Отворите главни мени

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе.[1] Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Рисовача
Рисовача
Улаз у пећину
Положај
Место
(планина, река)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 800 m
Надм. висина 17 m

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Садржај

КарактеристикеУреди

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

Археолошка ископавањаУреди

Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини франц. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи).

Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита.

Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.

За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
  • J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (на језику: словеначки)

ИзвориУреди

  1. ^ Пећина Рисовача Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 1, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 3. 8. 2015.

Спољашње везеУреди