Сасвар (мађ. Szászvár, нем. Saswar[2]) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада, Шиклошком срезу, Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Сасвар
мађ. Szászvár
Поглед из ваздуха
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
Становништво
Становништво
 — 2.225[1]
 — густина108,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 16′ 26″ С; 18° 22′ 37″ И / 46.27377° С; 18.37689° И / 46.27377; 18.37689
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина21,17 km2
Сасвар на карти Мађарске
Сасвар
Сасвар
Сасвар на карти Мађарске
Поштански број7349
Позивни број(+36) 72
Веб-сајт
http://www.szaszvar.hu/

Географија уреди

Село се налази у североисточном делу Барањске жупаније, у непосредној близини границе Барањске и Толна жупаније. Географски, део је барањског гребена у источном подножју Мечека, поред потока Велђшег.

Дуж његовог центра протеже се пут 6534 између Бонихада и Капошсекчоа, коме се придружује пут 6541 од Печуј-Хирд кроз Мађарегређ.

Међу домаћим пругама, насеље Домбовар-Батасек дотиче пруга број 50 МАВ-а, чије се стајалиште Сасвар налази на северном ободу насеља, а железничка станица Маза-Сасвар се налази у административном подручју ​источно суседно насеље Маза.

Историја уреди

Подручје око насеља било је насељено још у каменом добу, али се његово прво писано помињање налази тек у документима из прве половине 13. века. У средњовековним документима село најпре читамо као Зааш, Заз или Заашш (1334. папски десетински списак), а затим се у једној тапији из 1393. године већ помиње Сас као једно од феудалних села Печујског епископског властелинства, а његов парох „Михаљ Саси плебанош“. Из сведочанства из 1401. године знамо да је село Сас било пијаца и да је задржало значај током целог средњег века.

Градоначелци уреди

  • 1991–1994:
  • 1994–1998: Маћаш Пишки (независтан)[3]
  • 1998–2002: Јанош Шандор Бек (независтан)[4]
  • 2002–2006: Јанош Шандор Бек (независтан)[5]
  • 2006–2010: Јанош Шандор Бек (независтан)[6]
  • 2010–2014: Јанош Шандор Бек (независтан)[7]
  • 2014–2019: Петер Дунаји (независтан)[8]
  • 2019-данас: Кристина Видак (независна)[9]


Демографија уреди

2001. године, 2,1% њеног становништва су били Немци, а 1,2% Роми.

Током пописа из 2011. године, 84,5% становника се изјаснило као Мађари, 2,6% као Роми, а 7,6% као Немци (15,3% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 44,5%, реформисани 1,9%, лутерани 2,4%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 26,4% (24,3% се није изјаснило).[10]

Референце уреди

  1. ^ Szászvár у мађарском централном заводу за статистику (Мађарски).
  2. ^ http://www.ungarndeutsche.de/de/cms/uploads/Ortsnamen_ungarndeutsche.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2014) (Hozzáférés 2013. augusztus 15.)
  3. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Приступљено 2020-02-04. 
  4. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Приступљено 2020-03-18. 
  5. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Приступљено 2020-03-18. 
  6. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Приступљено 2020-03-18. 
  7. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Приступљено 2011-12-15. 
  8. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Приступљено 2020-02-05. 
  9. ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Приступљено 2020-02-05. 
  10. ^ Szászvár Helységnévtár

Спољашње везе уреди