Слободан Симић (психијатар)

Слободан Симић (Титово Ужице, 22. август 1963) српски је психијатар, књижевник и драмски писац.[1][2]

Слободан Симић
Пуно имеСлободан Симић
Датум рођења(1963-08-22)22. август 1963.(60 год.)
Место рођењаТитово УжицеСФРЈ
ОбразовањеМедицински факултет у Београду
Занимањепсихијатар

Биографија уреди

Слободан Симић завршио је Медицински факултет у Београду, специјализацију психијатрије и субспецијализацију судске психијатрије и стекао звање примаријуса. Стални је судски вештак за област психијатрије. Учествовао у више истраживачких студија. Објавио више стручних и научних радова у земљи и иностранству. Учествовао је на стручним и научним скуповима у земљи и иностранству. Ради као психијатар у Институту за ментално здравље у Београду као шеф Кабинета за судску психијатрију.[3]

Члан је Српског лекарског друштва, Српске лекарске коморе и Удружења психијатара Србије.[4]

Ожењен је и има два сина. Живи у Београду.

Књижевни рад уреди

Од 1985. године Слободан Симић сарадник је многих листова и часописа. Његови драмски текстови извођени су у позоришту и на телевизији. Пише афоризме, кратке приче, песме, драмске текстове и сценарија. Дела су му преведена на 12 страних језика. Заступљен у преко 50 домаћих и страних антологија и зборника. Објавиљивао у више од 70 домаћих и страних новина и часописа.[5]

Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и председник Београдског афористичарског круга.[4]

Библиографија уреди

Стручне књиге уреди

Приручник „Све о наркоманији” је увршћен у препоручену литературу за последипломску наставу на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду.[4]

Књиге афоризама уреди

Слободан Симић аутор је неколико књига афоризама:

  • „Најцрње је црвено” (Часопис „Међај“, Ужице,1992)
  • „Ратни профитер” (ZID Filcom,Ужице,1994)
  • „Вози, Мишко!” (Гутембергова галаксија, Београд, 1998)
  • „Симином улицом (Агора, Зрењанин, 2007)
  • „Ријалити шоу”(Алма, Београд, 2018)

Такође је приредио и неколико збирки афоризама:

  • „Изабрани афоризми” (Алма, Београд, 2003)
  • „Афоризми: избор” (Алма, Београд, 2007)
  • „Трновита круна” (Агора, Зрењанин, 2013)

Његови афоризми заступљени су и у многим антологијама:

  • „Ера афоризма”, изабрани ужички афоризми, (Водич, Ужице, 2002)
  • „Српско тајно оружје : антиратни афоризми и карикатуре”, (приређивачи Слободан Симић и Никола Оташ), (Аурора, Врање, 2005)
  • „Одјеци у провалији”, ужички афоризми, (Агора, Зрењанин, 2015)

Књиге прича уреди

  • „Приче без поуке” (СКЦ, Београд, 1995)
  • „Брод пацова”(Гутембергова галаксија, Београд, 1999, 2003)
  • „Незаштићени сведок”, (Агора, Зрењанин, 2006)
  • „Шведски сто” (Агора, Зрењанин, 2011)
  • „Приче из кавеза”(Агора, Зрењанин, 2016)
  • „Клиничка слика: 100/100”(карикатуре Николе Оташа) (Алма, Београд, 2017)
  • „Приче”(Алма, Београд, 2018)

Поезија уреди

  • „Ожиљак”(Арте, Београд, 2016, 2018)

Драмски текстови уреди

Најзначајније награде и признања уреди

Награда „Torino in sintezi 2016” - специјална награда за афоризме, Торино, Италија, 2016

Референце уреди

  1. ^ Kovačević, N. (17. 05. 2018). „Poezija, satirične priče i aforizmi”. Danas. Приступљено 07. 01. 2019. 
  2. ^ Simić, Jovo. „Strast pobune”. Portal "Na prvom ste mjestu". Jovo Simić. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 07. 01. 2019. 
  3. ^ „Кабинет за судску психијатрију”. Званична презентација. Институт за ментално здравље. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 07. 01. 2019. 
  4. ^ а б в „Slobodan Simić”. Званични сајт. Лагуна. Приступљено 07. 01. 2019. 
  5. ^ „Klinička slika - kolumna Slobodana Simića”. Danas. Приступљено 07. 01. 2019. 

Спољашње везе уреди