Срђан Срећковић
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Синтакса, стил. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Срђан Срећковић (Београд, 12. април 1974) јест српски политичар. Био је министар за дијаспору (2008—2011), а потом и министар вера и дијаспоре (2011—2012) у Влади Мирка Цветковића. Изабран на предлог листе „За европску Србију” Борис Тадић (Демократска странка, Г17 плус, Санџачка демократска партија, Српски покрет обнове, Лига социјалдемократа Војводине), док је био потпредседник Српског покрета обнове (СПО). Током његовог мандата усвојен је први Закон о дијаспори и Србима у регону, конституисана Скупштина дијаспоре и Срба у региону, конституисан Савет за Србе у региону и усвојена Стратегија Владе за унапређење односа са дијаспором и Србима у региону. [1]
Срђан Срећковић | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Срђан Срећковић | |||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
|
БиографијаУреди
Рођен је 12. априла 1974. у Београду. Завршио је Пету београдску гимназију. Редовне и магистарске студије завршио је на Економском факултету Универзитета у Београду.
Срећковић је обављао функцију помоћника генералног директора Јат ервејза од 2007. до 2008, а обављао је и функцију помоћника министра трговине, туризма и услуга у периоду од 2004. до 2007. године у Влади Војислава Коштунице (Демократска странка Србије ДСС, Г17 плус, Српски покрет обнове СПО и Нова Србија НС). У то време, између осталог био је шеф радних група за израду Закона о трговини, Закона о ценама, Закона о заштити потрошача, Закона о јавном оглашавању и Закона о заштити конкуренције.
Био је члан Српског покрета обнове (СПО) од 1992. до 2012. године. Од 2005. до 2012. године био је потпредседник странке, а пре тога и директор, члан Председништва, Извршног и Главног одбора. Јесени 2011. улази у сукоб с председником СПО Вуком Драшковићем „због његовог ауторитарног вођења странке, напуштања изворних програмских принципа, залагања Драшковића за признање независности Косова и Метохије, става Драшковића да је Република Српска геноцидна творевина, става Драшковића да је Српска православна црква мутант погрешне политике која је уништила све што вреди у Србији и због сарадње са Либерално демократском партијом ЛДП Чедомира Јовановића”. Главни одбор СПО је Срећковића 10. децембра 2011. разрешио дужности потпредседника странке, а 10. фебруара 2012. искључен је из Српског покрета обнове одлуком Председништва СПО на седници која је телефонски одржана, што је био догађај без преседана. Срећковић је те одлуке назвао „незаконитим и недемократским” и са истомишљеницима основао Изворни српски покрет обнове (ИСПО). У новембру 2013. Изворни Српски покрет обнове колективно је приступио странци Заједно за Србију (ЗЗС), а Срећковић је изабран за потпредседника странке. У фебруару 2020. странка Заједно за Србију прекршила је Споразум опозиције о бојкоту избора 21. јуна 2020. на свим нивоима и донела је одлуку о изласку на локалне изборе у Шапцу, чиме је иступила из опозиционе групације Савез за Србију (СЗС). Срећковић је ту одлуку назвао „рушењем јединства демократске опозиције”, гласао је против одлуке и напустио је странку. У марту 2020. постао је члан Председништва Странке Слободе и правде (ССП).
Говори енглески језик. Ожењен је Маријом Срећковић, с којом има једног сина.[2]
РеференцеУреди
- ^ „Мр Срђан Срећковић”. Заједно за Србију. Архивирано из оригинала на датум 16. 04. 2018. Приступљено 03. 2. 2018.
- ^ „Срђан Срећковић”. Истиномер. Приступљено 03. 2. 2018.
Спољашње везеУреди
Срђан Срећковић на Викимедијиној остави. |
- Биографије министара на сајту Владе Србије
- Интервју за Глас јавности
- Интервјуи