Старокорсунскаја
Старокорсунскаја (рус. Старокорсунская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Краснодарском градском округу.
| Старокорсунскаја Старокорсунская | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Покрајина |  Краснодарска |
| Рејон | Краснодарски градски округ |
| Основан | 1794. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 12.238 |
| — густина | 612,51 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 03′ 18″ С; 39° 18′ 41″ И / 45.054923° С; 39.311317° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 22 m |
| Површина | 19,98 km2 |
.svg)  Старокорсунскаја Старокорсунскаја на карти Русије | |
.svg) Старокорсунскаја Старокорсунскаја на карти Краснодарског краја | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 350909 |
| Позивни број | +7 861 |
| ОКАТО код | 03 401 975 001 |
| ОКТМО код | 03 701 000 241 |
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 12.238 становника.
Географија уреди
Станица Старокорсунскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на десној и високој обали реке Кубањ, односно на северној обали њеног Краснодарског језера, на надморској висини од око двадесетак метара. Село се налази на око двадесетак километара источно од покрајинског административног центра, града Краснодара.
Северном периферијом насеља пролази друмски правац Р251 који повезује црноморску обали и град Темрјук са Ставропољем.
Историја уреди
Корсунско насеље основали су 1794. припадници црноморских Козака досељених на Кубањ и било је то једно од првих 40 козачких насеља на том подручју.[1] Садашње име добија 1809. након оснивања станице Новокорсунскаја нешто северније.
Прва школа у селу почела је са радом 1867. године.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 12.238 становника.
| 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|
| 6.996 | 9.233 | [2] | 10.776[3] | 12.238[4] |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 249. — 395 с.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
