Википедија

Списак места Светске баштине у Босни и Херцеговини

списак на Викимедији

Закључно са 2021, на подручју Босне и Херцеговине налази се четири локалитета на списку Унескове светске баштине као и још десет локалитета који се налазе на тзв. предложеном списку (списак предложених локалитета који би се такође потенцијално нашли у будућности у оквиру Унескове светске баштине).[1]

Места која се налазе на Унесковом списку Светске баштине (плаве тачке означавају места надгробних споменика стећака).

Први локалитет, Стари мост града Мостара, уписан је на листу на Унесковој 29. седници 2005.[2] Године 1993, током рата у БиХ, Хрватско вијеће обране уништило је мост, у артиљеријском нападу. Мост је обновљен након сукоба и поново отворен 2004. На списак Светске баштине 2007. уврштен је мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду.[3] После тога, 2016, списку су придружени и средњовековни надгробни споменици стећци. Овај локалитет се делом налази и ван граница Босне и Херцеговине, тј. простире се и у Хрватској, Србији и Црној Гори. Од двадесет и осам налазишта, двадесет се налази у Босни и Херцеговини. Најистакнутије гробнице су свакако оне у Радимљи.[4] Најновији проглашени локалитет јесте прашума Јањ коју је Унеско такође именовао природним добром од светског значаја 2021. Стари мост, мост Мехмед-паше Соколовића и стећци спадају у културна добра док прашума Јањ спада у природно добро.

Локалитети

уреди
  Место се налази у више држава
Име Фотографија Место
(општина) 		Година уписа Број и критеријум Опис
Стари мост   Мостар 2005. 946; vi Локалитет обухвата познати Стари мост и околну област. Мост, који се налази над реком Неретвом, затражио је Сулејман Величанствени и довршен је 1566/67. Године 1993, током Рата у БиХ, Хрватско вијеће обране гранатирало је и уништило знаменитост. Након рата мост је обновљен традиционалним начином градње и оригиналним материјалима, а поново је отворен 2004.[2]
Мост Мехмед-паше Соколовића   Вишеград 2007. 1260; ii, iv Мост Мехмед-паше Соколовића довршен је 1577. Налази се на реци Дрини. Саградио га је османски дворски архитекта Мимар Синан, по налогу великог везира Мехмед-паше Соколовића.[3]
Стећци   20 локалитета 2016. 1504; iii, vi Стећци су средњовековни надгробни споменици који се претежно налазе на територији БиХ. Такође се налазе у деловима Хрватске, Србије и Црне Горе. Први пут су се појавили у 12. веку. У БиХ се налази двадесет локалитета, већински у југоисточном делу земље. Највећа некропола је Радимља која се налази у општини Столац.[4]
Прашума Јањ   Шипово 2021. 1133quater; ix Природно добро од светског значаја Исконске и древне букове шуме Карпата и других региона Европе јесте највеће серијско добро Унескове светске баштине са 94 локалитета у 18 држава. Оно је проширено 2021. локалитетима из Чешке, Француске, Северне Македоније, Пољске, Швајцарске и Босне и Херцеговине. Локалитет из БиХ који је постао део поменутог добра управо је прашума Јањ. Прашума Јањ је строги резерват природе и прво је природно добро из БиХ које је уврштено на Унесков списак места светске баштине.[5]

Предложени списак

уреди

Закључно са 2021, Босна и Херцеговина на овом списку има десет локалитета.[6]

Име Фотографија Место
(општина) 		Година уписа Опис
Сарајево   Сарајево 1997. Сарајево, главни град Босне и Херцеговине, поседује богату историју религијских и културних разноликости.
Пећина Вјетреница   Равно 2004. Вјетреница је највећа пећина у Босни и Херцеговини. Важно је биодиверзитетско налазиште. Пронађени су разни остаци фосила праисторијских месождера.[7]
Ансамбл природе и архитектуре у Јајцу   Јајце 2006. Град Јајце налази се на ушћу реке Пливе и Врбас. Основан је у средњем веку, а данашњи облик је добио током османске владавине[8]
Историјски локалитет Почитељ   Чапљина 2007. Град Почитељ представља једно од малобројних урбаних насеља у БиХ која су очувана још од времена Османлија.[9]
Ансамбл природе и архитектуре у Благају   Мостар 2007. Град Благај, који се налази на ушћу реке Буне, обилује примерима османске архитектуре.[10]
Ансамбл природе и архитектуре у Блидињу   Јабланица, Посушје, Томиславград 2007. Око подручја се налази неколико ендемских биљних врста као и стећака.[11]
Ансамбл природе и архитектуре у Столцу   Столац 2007. Језгро Столца представља значајно културно-историјско и природно подручје у коме се налазе остаци из праисторијског и илирско-римског раздобља.[12]
Шума Перућица   Фоча 2017. Шума Перућица је важна биодиверзитетска тачка, дом мрких медведа, вукова и рисова, као и неколико врста птица, рептила и водоземаца. Планински поток формира водопад Скакавац који је висок 75 метара.[13]
Јеврејско гробље у Сарајеву   Сарајево 2018. Гробни комплекс има површину од 31.160 квадратних метара. Садржи више од 3850 гробова.[14]
Комплекс водопада кодМартиног Брода — национални парк Уна   Бихаћ 2019. Горњи ток реке Уне карактерише низ водопада.[15]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  2. ^ а б „Old Bridge Area of the Old City of Mostar – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  3. ^ а б „Mehmed Paša Sokolović Bridge in Višegrad – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 27. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  4. ^ а б „Stećci Medieval Tombstone Graveyards – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  5. ^ „Унеско прогласио прашуму Јањ у БиХ природним добром”. Дневник. Приступљено 13. 11. 2021. 
  6. ^ „UNESCO World Heritage Centre – Tentative Lists: Bosnia and Herzegovina”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 16. 7. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  7. ^ „Vjetrenica cave – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  8. ^ „The natural and architectural ensemble of Jajce – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  9. ^ „The historic urban site of Počitelj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  10. ^ „The natural and architectural ensemble of Blagaj – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 17. 2. 2010. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  11. ^ „The natural and architectural ensemble of Blidinje – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  12. ^ „The natural and architectural ensemble of Stolac – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  13. ^ „Strict Nature Reserve – Primeval forest "Perućica" – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 20. 9. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  14. ^ „Jewish Cemetery in Sarajevo – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018. 
  15. ^ „Complex of travertine waterfalls in Martin Brod - Una National Park”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 7. 7. 2019. 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_места_Светске_баштине_у_Босни_и_Херцеговини&oldid=28522598”