Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки

44° 48′ 52″ СГШ; 20° 27′ 02″ ИГД / 44.814413° СГШ; 20.450446° ИГД / 44.814413; 20.450446

Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки
Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки 04.jpg
Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски Венац
Време настанка2014

Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки постављен је у улици Бранка Крсмановића, између бр. 2 и 4, у Градској општини Савски Венац, у Београду.

Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки, псалм из Талмуда

ИсторијаУреди

Са теретног вагона на колосеку железничке станице Земун истоварен је 10.3.1942. велики камион марке „Saurer 6 GGF-L" (први од 20), на чијој је шасији монтиран огроман монолит без отвора или прозора. Необична модификација направљена је у фабрици Gaubschat Fahrzeugwerke GmbH у Немачкој. Овим камионом превожено је од 50 до 80 (чак и 100) Јевреја логораша Старог сајмишта преко понтонског моста на Сави, а при застоју на другој страни реке, један од два возача окретао би посебну полугу за пуштање издувног гаса у унутрашњост возила. За време вожње би несрећни заробљеници из логора били убијени. Камион гасна комора или душегупка је возио свакодневно, понекад и више пута током пролећа 1942. године, до масовне гробнице у Јајинцима. Прве жртве су били пацијенти и особље београдске јеврејске болнице (ул. Високог Ставана на Дорћолу), погубљени 18. и 19. марта (19. до 23.[1]) 1942, њих преко 800. До 10. маја 1942. официри Гец и Мејер који су возили камион, усмртили су на исти начин још око 6300 Јевреја. Гец и Мејер нису нађени после рата, и њихова злодела су остала некажњена.[2][3][4]

 
Споменик Јеврејима страдалим у Душегупки, трагови оригиналних гума камиона

Откривање и изглед споменикаУреди

Амбасадор Израела у Србији Јосиф Леви и председник ГО Савски венац Душан Динчић открили су 5. августа 2014. године у Улици браће Крсмановић, споменик Јеврејима, преко 6300 углавном жена и деце, страдалим у Београду од марта до маја 1942. године. Локација је између бројева 2 и 4 јер је то било место заустављања камиона, пребацивања полуге и почетка гушења – „станица смрти“.[5]

Споменик је рад архитекткиња Ане Корице и Константине Марсенић.

Форма спомен – обележја је бетонски зид – монолит, асоцијација хладноће, заштите, граница...и теснац којим прелазимо из живота у смрт.[6] Споменик симболизује и камион, збијеност жртава, „прозоре за одрасле и децу, поглед у небо“.[7] На плочама је исписан псалм из Талмуда: „Нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету“ (Исаија 38:11) , и на јеврејском. У дну споменика утиснут је траг оригиналних „Континетал“ гума модела „Saurer“ камиона, које је једна од ауторки споменика, Ана Корица, успела да после дуге потраге открије у једном складишту у Чешкој.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ D. Jokić - Stamenković. „Spomenik Jevrejima stradalim u Dušegupki”. protivzaborava.com. Приступљено 13. 8. 2020. 
  2. ^ D. Jokić-Stamenković. „Spomenik Jevrejima ugušenim u dušegupki”. politika.rs. Приступљено 13. 8. 2020. 
  3. ^ „Логор Сајмиште”. zlocininadsrbima.com. Приступљено 13. 8. 2020. 
  4. ^ Komarčević, Dušan. „Sećanje na Holokaust: Spomenik jevrejskim žrtvama dušegupke”. slobodnaevropa.org. Приступљено 13. 8. 2020. 
  5. ^ „OTKRIVEN SPOMENIK JEVREJIMA IZ «DUŠEGUPKE»”. savskivenac.rs. Приступљено 13. 8. 2020. 
  6. ^ „Spomen-obeležje žrtvama Holokausta”. designed.rs. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2020. Приступљено 13. 8. 2020. 
  7. ^ Mihajlović, Maja. „Da li ste se ikad zapitali koja simbolika se krije iza spomenika žrtvama Dušegupke?”. haver.rs. Приступљено 13. 8. 2020. 

Спољашње везеУреди