Соснови Бор

Соснови Бор
Сосновый Бор
Соснови Бор; Сосновый Бор
	Забавни парк „Андерсенград”
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Сосновоборски градски округ
Основан	1958.
Статус града	1973.
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	67.397
— густина	936,07 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	59° 53′ 00″ С; 29° 06′ 00″ И / 59.883333° С; 29.1° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	20 m
Површина	72 km2
	Соснови Бор Соснови Бор на карти Русије
	Соснови Бор Соснови Бор на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	188540
Позивни број	(+7) 81369
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 454
ОКТМО код	41 754 000 001
Веб-сајт
	sbor.ru/

Соснови Бор (рус. Сосновый Бор) град је и важан индустријски центар на крајњем западу Лењинградске области, на северозападу европског дела Руске Федерације. Због свог великог привредног значаја Соснови Бор се налази на листи затворених градова и странцима је приступ граду омогућен само уз специјалне дозволе. Административно представља јединствену градску општину на подручју области, и обухвата територију површине 72 km².

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 67.397 становника.

Географија уреди

Град Соснови Бор налази се на крајњем западу Лењинградске области и лежи на јужној обали Финског залива, односно његовог секундарног Копорског залива, на месту где се у залив улива река Коваши. Сам град се налази на око 80 km југозападно од историјског центра града Санкт Петербурга, са којим је директно повезан железничком пругом и аутопутем.

Административно је уређен као центар Сосновоборског градског округа, и засебна је административна целина унутар Лењинградске области. Градски округ је у виду полуенклаве са три стране окружен територијом Ломоносовског рејона, док је на западу и северозападу обала Финског залива. Градско средиште лежи се на надморској висини од 20 m.

Историја уреди

На месту савременог града током XVII века постојало је село које се звало Устја (Ушће, рус. Устья), а поменуто село се у писаним изворима по први пут помиње под тим именом на карти Ингерманландије коју је 1676. на основу шведских извора саставио Август Бергенхајм.^[1] Под истим именом село се помиње и на картама из 1704. и 1705. године.^[2]^[3]

Савремени град званично је основан 10. децембра 1958. године као радничка варошица у којој је требало да станују запослени у оближњој Лењинградској нуклеарној електрани.^[4] Четири године касније у граду са радом почиње Институт за нуклеарну енергију, а радови на Лењинградској нуклеарки окончани су 1973. године, када је у погон пуштен њен први блок. Иако је у почетку Соснови Бор административно припадао Ломоносовском рејону, одлуком обласних власти од 19. априла 1973. Соснови Бор добија статус званичног града обласне субординације и издваја се из припадајућег рејона као засебна административна целина.

Због изузетно великог значаја у привредном и војном смислу приступ граду је строго забрањен свим страним држављанима, и самим тим Соснови Бор постаје један од, у то време, 44 затворена града Совјетског Савеза. Године 1981. са радом је почео и четврти блок Лењинградске нуклеарке, чиме је капацитете ове електране достигао 4 милиона kWh електричне енергије, а сама електрана је стекла статус за то време највећег електроенергетског објекта на свету.

Одлуком локалних власти Лењинградске области № 22-оз од 31. марта 2005. подручје града Сосновог Бора добија статус засебне општинске целине као Сосновоборски градски округ са административним рангом који се изједначава са другостепеним општинама (рејонима).

Дана 30. августа 2007. започели су радови на изградњи потпуно нове нуклеарне електране са планирана 4 нуклеарна реактора. Планирано је да прва два енергетска блока са радом почну током 2017. године.

Демографија уреди

Према подацима са пописа становништва из 2010. у граду је живело 65.788 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 67.397 становника.^[5] по том параметру Соснови Бор се налазио на 237. месту међу 1.114 званичних градова у Русији.

Кретање броја становника
1838.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
---	1.762	14.035	42.205	55.800^[6]	66.132^[7]	65.788^[8]	67.397

Види још уреди

Референце уреди

^ «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2013)
^ «Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.
^ «Географический чертёж над Ижорскою землёй со своими городами» Адриана Шонбека 1705 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2011)
^ Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013)
^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе уреди

Званични веб-сајт
Градски инфо портал Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2016)
Подаци о Лењинградској нуклеарној електрани Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2016)

[1] «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2013)

[2] «Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.

[3] «Географический чертёж над Ижорскою землёй со своими городами» Адриана Шонбека 1705 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2011)

[4] Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013)

[5] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-6] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-7] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-8] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]