Википедија

Свињарство у Републици Српској

Свињарство у Републици Српској има дугу традицију и представља једну од значајних грана сточарства, како према обиму и нивоу производње, тако и према нивоу потрошње.[1]

Узгоја свиња у Републици Српској је скуп зоотехничких, селекционих и осталих метода и поступака који има за циљ унапређење производње свиња у Републици Српској и од великог је значаја за развој сточарства.

Опште информације уреди

 
Међу плодним расама у РС најзаступљенији је ландрес

Свињарство као значајна грана сточарства заузима велики удео у укупној пољопривредној и прехрамбеној производњи у Републици Српској, јер на територији Републике Српске од давнина постоји традиција узгоја свиња и коришћења свињског меса у исхрани људи.[2]

Заступљеност плодних раса

Неке од најзаступљенијих плодних раса у Републици Српској су: белгијски, дански, холандски немачки и норвешки ландрас.

Заступљеност месних раса

Најзаступљеније меснате расе су: дурок, хемпшир и пијетрен. Њихово учешће у расном саставу на фармама је различито, тако да су неке у малом броју, нпр. само у запатима. Укрштањем различитих раса и линија желе се искористити сви типови хетерозис ефеката (индивидуе, мајке и оца).

Раса је основна јединица узгојног програма и највећи генетски напредак се постиже у популацији ако се селекција истовремено спроводи на целој популацији. У свињарству Републике Српске заступљена је прилично шаролика расна структура. Разлог шароликости расне структуре свиња може се оправдати:

  • престанком рада некадашњих носилаца свињарске производње у Републици Српској,
  • немогућношћу извоза свиња и свињског меса у претходном периоду,
  • недовољном увозу квалитетно приплодних животиња чистих раса
  • традиционалном приступу узгоја свиња код самих узгајивача.

На основу Закона о сточарству, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде донио је Рјешење о утврђивању листе раса, сојева, хибрида и крижанаца домаћих животиња које се узгајају у Републици Српској.[3] У складу са наведеном листом, расе и хибриди свиња који се узгајају у Републици Српској приказани су у доњој табели:

Листа раса и хибрида свиња који се узгајају у Републици Српској[3]
Расе Хибриди

Белгијски ландрас

Велики јоркшир

Дански ландрас

Дурок (Duroc)

Мангулица П 76

Немачки ландрас

Пијетрен (Pietrain)

Француски ландрас

Хемпшир (Hampshire)

Холандски ландрас

Црна славонска

Шведски ландрас

Галија (Gallia)

Наима (Naima)

Некар (Necar)

Нервие (Nervie)

П 76 (Пена) (Pena)

Редоне (Redone)

Темпо (Tempo)

Тибор (Tubor)

Топигс (Topigs)

Хипор (Hypor)

Значај уреди

 
Свињетина са 40 хиљада тона годишње на првом је месту међу свим месима произведеним клањем домаће стоке у Републици Српској

Поред директног значаја свињарства за произвођаче и економску добит Републике Српске, оно има и индиректни утицај на целокупну приведу и научно-истраживачку област.

У свињарству је од посебног значаја број расплодних грла, крмачa и супрасних назимица. Стање крмача и супрасних назимица, приближно прати кретање укупног броја свиња, с тим да је њихов пораст био интензивнији и кретао се по просечној годишњој стопи од 6%. Удео крмача и супрасних назимица у укупном броју свиња је у просеку 14%. Највећи пад крмача и супрасних назимица је био 2017. године, када је у РПГ уписано 240.047 свиња.[4]

Изазови уреди

Као и друге гране пољопривредне производње и свињарска производња у Републици Српској среће се са низом изазова, унутрашњих и спољашњих као што су:[5]

  • недовољна продуктивност, која се огледа у малом броју живорођене и отхрањене прасади по крмачи,
  • неповољан расни састав,
  • присуство различитих болести, односно питање здравствене заштите свиња,
  • неквалитетан начин трајног означавања свиња,
  • недостатак квалитетних нерастова и неконтролисана употреба сјемена за вјештачко осјемењавање назимица и крмача,
  • прекомеран увоз живих свиња, свјежег и замрзнутог свињског меса, полутрајних и трајних производа свињског поријекла,
  • онемогућеност извоза свињетине у земље Европске уније због дугогодишње вакцинације свиња против класичне куге свиња.

