Сасвар
Сасвар (мађ. Szászvár, нем. Saswar[2]) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада, Шиклошком срезу, Барањске жупаније, са седиштем у Печују.
| Сасвар мађ. Szászvár | |
|---|---|
 Поглед из ваздуха | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 2.225[1] |
| — густина | 108,5 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 16′ 26″ С; 18° 22′ 37″ И / 46.27377° С; 18.37689° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 21,17 km2 |
  Сасвар Сасвар на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7349 |
| Позивни број | (+36) 72 |
| Веб-сајт | |
| http://www.szaszvar.hu/ | |
Географија
уредиСело се налази у североисточном делу Барањске жупаније, у непосредној близини границе Барањске и Толна жупаније. Географски, део је барањског гребена у источном подножју Мечека, поред потока Велђшег.
Дуж његовог центра протеже се пут 6534 између Бонихада и Капошсекчоа, коме се придружује пут 6541 од Печуј-Хирд кроз Мађарегређ.
Међу домаћим пругама, насеље Домбовар-Батасек дотиче пруга број 50 МАВ-а, чије се стајалиште Сасвар налази на северном ободу насеља, а железничка станица Маза-Сасвар се налази у административном подручју источно суседно насеље Маза.
Историја
уредиПодручје око насеља било је насељено још у каменом добу, али се његово прво писано помињање налази тек у документима из прве половине 13. века. У средњовековним документима село најпре читамо као Зааш, Заз или Заашш (1334. папски десетински списак), а затим се у једној тапији из 1393. године већ помиње Сас као једно од феудалних села Печујског епископског властелинства, а његов парох „Михаљ Саси плебанош“. Из сведочанства из 1401. године знамо да је село Сас било пијаца и да је задржало значај током целог средњег века.
Градоначелци
уреди- 1991–1994:
- 1994–1998: Маћаш Пишки (независан)[3]
- 1998–2002: Јанош Шандор Бек (независан)[4]
- 2002–2006: Јанош Шандор Бек (независан)[5]
- 2006–2010: Јанош Шандор Бек (независан)[6]
- 2010–2014: Јанош Шандор Бек (независан)[7]
- 2014–2019: Петер Дунаји (независан)[8]
- 2019-данас: Кристина Видак (независна)[9]
Демографија
уреди2001. године, 2,1% њеног становништва су били Немци, а 1,2% Роми.
Током пописа из 2011. године, 84,5% становника се изјаснило као Мађари, 2,6% као Роми, а 7,6% као Немци (15,3% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 44,5%, реформисани 1,9%, лутерани 2,4%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 26,4% (24,3% се није изјаснило).[10]
Референце
уреди- ^ Szászvár у мађарском централном заводу за статистику (Мађарски).
- ^ http://www.ungarndeutsche.de/de/cms/uploads/Ortsnamen_ungarndeutsche.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2014) (Hozzáférés 2013. augusztus 15.)
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1994-12-11. Приступљено 2020-02-04.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 1998-10-18. Приступљено 2020-03-18.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2002-10-20. Приступљено 2020-03-18.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2006-10-01. Приступљено 2020-03-18.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Приступљено 2011-12-15.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2014-10-12. Приступљено 2020-02-05.
- ^ „Szászvár települési választás eredményei” (html) (на језику: magyar). Nemzeti Választási Iroda. 2019-10-13. Приступљено 2020-02-05.
- ^ Szászvár Helységnévtár
