Ружина водица

Ружина водица (перс. گلاب) је ароматизована вода која се добија потапањем латица руже у води. Поред тога, то је хидросолни део дестилата ружиних латица, нуспроизвод производње ружиног уља за употребу у парфемима. Ружина водица се такође користи за ароматизирање хране, као компонента у неким козметичким и медицинским препаратима, као и у верске сврхе широм Азије и Европе.

Ружина водица
Напитак од ружине водице

Сируп од руже (не треба мешати са сирупом од шипка) је сируп направљен од ружине водице, са додатком шећера. Gulkand у Јужној Азији је сирупасти пире од ружа.

Централни Иран је дом годишњег фестивала Golabgiri сваког пролећа. Хиљаде туриста посећују ову област како би прославили бербу ружа за производњу golâb-а (گلاب). [1] [2] Иран даје 90% светске производње ружине водице. [3]

ИсторијаУреди

 
Флаша ружине водице из 12. века из Ирана (сребро са златом и црнилом, Freer Gallery of Art)

Од давнина, руже су се користиле у медицини, исхрани и као извор парфема. [4]

Парфеми руже се праве од ружиног уља, такође званог attar ружа, које је мешавина испарљивих етеричних уља добијених дестилацијом згњечених латица ружа. Ружина водица је нуспроизвод овог процеса. [5] Узгој различитог мирисног цвећа за добијање парфема, укључујући ружину водицу, можда је настао у Персији, [6] [7] [8] где је била позната као гулаб (گلاب), од гул (گل цвет) и аб (آب вода). Термин је усвојен у средњовековном грчком као zoulápin. Процес стварања ружине водице дестилацијом воденом паром су оплеменили персијски хемичари у средњовековном исламском свету што је довело до ефикасније и економичније употребе за парфимеријску индустрију. [9]

ПрименеУреди

 
Декоративни приказ у малој фабрици ружине водице у Кашану, Иран

ХранаУреди

Ружина водица се понекад додаје лимунади. Често се додаје у воду да прикрије непријатне мирисе и укусе.

У јужноазијској кухињи, ружина водица је уобичајени састојак слаткиша као што су laddu, gulab jamun и peda. [10] Такође се користи за ароматизирање млека, lassi-ја, пудинга од пиринча и других млечних јела.

У Малезији и Сингапуру слатка црвено обојена ружина водица се меша са млеком, чиме се добија слатко ружичасто пиће које се зове bandung.[тражи се извор]

Амерички и европски пекари су често користили ружину водицу све до 19. века, када је ванила постала популарна.

У Ирану се додаје у чај, сладолед, колачиће и друге слаткише. Ружина вода се такође користи у неким сланим јелима или током парења персијског пиринча.[тражи се извор]

У блискоисточним кухињама, ружина водица се користи у разним јелима, посебно у слаткишима као што су ратлук, [11] нугат и баклава. Марципан је дуго био ароматизован ружином водицом. [12] На Кипру, Махалебова кипарска верзија позната као μαχαλεπι, користи ружину воду (ροδοσταγμα). Ружина водица се често користи као халал (дозвољена) замена за црно вино и друге алкохоле у кувању.[тражи се извор] Премијер лига нуди пиће на бази ружине водице као алтернативу за шампањац када награђује муслиманске играче. [13] У складу са забраном конзумирања алкохола у исламским земљама, ружина водица се користи уместо шампањца на подијуму за Велику награду Бахреина и Велику награду Абу Дабија. [14]

КозметикаУреди

У средњовековној Европи, ружина водица се користила за прање руку за трпезом током гозби. [15] Ружина водица је уобичајена компонента парфема. [16] Топикални лек од ружине водице се повремено користи као емолијенс, а ружина водица се понекад користи у козметици за хладне креме, тонике и средства за прање лица. [16]

Неки људи у Индији такође користе ружину водицу као спреј који се наноси директно на лице као парфем и хидратант, посебно током зиме.

