Сотир Андрејевић
Сотир Андрејевић (Лесковац, 27. јул 1874 — Лесковац, 30. март 1915) био је српски лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата.
| Сотир Андрејевић | |
|---|---|
 Др Сотир Андрејевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. јул 1874. |
| Место рођења | Лесковац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 30. март 1915. (40 год.) |
| Место смрти | Лесковац,  Краљевина Србија, Краљевина Србија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1905 — 1915. |
| Чин | Капетан I класе у резерви |
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат |
Биографија уреди
Сотир Андрејевић рођен је у Лесковцу 27. јула 1874. године.[1] Основну школу завршио је у Лесковцу, а гимназију Краљa Миланa Првог у Нишу.[2] По завршетку гимназије одлази у Беч где уписује и завршава Медицински факултет. После завршеног факултета у Бечу враћа се у Србију и постаје лекар-помоћник у Гинеколошкој болници у Београду.[1] Након годину дана рада враћа се у Беч где уписује и завршава специјалистичке студије из области дечијих болести.
Живот и рад уреди
Након повратка у земљу, Краљ Петар I, а на предлог Министра унутрашњих дела, 20. јануара 1905. године поставља др Сотира Андрејевића за лекара среза Јабланичког, округа Врањског.[3] Средином маја 1905. године др Сотир Андрејевић постављен је за лекара среза Добричког, округа Топличког.[4] Након три године, тачније 20. октобра 1908. године др Сотир Андрејевић постављен је за лекара среза Косаничког.[5] По својој молби, 17. јуна 1910. године постављен је за лекара среза Власотиначког.[6] У периоду од 1906 до 1909. године радио је као лекар среске болнице у Лесковцу.[7]
Балкански ратови и Први светски рат уреди
Као доктор др Сотир Андрејевић учествовао је у Првом и Другом балканском рату. Након балканских ратова отишао је у Албанију на опоравак, међутим здравствено стање му се погоршало, па се вратио у Дебар где је остао до потпуне демобилизације.[1] После опоравка био је практични лекар у Лесковцу до почетка Првог светског рата. У току Првог светског рата био је лекар Другог пешадијског пука. Унапређен је у чин резервног капетан I класе 20. октобра 1912. године.[8] После Колубарске битке био је са пуком у Младеновцу, где је лечио заражене од епидемије тифуса.(1) Током лечења рањеника и сам се разболео. Вратио се кући у Лесковац где је 30. марта 1915. године преминуо од пегавог тифуса.[9]
Породица уреди
Мајка Евгенија и отац Таса Андрејевић, који је био трговац.
Референце уреди
- ^ а б в Суботић, Војислав М. Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922. Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 9.
- ^ Поповић Филиповић, Славица. Путевима модерне српске медицине у Топличком округу : (1912-1941). Прокупље : Подружница Српског лекарског друштва, 2023 (Ниш : Галаксијаниш). стр. 258. ISBN 978-86-905446-0-8.
- ^ Полицијски гласник, година 1, број 1-2, недеља 06. 02. 1905. године. стр. 2.
- ^ Полицијски гласник, година 1, број 19, недеља 15. 05. 1905. године. стр. 161.
- ^ Полицијски гласник, година 4, број 44, недеља 02. 11. 1908. године. стр. 345.
- ^ Полицијски гласник, година 6, број 26, недеља 04. 07. 1910. године. стр. 202.
- ^ Ристић, Вукадин. „Почеци и развој здравствене службе у лесковачком крају”. Лесковачки зборник. Год. 52, бр. 52 (2012) (Лесковац : Народни музеј): стр. 90.
- ^ Службени војни лист, Београд, година 32, број 22, 24. 10. 1912. године. стр. 487-488.
- ^ Службени војни лист, Ниш, година 35, број 12, 17. 05. 1915. године. стр. 237-238.