Вафен СС

(преусмерено са СС дивизије)

Вафен СС (нем. Waffen SS – борбени СС) настао је од заштитних одреда Шуцштафел (нем. Schutzstaffeln) који су представљали личну стражу Адолфа Хитлера. Под руководством Хајнриха Химлера, Вафен СС ће прерасти у јаку војну организацију која је била позната по фанатизму, суровости и бескрупулозности. Упркос значајним резултатима које ће Вафен СС постићи током Другог светског рата, нарочито у борбама на Источном фронту и Нормандији, као и офанзивним дејствима током немачке Арденске офанзиве, њени припадници остаће запамћени по небројеним злочинима почињеним против цивилног становништва и ратних заробљеника.[тражи се извор]

Вафен-СС
Грб Вафен-СС
Постојање1933—1945.
Земља Трећи рајх
ТипПанцер дивизија
Панцергренадири
Коњица
Пешадија
Брдска пешадија
Полиција
Врста СС
ЈачинаВафен-СС се на врхунцу снаге састојао од 38 дивизија и низа мањих јединица[тражи се извор]
ШтабБерлин
Команданти
КомандантХајнрих Химлер

Након скромних почетака као заштитничка јединица за водство НСДАП-а, Вафен-СС ојачале су у снаге од 38 борбених дивизија са око 950.000 људи, и укључујући неколико елитних јединица. На Нирнбершким суђењима, Вафен-СС био је осуђен као део криминалне организације због великог суделовања у ратним злочинима због чега су ветеранима Вафен-СС-а одузета многа права која су додељена осталим немачким ратним ветеранима.[тражи се извор]

Сви припадници СС-а су на десној подлактици имали истетовирани број - што мањи број тим виши ранг и историја у СС-у. После рата су многи СС-овци покушавали на разне начине да тај број избришу. Иста метода тетовирања је примењивана и за обележавање логораша али је подлактица била друга.[тражи се извор]

Оснивање

уреди
Капа официра Вермахта (лево) и Вафен-СС (десно).

Почетком тридесетих година 20. века СС је представљао војно устројен огранак Нацистичке партије чији је значај у Немачкој, а сразмерно са тим и његово чланство, био релативно мало. Међутим, вођа СС Хајнрих Химлер није био задовољан оваквом улогом организације због чега је искористио међусобна трвења у Немачкој тридесетих година како би оснажио положај СС. Порекло Вафен-СС се може пратити до ибора групе од око 120 припадника СС-а који је у марту 1933. извршио Јозеф Дитрих да би основао Специјалну команду (нем. Sonderkommando) Берлин.[1] По именовању за немачког канцелара Адолф Хитлер није имао поверења у јединице Рајхсвера које су биле задужене за његову безбедност. Због тога је наредио да се од припадника СА формира борбена јединица која ће на себе преузети овај задатак. До новембра 1933. ова формација је бројала 800 људи. Ова јединица представљала је Хитлерову „преторијанску гарду“ и била је задужена за његову личну безбедност. Јединица је пратила Хитлера на његовим многобројним путовањима, а из њених редова бирани су Хитлерови возачи, посилни, телохранитељи и др. На годишњици обележавања неуспешног Минхенског пуча, пук се заклео на оданост Хитлеру. У заклетвама се истицало да се заклињу на верност само њему и на послушност до смрти.[1] Ова формација је добила назив Телесна гарда Адолфа Хитлера (нем. Leibstandarte Adolf Hitler (LAH)).[2] По Химлеровом наређењу пук је добио назив СС Телесна гарда Адолфа Хитлера (LSSAH).[2]

Тако је СС играо кључну улогу у Хитлеровом обрачуну са вођом СА одреда Ернстом Ремом и његовим сарадницима. У јуну 1934. године, током „ноћи дугих ножева“, Хитлер је уз помоћ СС ликвидирао свог најозбиљнијег супарника и на тај начин успоставио апсолутну личну доминацију у Немачкој.[тражи се извор]

Недуго затим широм Немачке основане су СС-ВТ (СС резервне трупе) које су стајале на располагању Адолфу Хитлеру за извршење специјалних задатака у рату и миру. Трећи елемент Вафен-СС, који неће стећи признање све до немачког напада на Француску 1940. године биле су СС-ТКВ (СС јединице мртвачка глава) првобитно формиране од чувара концентрационих логора, које су поред борбених задатака биле задужене и за унутрашњу безбедност.[тражи се извор]

До 1940. године. Вафен-СС се састојао од четири борбене јединице, СС Телесна гарда Адолфа Хитлера, СС Дојчланд, СС Германија и СС Фирер, као и од четири јединице из састава СС резервних трупа, СС Обербајерн, СС Бранденбург, СС Туринген и СС Остмарк, која је уједно била и прва страна СС јединица формирана од Аустријанаца.[тражи се извор]

Вафен-СС корпуси[3]

уреди

Вафен-СС дивизије

уреди

Друге јединице

уреди
Стране јединице у Вафен-СС-у
Држава порекла Број Народност
Албанија 3000 Албанци
Белгија 23 000 Фламанци
15 000 Валонци
Уједињено Краљевство 50 Енглези
Бугарска 200-1000 (?) Бугари
НДХ 31.000 Хрвати, Бошњаци, Албанци
Данска 10.000 Данци
Индија 3500 Хиндуси
Естонија 20.000 Естонци
Финска 1000 Финци
Мађарска 15 000 (?) Мађари
Летонија 39 000 Летонци
Холандија 50.000 Холанђани
Норвешка 6000 Норвежани
Француска 8000 Французи
Италија 20.000 Италијани
Пољска (Галиција) 25 700 Украјинци, Пољаци
СССР 12 000 Руси, Белоруси
40.000 -
50.000 (?)
Козаци
8000 Татари, Туркмени, Киргизи, Узбеци
Румунија 3000 Румуни
Србија 24,000 Немци, Албанци, Срби (након абзорбације)
Шпанија 200-1000 (?) Шпанци
Шведска 100-130 Швеђани
Швајцарска 700-800 Швајцарци

Ратни злочини

уреди

Посебна организација Општи СС је била одговорна за управљање логорима смрти. Многи њени чланови, као и чланови СС-тотенкопффербенди су чинили језгро 3. СС дивизије Мртвачка глава.[5] Током Нирнбершских процеса, Вафен-СС је проглашена за злочиначку организацију, осим регрута регрутованих од 1943. који су изузети из те пресуде јер су били приморани да ступе у Вафен-СС. Многи чланови и јединице Вафен-СС су биле одговорни за ратне злочине против цивила и савезничких војника. Послератна немачка влада третира СС као злочиначку организацију, због бројних доказа о умешаности у ратне злочине.[тражи се извор]

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди