Павла.[2]

Географија

уреди
 
Река Рача

Општина Рача је једна од седам општина Шумадијског округа, налази се у средишњем делу Србије. По пространству своје територије од 216 km², рачанској општини припада само 9,04% укупне површине Шумадијског округа и она заузима пето место у округу испред општина Баточине и Лапова.

У насељима Рачанске општине је по попису из 2002. године живело 12962 стално насељених становника у 4196 домаћинстава. На територији Рачанске општине, поред варошице Рача, налази се и седамнаест сеоских насеља.

Рељеф је представљен типичним шумадијским валовито-брежуљкастим тереном, тако да на низију долази 45,8% а на брдски рељеф 54,2%. Општини Рача припада крајњи северни део шумадијског округа, тј. делови реке Раче и Јасенице, области које пружају разнолике природне и привредне могућности. Повољном географском положају допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице које повезују Рачу, средиште општине, са Крагујевцом (32 км), Смедеревском Паланком (19 км), Тополом (29 км), Аранђеловцем (45 км), Младеновцем (54 км), ауто-путем (15 км), Београдом (100 км).

На територији општине Рача, поред варошице Раче, налази се 17 сеоских насеља. У општини Рача живи укупно 15216 становника, од чега је 43,7% пољопривредно. Повољном географском положају саме општине допринеле су и осавремењене друмске саобраћајнице, посебно близина ауто-пута Београд-Ниш, који се на лази на 10 километара од Раче.

Основне функције Раче, као полифункционалног насеља, и њене општине јесу: пољопривредна, индустријска, занатска, трговинска, саобраћајна, угоститељско-туристичка, културно-просветна и здравствена. Привреда општине Рача заснована је на пољопривредној производњи, посебно јер природне погодности пружају одличне услове за развој савремене пољопривреде. Она је водећа привредна грана по обиму производње и учешћу у укупном националном дохотку, као и по запослености активног становништва. Структура индустрије рачанске општине у овом степену развоја је углавном хетерогена.

Демографија

уреди
 
Карађорђев дом у Рачи

У насељу Рача живи 2165 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,4 година (36,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.017
1953. 1.315
1961. 1.351
1971. 1.751
1981. 2.305
1991. 2.729 2.638
2002. 2.744 2.941
2011. 2.603
2022. 2.362
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.664 97,08%
Црногорци
  
16 0,58%
Македонци
  
7 0,25%
Хрвати
  
5 0,18%
Бугари
  
5 0,18%
Словенци
  
4 0,14%
Роми
  
4 0,14%
Горанци
  
3 0,10%
Југословени
  
3 0,10%
Муслимани
  
2 0,07%
непознато
  
24 0,87%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Црква Светих апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој (Каленић, број 1/1987, стр. 11-12)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди