Википедија

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — штафета 4 × 400 метара за мушкарце

(преусмерено са Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — штафета 4 х 400 метара за мушкарце)

Трка штафета 4 х 400 м у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 15 и 16. августа на стадиону Лужники.

Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 2013.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. одбранила је штафета САД.

Освајачи медаља уреди

 
Победничка штафета САД
     
  САД
Дејвид Вербург
Тони Макеј
Арман Хол
Лашон Мерит
Џошуа Менс *
Џејмс Харис * 		  Јамајка
Рашин Макдоналд
Едино Стил
Омар Џонсон
Џавон Франсис
Џавир Бел * 		  Русија
Максим Дилдин
Лав Мосин
Сергеј Петухов
Владимир Краснов
  • Атлетичари који су означени звездицом су учествовали у штафети у предтакмичењу, али не у финалу, а сви су добили одговарајуће медаље.

Рекорди пре почетка Светског првенства 2013. уреди

10. август 2013.[1]

Светски рекорд   САД
(Ендру Валмон, Квинси Вотс, Бач Рејнолдс, Мајкл Џонсон) 		2:54,29 Штутгарт, Немачка 22. август 1993
Рекорди светских првенстава   САД
(Ендру Валмон, Квинси Вотс, Бач Рејнолдс, Мајкл Џонсон) 		2:54,29 Штутгарт, Немачка 22. август 1993
Најбољи резултат сезоне   Сједињене Државе
(Torrin Lawrence, Manteo Mitchell, Bershawn Jackson, Tony McQuay) 		3:00,91 Филаделфија, САД 27. април 2013
Афрички рекорд   Нигерија
(Клемон Чукву, Џад Моње, Сандеј Бада, Енофиок Удо Обонг) 		2:58,68 Сиднеј, Аустралија 30. септембар 2000
Азијски рекорд   Јапан
(Shunji Karube, Koji Ito, Jun Osakada, Shigekazu Omori) 		3:00,76 Атланта, САД 3. август 1996
Северноамерички рекорд   САД
(Ендру Валмон, Квинси Вотс, Бач Рејнолдс, Мајкл Џонсон) 		2:54,29 Штутгарт, Немачка 22. август 1993
Јужноамерички рекорд   Бразил
(Eronilde de Araújo, Cleverson da Silva, Клаудинеј да Силва, Sanderlei Parrela) 		2:58,56 Winnipeg, Канада 30. јул 1999
Европски рекорд   Велика Британија
(Iwan Thomas, Mark Richardson, Jamie Baulch, Roger Black) 		2:56,60 Атланта, САД 3. август 1996
Океанијски рекорд   Аустралија
(Bruce Frayne, Gary Minihan, Richard Mitchell, Darren Clark) 		2:59,70 Лос Анђелес, САД 11. август 1984

Критеријум квалификација уреди

Квалификациона норма за учешће на првенству је резултат испод 3:05,00 у периоду од 1. јануара 2012. до 29. јула 2013.

Ово је ранг листа репрезентације које су испуниле норму у 2013.[2]
  1. 3:00.91   Сједињене Државе « црвени », Филаделфија 27. април 2013
  2. 3:01.15   Јамајка, Филаделфија, 27. април 2013
  3. 3:02.19 A   Тринидад и Тобаго, Морелија 7. јул 2013
  4. 3:02.23   Бахаме, Филаделфија, 27. април 2013
  5. 3:02.53   Саудијска Арабија, Пуна 7. јул 2013
  6. 3:02.71   Венецуела, Лос Анђелес 12. мај 2013
  7. 3:02.82 A   Доминиканска Република, Морелија 7. јул 2013
  8. 3:03.17 A   Куба, Морелија 7. јул 2013
  9. 3:03.70   Русија, Казањ 12. јул 2013
  10. 3:03.73   Бразил, Сао Паоло 18. мај 2013
  11. 3:04.26   Нигерија, Warri 14. јун 2013
  12. 3:04.46   Јапан, Пуна 7. јул 2013
  13. 3:04.61   Италија, Мерсин 29. јун 2013
  14. 3:04.90   Белгија, Тампере 14. јул 2013
  15. 3:04.92   Шри Ланка, Пуна 7. јул 2013
Репрезентације које су норму испуниле у 2012.[3]
  1. 2:59.53   Велика Британија, Лондон (ЛОИ) 10. август 2012
  2. 3:01.58   Аустралија, Тегу 16. мај 2012
  3. 3:01.77   Немачка, Хелсинки 1. јул 2012
  4. 3:02.37   Пољска, Хелсинки 1. јул 2012
  5. 3:02.72   Чешка Република, Хелсинки 1. јул 2012
  6. 3:03.04   Француска, Хелсинки 1. јул 2012, не учествује
  7. 3:03.46   Јужноафричка Република, Лондон (ЛОИ) 10. август 2012, не учествује
  8. 3:03.84   Боцвана, Warri 14. јун 2012
  9. 3:03.89   Шпанија, Рим 31. мај 2012
  10. 3:04.12   Кенија, Порто Ново 1. јул 2012
  11. 3:04.56   Украјина, Хелсинки 1. јул 2012

Укупно учествују 24 штафете.

