Синагога у Загребу

Синагога у Загребу била је главни молитвени дом јеврејске заједнице у Загребу у данашњој Хрватској. Изграђена је 1867. године у Краљевини Хрватска-Славонија у саставу Аустријског царства,[1] и Служила је својој намени све док је нису девастирале а потом срушиле фашистичке власти 1941. године у Независној држави Хрватској чија је политика према Јеврејима била усклађеној са Националсоцијализмом.

Синагога у Загребу
„Молитвени дом“ Јевреја у Загребу
Синагога у Загребу на карти Хрватске
Синагога у Загребу
Синагога у Загребу
Локација на мапи Хрватске
Основне информације
ЛокацијаЗагреб
 Хрватска
Координате45° 29′ С; 15° 35′ И / 45.48° С; 15.58° И / 45.48; 15.58
Религијајудаизам
Обредсефардски
Архитектонски опис
Стил архитектурепсеудомаурски
ТворацLeopoldstädter Tempel
Почетак изградње1866.
Завршетак изградње1867.
Датум рушења1941/1942.
Спецификације
Дужина30 m
Ширина19,7 m

Синагога у стилу мађарског препорода, пројектовао је Leopoldstädter Tempel из Беча на локацији у данашњој Прашкој улици. То је једина наменски изграђена јеврејска синагога у историји града Загреба. Била је то једна од најистакнутијих јавних зграда у граду, као и један од најцењенијих примера архитектуре синагога у региону.[2]

Од 1980-их планирана је обнова синагоге на њеном првобитном месту. Због различитих политичких околности постигнут је врло ограничен напредак, јер постоје велике несугласице између владе и јеврејских организација око тога колико ко треба да буду укључене у одлуке о пројекту реконструкције, укључујући предложени дизајн и карактер нове зграде.

Историја уреди

Охрабрени едиктом о религији цара Јозефа II. од 1782. Јевреји су се трајно настанили у Хрватској крајем 18. века, а Јеврејска заједница основана је 1806. године.

Јеврејска заједница у Загребу имала је једног рабина 1809. године, а 1811. године добила је и своје гробље.[3] Заједници је било дозвољено велика да купи земљиште за изградњу синагоге 1833. године, али у то време не и довољно новца за почетак њене изградње. Услови за то створили су се 1855. године када је заједница Јевреја у Загребу нарасла на 700 чланова, тако да је 30. октобра исте године донета одлука о изградњи синагоге.

Грађевински одбор који је именован 1861. године, за изградњу синагоге у Загребу изабрао је и купио земљиште на углу улице Марије Валерије (данашња Прашка) и Трга бана Јелачића. Међутим, како је новим урбанистичким планом (који је промењен 1864. године) смањен расположив простора за изградњу синагоге, заједница је одлучила да накнадно купи још 1.540 м² земљишта око 80 метара удаљеног од првобитно планиране локације, како би се задовољили услови потребни за изградњу.

Почетком 20. века у Хрватској и Славонији било је 27 јеврејских општина, а највеће су биле у Загребу и Осијеку, које су имале по 2.000 људи (4% становништва Загреба и 8% становништва Осијека). У 14 општина било је преко 200 људи. Једанаест општина имало је своје рабине, а у осталим су били рабински изасланици. Постојале су четири јеврејске школе, у Загребу, Осијеку, Земуну и Вуковару. Већа заједница је била напредна (само две су биле православне), па су у својим синагогама имале органе.

На подручју Хрватске и Славоније у првим годинама 20. века Јевреји су били присутни у свим занимањима, чак и у пољопривреди, што је била реткост у другим европским регионима. Међутим, углавном су се бавили трговином на велико и мало. Јеврејски индустријалци управљали су већином дрвне индустрије. Од 200 правника, тридесет су били Јевреји. Поред тога, десет је било судија. Педесет јеврејских лекара имало је своју приватну ординацију. У интелектуалном пољу била је важна Задруга јеврејске омладине у Загребу, основана 1899. године, која је проучавала историју и науку. Према подацима из 1910. године, у Хрватској и Славонији:

  • 48,64% свих Јевреја бавило се трговином,
  • 25,95% индустријом и занатством,
  • 4,12% транспортом,
  • 6,46% слободним занимањима,
  • 2,45% јавном службом.

