Спомен-бисте на Трећој београдској гимназији
Спомен-бисте на Трећој београдској гимназији су споменици у Београду. Налазе се на згради Треће београдске гимназије у Улици Његошевој 15, у општини Врачар.
Опште карактеристике
уреди
Зграда Треће београдске гимназије, подигнута је према пројекту архитеката Душана Живановића и Драгутина Ђорђевића, односно према истом пројекту према којем је саграђена и гимназија у Ваљеву две године раније 1904.
Средишњи ризалит главне фасаде јако је наглашен каријатидама на улазном порталу, удвојеним стубовима на спрату, богатом пластичном декорацијом прозорских отвора као и бронзаним попрсјима спомен бистама Доситеја Обрадовића, Вука Караџића и Јосифа Панчића, радовима познатог вајара Петра Убавкића.[1]
Доситеј Обрадовић (Чаково, 1739[2] или 1742. — Београд, 28. март 1811[3]) био је српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.[4] Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814 — Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика,[5] а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Spomen biste na Trećoj beogradskoj gimnaziji”. beogradskevesti.info.rs. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
- ^ „Биографија Доситеја Обрадовића”. Dositejeva-zaduzbina.rs. Архивирано из оригинала 06. 05. 2011. г. Приступљено 4. 12. 2015.
- ^ „Вук Стефановић Караџић”.
- ^ "Тежак", Београд 1. јануар 1886.
Спољашње везе
уреди- Спомен бисте на Трећој београдској гимназији Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2020)
