Рудник угља Пљевља
Рудник угља Пљевља је рудник угља који се налази у општини Пљевља, на сјеверу Црне Горе.
| Тип | Акционарско друштво |
|---|---|
| Индустрија | Ископавање угља |
| Основана | Пљевља, Црна Гора (1952.) |
| Седиште | Пљевља, Црна Гора |
| Производ(и) | Лигнит |
| Власник | Електропривреда Црне Горе (100%) |
| Вебсајт | www |
Историјат уреди
Прва озбиљнија производња угља у Пљевљима почела је 1952. Године када је Народни одбор среза основао Предузеће за истраживање и производњу угља–претечу данашњег Рудника угља Пљевља. Те године, 37 запослених ископало је за ондашње услове и вријеме импозантних 16 200 тона угља.[1]
У периоду од 1954. До 1964. године, рудник врши обимна улагања у модернизацију и подиже се сепарација у Потрлици, капацитета 400 000 тона годишње. Највећи достигнути годишњи ниво производње забиљежен је 1985. када је произведено 2 682 000 тона лигнита.
Своју организациону форму Рудник угља је мењао у складу са одредбама законских прописа. Од 1972. године рудник послује као радна организација са пет а након формирања „Боровице“ са шест основних организација удруженог рада и двије радне заједнице. Од 1990. Послује као Друштвено предузеће да би убрзо прерастао у Друштвено предузеће Рудник угља Пљевља а затим као Јавно предузеће са потпуном одговорношћу и седиштем у Пљевљима.
У оквиру власничке трансформације од 18. октобра 1999. године Рудник угља послује као Акционарско друштво.[2]
Од 1952. па до краја 2012.год. остварен је обим продукције и пласмана угља од 62,7 милиона тона. Од тога 36,7 милиона испоручено је ТЕ Пљевља, а 26,0 милиона испоручено је тржишту ширег окружења (индустријске и градске термоелектране-топлане и топлане, индустрија, широка потрошња, а током једног периода и веће количине за ТЕ Морава ) и за локалну широку потрошњу.
Резерве угља у Црној Гори уреди
У Републици Црној Гори регистроване су двије врсте угља и то: мрко-лигнитски угаљ на подручју Пљеваља, те резерве мрког угља на простору општине Беране. Мрко-лигнитски угаљ на подручју Пљеваља експлоатише се површинском експлоатацијом, док се мрки угаљ из рудника „Беране“ ископава јамском технологијом експлоатације.
Резерве угља у Пљеваљском крају уреди
Пљеваљски угљоносни басен обухвата простор између Рудине, Тврдаша и Голубиње на истоку, Богишевца и Жидовића на сјеверу, Рајчевог брда, Рогатца и Љућа на западу и Ђедовика и Омарњаша на југу.
Лежишта угља у пљеваљском подручју могу се према енергетским и техничко-технолошким карактеристикама поделити на простор пљеваљских басена и басена Маоче. Пљеваљски басен заједно са Љуће-шуманским басеном и лежиштем Бакрењаче простире се на око 16 km². Отиловићки басен налази се источно од пљеваљског на шестом километру путног правца Пљевља-Бијело Поље, а на истом правцу на удаљености од 20 км налази се матарушки басен површине око 4.5 km², рачунајући његов јужни ободни дио Љутићи. На тридесетом километру налази се маочки басен, први у низу басена у долини реке Ћехотине, површине око 10 km² а по резервама други по величини одмах иза пљеваљског.
Експлоатационе резерве угља у пљеваљском и миочком басену износе око 170 милиона тона. То су готово целокупне резерве Црне Горе, а 1.4 процената укупних резерви некадашње СР Југославије.
Рудно богатство Пљеваљске општине уреди
Поред угља као економски најзначајније сировине, миоценски басени пљеваљске општине значајни су и због великих резерви цементног лапорца и опекарских глина. Затим, ту су лежишта барита Подковача („Гута”, „Подгута”, „Баре”, „Плакале”), дијабаз-рожна формација на простору Варина која је носилац бакра, Козице - гвожђа, Шупља Стијена - олова и цинка. Поред наведених сировина за пљеваљску општину карактеристична су лежишта доломита, мермерисаних кречњака и слатководног украсног кречњака.
Геолошке карактеристике уреди
У Грађи терена општине Пљевља учествују кластични и карбонатни седименти: карбон-перма, перма, пермо-тријаса, кластични и карбонатни седименти и вулканске стене тријаса, седиментне и магматске стене јуре, флишни седименти јурско-кредне старости (лапорци, глине, угаљ, угљевите глине неогена) и творевине квартара.[3]
Стенске масе простора Пљеваља према инжењерско-геолошким критеријумима могу се сврстати у групе:
- везане стенске масе
- комплекс везаних и невезаних стенских маса
- невезане стенске масе
Лежиште „Потрлица”, као и остала лежишта пљеваљског угљеног басена, дио је средњемиоценских творевина. Издвајају се три суперпозициона миоценска пакета (литостратиграфске јединице), који се у фондовском материјалима називају као:
- доњи пакет подинских глина (1М2);
- средњи пакет, угљоносна зона (2М2);
- горњи пакет, кровински лапорци и лапоровити кречњаци, (3М2).
Главни слој угља развијен је на читавом простору лежишта али је у приободном делу сложене грађе. Сачуван је на око 85% од ерозије и на том делу има примарну лапоровиту откривку која је основна сировина за цементну индустрију. Еродован је у уском приободном појасу. На подручју Дурутовића јужно од реке Ћехотине и јужно од најдубљег центриклиналног дела басена главни угљени слој лежи на знатном простору директно преко палеорељефа уз спорадично јављање подинских глина. Дебљина главног угљеног слоја у централном делу се креће до 26 м док је дебљина лапораца (кровине) у синклиналном дијелу до 120 м.
Тржиште уреди
Карактеристике угља пљеваљског подручја су такве да га чине траженим тржишним производом који му омогућава широк спектар потрошње. Осим тога географски положај Рудника чини га таквим, да у дијапозону од 150 до 200 км нема конкуренцију.
У почетној фази пословања, цјелокупна производња Рудника пласирана је на територији града Пљеваља, претежно за потребе локалног становништва. Почетком 60-тих година, с повећањем опсега индустријске производње у земљи и потребом за већом количином енергената, угаљ се почиње пласирати на ширем подручју Црне Горе, Србије (Косово) и Босне и Херцеговине. Од 1980. године, веће количине угља испоручују се ТЕ „Морава“, Свилајнац, а током 1985. године почиње извоз угља за Аустрију.
Отварањем ПК „Боровица“ и почетком рада ТЕ „Пљевља“ 1982. године, највећи дио произведеног угља усмерава се за потребе рада термоелектране (преко 90%).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Пљевља, Специјално издање, Београд 2000.
- ^ Рудник угља Пљевља
- ^ Стратегија развоја енергетике, Министарство економије Црне Горе, Љубљана 2006.