Изградња и изглед уреди

Након куповине плаца и добијених дозвола за градњу синагоге од власти у Загребу, за главног архитекту изградње синагоге изабран је један од представник историцизма, Фрањо Клеин, загребчанин рођен у Бечу. Он је синагогу пројектовао по узору на псеудомаурски бечки Леополдшатдтер храм, који је пројектирао Лудвиг Форстер. Наиме ова грађевина је временом постала прототип за градњу синагога у Средњој Европи. Међутим иако је Клеин за Загребачку синагогу користио већ развијен облик заобљеног лука (Рундбогенстил), он са ње није преузео Фостерове ране оријенталне мотиве.[3]

Главно прочеље синагоге, било је са доминантним извученим и повишеним планом, а доња страна са два симетрична дела, која врше унутрашњу поделу на три брода. У приземљу на предњој страни био је саграђен тролучни улаз и бифора, док је на првом спрату био изграђен високи трифоријум са повишеним луком и четверолистним розетама на степеништу.[3]

Синагога се простирала на већем делу плаца: била је окренута према западу, а сам храм био је увучен у односу на улицу (што је било у складу са аустроугарским прописима, по којима је морао да постојати предпростор, односно двориште испред саме синагоге, који онемогућава некатоличким црквама јавни улаз са улице и истурање торњева и звона). Синагога је имала широк и нешто виши средишњи брод и два нижа брода и, за разлику од Форстерове синагоге у Бечу, није имала облик базилике.[3]

Радови су почели 1866, а синагога је завршена следеће 1867. године, када је и званично освештана. Освештењу 27. септембра 1867. године. присуствовали су представници градских и регионалних власти, јавне личности Загреба и мноштво грађана.

Синагога је према свом изгледу и положају била прва истакнута зграда у загребачком доњем граду, а њена архитектура и величина изазивали су опште дивљење и похвале грађана и познавалаца архитектуре.[3]

Извори уреди

  1. ^ Ljiljana Dobrovšak, »Prva konferencija Zemaljskog udruženja cionista južnoslavenskih krajeva Austrougarske monarhije u Brodu na Savi 1909. godine.«, Godišnjak Scrinia Slavonica, sv. 6 br. 1, Slavonski Brod, listopad 2006, str. 234. – 266., ISSN 1332-4853
  2. ^ "Vraćen i prostor u Praškoj ulici gdje je nekad bila zagrebačka sinagoga". Vjesnik (in Croatian). 12. 1. 2001.
  3. ^ а б в г д Knežević, Snješka (2001). The Synagogue of Zagreb, 1867-1942(PDF):42–46. The Synagogue and Zagreb. Jewish Community of Zagreb.

Литература уреди

  • Hofman, Nila Ginger (2006). Renewed Survival: Jewish Community Life in Croatia. Lexington Books. ISBN 0-7391-1330-5. 
  • Knežević, Snješka (1999). „Zagrebačka sinagoga” (PDF). Radovi Instituta za povijest umjetnosti (на језику: Croatian). Zagreb: Institute of Art History (23): 121—148. ISSN 0350-3437. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 01. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2021. 
  • Švob, M. (1997), Židovi u Hrvatskoj: migracije i promjene u židovskoj populaciji [Juden in Kroatien: Migrationen und Veränderungen in der jüdischen Bevölkerung]. KD Miroslav Šalom Freiberger; Židovska općina: Zagreb.
  • Brodersen, I. (2012), Judentum: Eine Einführung. S. Fischer: Frankfurt.
  • Karač, Z. (2000), Arhitektura sinagoga u Hrvatskoj u doba historicizma [Architektur der Synagogen zu Zeiten des Historismus]. Muzej za umjetnost i obrt: Zagreb.
  • Dobrovšak, Lj. (2005), Emacipacija Židova u Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji u 19.Stoljeću [Emanzipation der Juden in Königreich Kroatien, Slawonien und Dalmatien im 19.Jahrhundert], Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Vol. 37, No. 1, S. 125–143.

Спољашње везе уреди