Роберт Просинечки
Роберт Просинечки (Швенинген, 12. јануар 1969) јесте хрватски фудбалски тренер и бивши фудбалер. Тренутно је селектор репрезентације Црне Горе.
Роберт Просинечки | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
Надимак | Роби, Велики Жути, Жути | ||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 12. јануар 1969. | ||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Швенинген, Западна Немачка | ||||||||||||||||||||||||||||||
Висина | 1,82 m | ||||||||||||||||||||||||||||||
Позиција | везни ред | ||||||||||||||||||||||||||||||
Јуниорска каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||
1974—1979. 1979—1986. |
БСВ Швенинген Штутгартер Кикерс Динамо Загреб | ||||||||||||||||||||||||||||||
Сениорска каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||||||||||||||||||||
1986—1987. 1987—1991. 1991—1994. 1994—1995. 1995—1996. 1996—1997. 1997—2000. 2000. 2001. 2001—2002. 2002—2003. 2003—2004. 2006. |
Динамо Загреб Црвена звезда Реал Мадрид Реал Овиједо Барселона Севиља Кроација Загреб Хрв. драговољац Стандард Лијеж Портсмут Олимпија Загреб Савски Мароф |
2 117 55 30 20 19 50 4 21 33 23 26 4 |
(1) (24) (10) (5) (4) (2) (14) (1) (4) (9) (3) (5) (1) | ||||||||||||||||||||||||||||
Репрезентативна каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||
1987. 1989—1991. 1994—2002. |
СФР Југославија до 20 СФР Југославија Хрватска |
5 15 49 |
(1) (4) (10) | ||||||||||||||||||||||||||||
Тренерска каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||
2006—2010. 2010—2012. 2012—2013. 2014—2017. 2018—2019. 2019—2020. 2020. 2022. 2023. 2024— |
Хрватска (помоћник) Црвена звезда Кајзериспор Азербејџан Босна и Херцеговина Кајзериспор Денизлиспор Олимпија Љубљана Рудеш Загреб Црна Гора | ||||||||||||||||||||||||||||||
Награде
|
Био је члан генерације Црвене звезде која је освојила Куп европских шампиона 1990/91. За Црвену звезду је наступао од 1987. до 1991. и у клубу оставио неизбрисив траг сјајним партијама и ефектним головима. Био је и тренер Црвене звезде.
Играчка каријера
уредиПочео је да се бави фудбалом у загребачком Динаму где је запажен као таленат и већ са 18 година игра у првом тиму. Након несугласица са тренером (Мирослав Ћиро Блажевић изјавио да ће појести тренерску диплому ако Просинечки постане играч[1][2]) одлази у Црвену звезду.
Црвена звезда
уредиУ редове Црвене звезде стигао је 1987. године, и после једног тренинга у руководству клуба су одлучили да потпишу уговор са Робертом, када су видели о каквом фудбалском бисеру је реч. Иако је био далеко најмлађи у тиму, одмах се изборио за место у стартној постави и постао незаменљив у везном реду током све четири сезоне у клубу. Већ у првој сезони се окитио шампионском титулом. Одиграо је 24 првенствена меча и постигао четири поготка, по један у победама против Приштине (7:1), Осијека (6:1) и у два меча против Рада (два пута по 2:0). У сезони 1988/89 истакао се головима против Партизана (3:1) и Хајдука из Сплита (3:0), али Звезда није успела да стигне Војводину у првенственој трци. Те сезоне црвено-бели су играли антологијске утакмице са Миланом у Купу шампиона (1:1 и 1:1, пеналима 3:2 за италијански тим). Роби је ушао у игру у 73. минуту утакмице у Београду и реализовао ударац у пенал серији, али је голман Милана Гали одбранио шутеве Савићевића и Мркеле и “Росонери“ су прошли у четвртфинале, а касније постали шампиони Европе.
Сезона 1989/90 је протекла у знаку Црвене звезде, која је ефикасном и атрактивном игром освојила дуплу круну. Роберт је у шампионату одиграо 31 утакмицу и постигао пет голова, међу којима је и погодак против Партизана у победи од 2:0, док је у Купу био стрелац три пута у осам мечева, а поново је био кобан по голмана вечитог ривала у полуфиналној победи од 3:2. Стрелац победоносног гола био је у реваншу другог кола Купа УЕФА, на гостовању против Жалгириса у тријумфу од 1:0. Једини бродолом те сезоне Звезда је доживела на гостовању против Келна (0:3), у другој утакмици осмине финала и завршила такмичење у Европи.
