Рели Алфандари Пардо

израелско-српска књижевница

Рели Алфандари Пардо (1929), израелско-српска је књижевница и сведок Холокауста у окупираној Србији. Називана је „српском Аном Франк”.

Рели Алфандари Пардо
Reli Pardo, 2015.jpg
Фотографија Рели Пардо, 2015.
Датум рођења1929.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

Чланица је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” на чију иницијативу је добила држављанство Србије у 91. години.

БиографијаУреди

Њен отац Моша је био увозник и продавац штофова, резервни официр и југословенски патриота.[1]

По окупацији Србије, њега и шеснаестогодишњег брата Аврама (Ацу) окупационе трупе одводе и траг им се губи у логору Топовске шупе на Аутокоманди. Потом је одведена Релина мајка Ленка.[2]

Да би спречили одвођење Рели од стране нациста, мајчина сестра Љиљана Јовановић и тетак трговац Јован Јовановић је скривају током трајања рата.[2]

Рели се прво скрива у селу Наталници, затим 1942. у Аранђеловцу код туберколозне кројачице којој су Јовановићи плаћали трошкове те потом у Београду, у скровишту у Дечанској улици.[3] У Аранђеловцу се представља као дете мајке која је у менталној болници и оца алкохоличара. У Београду се скривала код власника радње ауто-делова Драгослава Бабовића у Дечанској улици, прекопута немачке команде. Они су је током рата скривали у шпајзу, где је провела три године. Бабовић јој током целог трајања окупације доноси књиге и Пардо значајн део времена проводи читајући.[2]

Након што се завршио рат, тетка са очеве стране ступа у контакт са Рели и одводи је да живи у Француску, где она завршава гимназију. Због неслагања са тетком, Пардо се сели у Хаифу, Израел, непуних годину дана по формирању државе. У Израелу завршава курсеве и ради у Националној библиотеци.[2]

У Изралеу се удаје за архитекту Јозефа Парду са којим се сели у Тел Авив. Завршила је курсеве техничког цртања и радила у архитектонском студију свог супруга до пензије.[2] Са Јозефом има двоје деце.[1]

Пардо никада није сазнала где су гробови њене најуже породице а целокупна имовина им је конфискована током рата.[2]

Своје успомене на скривање и патњу током Другог светског рата представила је у књигама „Живим да преживим” и „То је био само пикник”, која је имала неколико издања.

Називана је „српском Аном Франк”.[4][5]

Нема народа као што је српски. Како су се дигли против фашизма, како су се борили! Иако сам израелски држављанин, Србија је и данас у мом срцу. Ту су остали моји гробови.

[6]

ДелаУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Dugi “piknik” straha i nade beogradske Ane Frank”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2020-12-18. 
  2. ^ а б в г д ђ „Reli Alfandari Pardo iz Tel Aviva, u 91. godini dobija naš pasoš i kaže - Srbija je i danas u mom srcu”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-18. 
  3. ^ Симић, Драгослав. „Рели Алфандари за немачке школе”. Politika Online. Приступљено 2020-12-17. 
  4. ^ „Tragična sudbina srpske Ane Frank: Jevrejka Reli jedini je preživeli član svoje porodice u Beogradu”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  5. ^ „ONA JE SRPSKA ANA FRANK: Reli se 3 godine skrivala u špajzu u Dečanskoj ulici u Beogradu! O surovom stradanju svoje porodice pisala je krijući (FOTO)”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  6. ^ https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/945542/reli-alfandari-pardo-tel-aviva-91-godini-dobija-nas-pasos-kaze-srbija-danas-mom-srcu
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „То је био само пикник; Ce n'etait qu'un pique-nique :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17.