Узгојни циљ уреди

Да би узгојни циљ свиња у Републици Српској био успешно остварен у производњи се мора постићи следеће:[6]

 
Један од узгојних циљева у Републици Српској је да укупан број прасади по крмачи годишње буде 24.
  1. производња 21 товљеника по крмачи годишње са 80% радмана, 55-58% удела меса у полутки, односно 880-928 kg квалитетног мишићног ткива годишње по крмачи,
  2. број прашења два до три пута по крмачи годишње,
  3. број живорођене прасади по леглу > 10,5,
  4. укупан број прасади по крмачи годишње 24,
  5. број одгојене прасади по крмачи 21,
  6. угинућа прасади у лактацији крмаче < 9%,
  7. прираст у тову од 115 дана > 700 g,
  8. конверзија хране 3 kg за килограм прираста,
  9. ремонт стада 35% у производним стадима и 45% у нуклеусима

Бројност уреди

Производња свиња је сконцентрисана на породичним пољопривредним газдинствима (93% укупног броја свиња и 94% крмача и супрасних назимица). Број свиња је имао осцилације и у просеку је био на нивоу 443 хиљаде. Максималан број свиња је био 2015. године, а минималан у 2014. години.[7]

Број фарми свиња, број крмача и назимица за период 2015-2018.[а]
Година 2015. 2016. 2017. 2018.
Број фарми крмача и назимица 123 143 211 431
Број крмача и назимица 8.664 8.975 9.849 13.973

У структури сточарске производње, израженој у условним грлима, свиње имају учешће од 17%. Имајући ово у виду укупан број свиња је незнатно растао по просечној годишњој стопи од 0,63%.

Бројно стање свиња у Републици Српској у периоду од 2014. до 2018.[б]
2014. 2015. 2016. 2017. 2018. (%)[в]
Свиње укупно 435.000 452.000 442.000 441.000 446.000 +0,63
Крмаче и суп. назимице 61.000 61.000 60.000 62.000 77.000 +5,99

Обележавање свиња уреди

Обележавање свиња представља основну зоотехничку меру од чијег спровођења зависи успех осталих мера у свињарству и сточарству. Обележавање представља стављање одређених знакова/ симбола или бројева на најподеснији део тела животиње са циљем њиховог распознавања. Обележавању се мора посветити велика пажња у смислу квалитетног и благовременог извођења, јер без њега није могуће пратити телесни развој, контролисати производњу и спроводити селекцију.[5]

У свињарству Републике Српске примјењују се следећи начини обележавања:

  • тетовирање,
  • стављање ушних маркица.

Напомене уреди

  1. ^ На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.
  2. ^ На бази података Републичког завода за статистику Републике Српске за 2019.
  3. ^ Стопа промене, 2014-100.

Извори уреди

  1. ^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32-33. Приступљено 17. 11. 2021. 
  2. ^ „Значај свињарства, бројно стање и заступљеност свиња на територији Републике Српске...У:Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021. 
  3. ^ а б “Службени гласник Републике Српске”, број 40/16
  4. ^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 32. Приступљено 17. 11. 2021. 
  5. ^ а б „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024.године” (PDF). Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Приступљено 17. 11. 2021. 
  6. ^ „Програм узгоја свиња у Републици Српској за период 2020-2024. године” (PDF). www.vladars.net. Влада Републике Српске. Приступљено 19. 11. 2021. 
  7. ^ „2.5.2. Сточарска производња У:Стратегије развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Српске 2021–2027. година” (PDF). Бања Лука: Влада Републике Српске Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. 1. јун 2021. стр. 33. Приступљено 17. 11. 2021. 

Литература уреди

  • Закона о сточарству (“Службени гласник Републике Српске”, број 44/15)
  • Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број 115/18)

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свињарство_у_Републици_Српској&oldid=27003268”