Стровце (Стреоце, код локалног становништва) (алб. Stroc) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 865 становника, већина становништва чине Албанци.[1]

Стровце
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 865[1]
Географске карактеристике
Координате42°42′49″ СГШ; 20°58′49″ ИГД / 42.7136° СГШ; 20.9803° ИГД / 42.7136; 20.9803Координате: 42°42′49″ СГШ; 20°58′49″ ИГД / 42.7136° СГШ; 20.9803° ИГД / 42.7136; 20.9803
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина603 м
Стровце на мапи Србије
Стровце
Стровце
Стровце на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

ГеографијаУреди

Стровце је полупланинско село са валовитим земљиштем, разбијеног типа, са листопадном шумом и погодно је за сточарство. Оранице су са растреситом земљом, те на њима успевају све житарице. Село је смештено на падини планине Чичавице, 19 км јужно од Вучитрна. Дели се на махалу Шабановића (на југу) и махалу Дурака (на северу), називи су им по јединим родовима у њима. Махале су такође разбијене на групице од по две до три куће. Удаљење између махала је око 0,5 км. Махале раздваја Љугу и Кишес (Црквени до).

ИсторијаУреди

На подручју села налази се место Градина, чији остаци датирају из Античког добаа и средњег века; налази се на листи споменика културе на Косову[2]. У повељи краља Милутина, издатој 1314. године манастиру Бањској, помиње се као село Стрелец. Око 1419. године у доба деспота Ђурђа, калуђерица Макрина прилаже манастиру св. Павла у Светој Гори "цркву Св. Николе с келијама и с лозијем и с овчијем и с иними правинами у Чичавици у Стрелцу, јеже ми беху родитељи обновили". Село је добило име по занимању његових старих житеља који су правили стреле. У Црквеном долу (Љуге и Кишес) (алб. Lugë i Kishes), који раздваја две сеоске махале, постојали су до пре неку деценију остаци средњовековнох храма св. Николе са великим зидинама около, којих сад нема више. Албански живаљ те остатке је звао Каљаја-Тврђава, Градић. То су свакако били остаци храма са ћелијама који је поменуата калуђерица Макрина поклонила манастиру св. Павла у Светој Гори.[3] Данас у овом селу живе два албанска рода, који су се овде као католици доселили из Скадарске Малесије у 18. веку.

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1936:[4][a]

  • Шабановић (алб. Shabani) (23 кућа.), од фиса (племена) Краснића. Доселио се крајем 18. века из Скадарске Малесије и 1934, су наводили да су „доскоро“ били католици, односно криптокатолици.
  • Дурак (алб. Duraku) (32 кућа.), од фиса (племена) Краснића. Досељени из Малесије за првима, по позиву.

ДемографијаУреди

Популација (ист.): Стровце
Година1948195319611971198119912011
Становништво5355996408041.0141.121865
Еволуција становништва
 

НапоменеУреди

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ PDF „Листа споменика културе на Косову” (PDF). 2014. Приступљено 02. 11. 2014. 
  3. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  4. ^ Урошевић 1965, стр. 530.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди