Сату Маре
Сату Маре (рум. Satu Mare, мађ. Szatmárnémeti, нем. Sathmar, основно име значи "Велико Село") град је у Румунији. Налази се на крајњем северозападу земље, у румунском делу историјске покрајине Марамуреш. Сату Маре је управно средиште истоименог округа Сату Маре.
| Сату Маре | |
|---|---|
 Сату Маре - Градска палата | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Сату Маре |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 102.411[1][2] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 47′ 00″ С; 22° 52′ 24″ И / 47.78338° С; 22.87338° ИКоординате: 47° 47′ 00″ С; 22° 52′ 24″ И / 47.78338° С; 22.87338° И |
| Површина | 150,3 km2 |
  Сату Маре Сату Маре на мапи Румуније | |
| Поштански број | 440xxx |
| Позивни број | 02 61 |
| Регистарска ознака | SM |
| Веб-сајт | |
| www.satu-mare.ro | |
Сату Маре се простире се на 150,3 km² и према подацима из 2007. године у граду је живело 115.142 становника.
ГеографијаУреди
Сату Маре је један од пограничних градова Румуније. Заједно са оближњим Баја Мареом представља средиште области Марамуреш.
Град се развио на месту где река Самош излази из побрђа Карпата на истоку и улази у равницу Паноније на западу. Западно од града пружају се плодна поља, а источно воћњаци, виногради и шуме.
ИсторијаУреди
Аустријски цар Леополд I је дао 1. јула 1667. године, привилегије Србима и Грцима трговцима староседеоцима у Сатмару.[3]
СтановништвоУреди
| 2011. |
|---|
| 102.411 |
Сату Маре је током целог историјског развоја био вишенационално насеље, што је очувао до данас. По последњем попису из 2002. године национална структура је била:
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2016. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