Сезона 1990/91 била је врхунац Звездиног петогодишњег плана и најбоља у каријери Роберта Просинечког. Роби је у походу ка освајању пехара Купа шампиона одиграо свих девет утакмица и постигао четири поготка. Био је један од кључних играча у тиму. Два гола је постигао против Грасхоперса у победи од 4:1 у Швајцарској и по један против Глазгов Ренџерса и Динама из Дрездена у победама од по 3:0 у Београду. Голове које је постигао из слободних удараца против Источних Немаца и Шкота права су ремек дела, а на крају је погодио мрежу Паскала Олмете у првој серији пенала у финалу у Барију и тако допринео историјском успеху српског клуба. Ефикасан је био и у шампионату, где је на 29 утакмица постигао 12 голова за убедљиво освојену шампионску титулу. Поново је био стрелац против Партизана у победи од 3:1, а по два пута се уписао и против Жељезничара (3:1) и Олимпије (6:0). Укупно је у сезони 1990/91 наступио на 44 такмичарска меча и постигао 18 голова.
У избору за Златну лопту Франс фудбала за 1991. годину Просинечки је заузео пето место у Европи са 34 поена. Друго место поделили су Дејан Савићевић, Дарко Панчев и Лотар Матеус (Интер) са 42 поена, док је Жан-Пјер Папен (Олимпик Марсељ) добио 141 глас, иако француски тим није постао шампион Европе.
Укупно је у Звезди освојио три шампионске титуле (1988, 1990. и 1991. године), један национални куп 1990. и Куп европских шампиона 1991. године. За црвено-беле је одиграо 161 званичну утакмицу и постигао 35 голова.
Остали клубови
уредиКасније одлази у Реал Мадрид, али због тешке повреде не игра више од годину дана, после Реала играо је за још три шпанска клуба, Реал Овиједо, Барселону и Севиљу. 1997. се вратио у загребачки Динамо и успешно као капитен водио клуб у Лиги шампиона. После тога игра за Хрватски драговољац, Стандард Лијеж, Портсмут, Олимпију из Љубљане и НК Загреб, где након завршетка каријере остаје на месту спортског директора. Од 2006. до 2010. је помоћник селектора репрезентације Хрватске.
Репрезентација
уредиПроглашен је најбољим играчем У-20 Светског првенства 1987. у Чилеу, где је Југославија била победник.
За репрезентацију Хрватске је одиграо 49 утакмица и постигао 10 голова, а за Југославију 15 утакмица уз 4 гола. Први гол у дресу Југославије је дао против Грчке 20. септембра 1989. у пријатељској утакмици.[3] Играо за Југославију на СП 1990., а за Хрватску на ЕП 1996, СП 1998. и СП 2002. године.
Тренерска каријера
уредиУ четвртак 9. децембра 2010. је званично представљен као нови тренер Црвене звезде, а потписао је уговор на две и по године. То му је био први самостални тренерски ангажман. Преузео је тим по завршетку јесењег дела сезоне 2010/11. Није успео да освоји шампионску титулу са Звездом, али је тријумфовао у Купу Србије 2012. године. Имао је великих проблема, јер играчи месецима нису примали плате, а и тим није био довољно квалитетан. Забележио је позитиван скор у вечитим дербијима, а до разлаза са управом је дошло после првог кола сезоне 2012/13 и ремија са екипом Рада (2:2). Роби је био омиљен код навијача Звезде и као играч и као тренер, а 2012. је отишао са сузама из клуба. Просинечки је 20. августа 2012. године поднео оставку на место тренера у ФК Црвена звезда.[4] У октобру 2012. године постаје тренер турског ФК Кајзериспора.[5]
Референце
уреди- ^ Jajčinović, Milan (20. 11. 1998). „Hrvatski jal” (на језику: Croatian). Vjesnik. Архивирано из оригинала 17. 6. 2002. г. Приступљено 5. 9. 2008.
- ^ Jurišić, Predrag (25. 6. 2000). „Drugi odlazak »Velikog Žutog« - najtužniji dan za hrvatski nogomet” (PDF) (на језику: Croatian). Vjesnik. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2003. г. Приступљено 5. 9. 2008.
- ^ Prosinečki Robert, reprezentacija.rs
- ^ (језик: српски) „Просинечки: Одлука моја. Невиђено ми је жао”. 20. 8. 2012. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Просинечки преузима Кајзериспор”. 15. 10. 2012. Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе
уреди- Роберт Просинечки на сајту reprezentacija.rs
- Статистика у репрезентацији Хрватске на сајту hns-cff.hr
- На данашњи дан рођен Роберт Просинечки
- Разговор с Робертом Просинечким, серијал (Не)успјех првака с Мариом Станићем, 31. август 2023. (Јутјуб)