РелигијаУреди

Ружина водица се користи у верским церемонијама хиндуизма, [17] ислама, [17] хришћанстваисточној православној цркви), [18] зороастризма и вере Бахаи.[тражи се извор]

СаставУреди

Ружина водица се добија из чашица и латица руже Rosa × damascena дестилацијом воденом паром. Следеће монотерпеноидне и алканске компоненте се могу идентификовати гасном хроматографијом: највише цитронелол, нонадекан, гераниол и фенил етил алкохол, хеникозан, 9-нонадекен, икозан, линалол, цитронелил ацетат, метилеугенол, хептадекан, октадекан и пентакозан. Обично је фенилетил алкохол одговоран за типичан мирис ружине водице, али није увек присутан у производима од ружине воде. [19]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Golāb”. iranicaonline.org. Encyclopaedia Iranica Foundation. Приступљено 1. 6. 2021. 
  2. ^ „Rosewater festivals draw visitors to central Iran”. Tehran Times (на језику: енглески). 3. 5. 2018. Приступљено 1. 6. 2021. 
  3. ^ https://plus.google.com/113403756129291503583 (2019-06-15). „Iran Meets 90% of Global Rosewater Demand”. Financial Tribune (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-16. 
  4. ^ „GOLĀB”. iranicaonline.org. Приступљено 2021-03-24. 
  5. ^ Adamson, Melitta Weiss (2004-01-01). Food in Medieval Times. стр. 29. ISBN 9780313321474. 
  6. ^ Adamson, Melitta Weiss (2004). Food in Medieval Times (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 29. ISBN 978-0-313-32147-4. »Rose petals were already used in Persian cookery to perfume and flavor dishes long before the technique of distilling rose water was developed. The person commonly credited with the discovery of rose water was the tenth-century Persian physician Avicenna.« 
  7. ^ Marks, Gil (2010). Encyclopedia of Jewish Food. HMH. стр. 791. ISBN 978-0-544-18631-6. »In 800 CE, the Arab scholar Jabir ibn Hayyan in-vented an improved still. About two centuries later, the Bukharan-born physician ibn Sina (980-1037), whose name was latinized as Avicenna, discovered how to use the still to extract the essential oil from flower petals. This allowed for the steam distillation of floral waters, particularly rose water« 
  8. ^ Boskabady, Mohammad Hossein; Shafei, Mohammad Naser; Saberi, Zahra; Amini, Somayeh (2011). „Pharmacological Effects of Rosa Damascena”. Iranian Journal of Basic Medical Sciences. 14 (4): 295—307. ISSN 2008-3866. PMC 3586833 . PMID 23493250. »The origin of Damask rose is the Middle East and some evidences indicate that the origin of rose water is Iran« 
  9. ^ Ahmad Y. al-Hassan, Transfer Of Islamic Technology To The West, Part III: Technology Transfer in the Chemical Industries, History of Science and Technology in Islam.
  10. ^ KRISHNA GOPAL DUBEY (27. 9. 2010). HE INDIAN CUISINE. ISBN 9788120341708. 
  11. ^ „Rosewater recipes”. 
  12. ^ Adamson, Melitta Weiss (2004-01-01). Food in Medieval Times. стр. 89. ISBN 9780313321474. 
  13. ^ „PL offers 'rosewater and pomegranate' drink instead of champagne to avoid offending Muslim players”. Yahoo! News. 26. 8. 2012. Приступљено 24. 10. 2014. 
  14. ^ Agency, Reuters News (2017-07-30). „Champagne to be sprayed on the F1 podium again after two years of sparkling wine”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2020-01-14. 
  15. ^ Food in Medieval Times By Melitta Weiss Adamson
  16. ^ а б „Rose water: Benefits, uses, and side effects”. Medical News Today (на језику: енглески). Приступљено 2018-07-03. 
  17. ^ а б KRISHNA GOPAL DUBEY (27. 9. 2010). HE INDIAN CUISINE. ISBN 9788120341708. KRISHNA GOPAL DUBEY (27 September 2010). HE INDIAN CUISINE. ISBN 9788120341708.
  18. ^ „Journey through Holy Week & Pascha”. Holy Apostles Greek Orthodox Church. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-06. Приступљено 2016-06-07. 
  19. ^ Loghmani-Khouzani H, Fini Sabzi O, Safari J H (2007). "Essential Oil Composition of Rosa damascena". Scientia Iranica 14 (4), pp 316–319. Sharif University of Technology, Research Note Архивирано 2012-03-20 на сајту Wayback Machine

Спољашње везеУреди