Квалификационе норме уреди

А норма Б норма
3:05,00

Сатница уреди

Датум Време Ниво
15. август 2013. 19:05 Квалификације
16. август 2013. 21:30 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+4)

Резултати уреди

Квалификације уреди

За 8 места у финалу квалификовале су се по две првопласиране штафете из све три полуфиналне групе (КВ) и две штафете по постигнутом резултату (кв).[4],[5]

Поз. Група Стаза Штафета Атлетичари Време Белешка
1 2 4   САД Џејмс Харис, Дејвид Вербург, Џошуа Менс, Арман Хол 2:59,85 КВ, СРС
2 1 5   Јамајка Рашин Макдоналд, Џавер Бел, Едино Стил, Џавон Франсис 3:00,41 КВ
3 2 7   Тринидад и Тобаго Рени Квоу, Џерин Соломон, Лалонд Гордон, Деон Лендор 3:00,48 КВ, НРС
4 1 2   Уједињено Краљевство Конрад Вилијамс, Мајкл Бингам, Џејми Боуи, Мартин Руни 3:00,50 КВ, НРС
5 2 5   Белгија Антоан Жиле, Жонатан Борле, Дилан Борле, Кевин Борле 3:00,81 кв, НРС
6 2 8   Бразил Pedro Luiz de Oliveira, Wagner Cardoso, Anderson Henriques, Hugo de Sousa 3:01,09 кв, НРС
7 2 3   Пољска Каспер Козловски, Рафал Омелко, Лукаш Кравчук, Марчин Марчинишин 3:01,73 НРС
8 3 6   Русија Максим Дилдин, Лав Мосин, Сергеј Петухов, Владимир Краснов 3:01,81 КВ, НРС
9 1 6   Венецуела Артуро Рамирез, Алберто Агилар, Хосе Мелендез, Фреди Мазонес 3:02,04 НРС
10 1 7   Јапан Kengo Yamazaki, Јузо Канемару, Hideyuki Hirose, Hiroyuki Nakano 3:02,43 НРС
11 3 3   Аустралија Стивен Соломон, Крејг Бернс, Александер Бек, Тристан Томас 3:02,48 КВ, НРС
12 3 2   Немачка Давид Голнов, Ерик Кригер, Томас Шнајдер, Јонас Плас 3:02,62 НРС
13 3 7   Бахаме Крис Браун, Wesley Neymour, Латој Вилијамс, Ojay Ferguson 3:02,67
14 1 8   Доминиканска Република Arismendy Peguero, Густаво Куеста, Yon Soriano, Лугелин Сантос 3:03,61
15 3 1   Италија Марко Лоренци, Isalbet Juarez, Eusebio Haliti, Матео Галван 3:03,88 НРС
16 1 3   Шпанија Roberto Briones, Самуел Гарсија, Mark Ujakpor, Марк Фредера 3:04,07 НРС
17 3 4   Куба Yoandys Lescay, Raidel Acea, Орестес Родригез, Osmaidel Pellicier 3:04,26
18 1 1   Нигерија Ноа Акву, Abiola Onakoya, Tobi Ogunmola, Исах Салиху 3:04,52
19 3 5   Чешка Daniel Němeček, Павел Маслак, Петр Лихи, Jan Tesař 3:04,54 НРС
20 3 8   Саудијска Арабија Ismail Al-Sabani, Yousef Masrahi, Mohamed Ali Al-Bishi, Mohammed Al-Salhi 3:04,55
21 2 6   Украјина Виталиј Бутрим, Михајло Книш, Јевген Гуцол, Владимир Бураков 3:04,98 НРС
22 1 4   Боцвана Pako Seribe, Obakeng Ngwigwa, Ајзак Маквала, Thapelo Ketlogetswe 3:05,74 НРС
23 2 1   Кенија Mike Mokamba Nyang'Au, Alphas Kishoyian, Anthony Chemut, Moses Kipkorir Kertich 3:06,29 НРС
24 2 2   Шри Ланка Priyashantha Dulan, Dilhan Aloka, Chanaka Kalawala, Kasun Kalhar Seneviratne 3:06,59

Финале уреди

Финале је стартовало у 18:40.[6],[7]

Пласман Стаза Штафета Атлетичари Време Белешке
  5   САД Дејвид Вербург, Тони Макеј, Арман Хол, Лашон Мерит 2:58,71 СРС
  4   Јамајка Рашин Макдоналд, Едино Стил, Омар Џонсон, Џавон Франсис 2:59,88 НРС
  6   Русија Максим Дилдин, Лав Мосин, Сергеј Петухов, Владимир Краснов 2:59,90 НРС
4 7   Уједињено Краљевство Конрад Вилијамс, Мартин Руни, Мајкл Бингам, Најџел Левин 3:00,88
5 1   Белгија Жонатан Борле, Кевин Борле, Дилан Борле, Will Owoye 3:01,02
6 3   Тринидад и Тобаго Рени Квоу, Лалонд Гордон, Џехју Гордон, Џерин Соломон 3:01,74
7 2   Бразил Pedro Luiz de Oliveira, Wagner Cardoso, Anderson Henriques, Hugo de Sousa 3:02,19
8 8   Аустралија Стивен Соломон, Александер Бек, Крејг Бернс, Тристан Томас 3:02,26 НРС

Референце уреди

  1. ^ Светски и континентални рекорди штафете 4 х 400 метара за мушкарце на сајту ИААФПрибављено 10.08.2013
  2. ^ Светска ранг листа мушких штафета 4 х 400 м које су испуниле квалификациону норму у 2013. Преузето 12.09.2013
  3. ^ Светска ранг листа мушких штафета 4 х 400 м које су испуниле квалификациону норму у 2012. Преузето 12.09.2013
  4. ^ Резултати квалификација по групама на сајту ИААФ Преузето 12.09.2013
  5. ^ Збирни резултати квалификација на сајту ИААФ Преузето 12.09.2013
  6. ^ Резултати финала на сајту ИААФ Преузето 12.09.2013
  7. ^ Финални резултати

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_2013_—_штафета_4_×_400_метара_за_мушкарце&oldid=27001909”