Википедија

Сукоби у Одеси 2014.

сукоби 2 групе демонстраната у Одеси 2014.

Сукоби између промајданских и антимајданских демонстраната избили су у јужном украјинском граду Одеси 2014. године, као реакција на Евромајдан. Сукоби су кулминирали 2. маја, када су стотине наоружаних проруских активиста напале марш јединства у центру града, што је довело до тога да су проукрајински милитанти запалили Дом синдиката у који су проруски милитанти били забарикадирани унутра. У сукобима је погинуло 46 антимајдановаца и два промајдановаца, а више од 200 људи је повређено.

Сукоби у Одеси 2014.
Део Антимајдана и Проруских немира у Украјини 2014.
Дом синдиката након пожара 2. маја 2014.
Датум26. јануар — 2. мај 2014. (3 месеца и 6 дана)
Локација
Украјина Украјина:
Одеса
ПоводЕвромајдан
ЦиљевиПре промене власти:
  • Декларација за сузбијање промајданског покрета
  • Заштита пословних зграда
  • Економска и политичка интеграција са Русијом, улазак у Царинску унију

Након промене власти:

  • Заштита статуса руског језика
  • Федерализација
  • Очување историјског и културног наслеђа
  • Решавање најважнијих проблема унутрашње и спољне политике путем референдума
  • Реизбор гувернера и регионалног савета
МетодеМитинзи, поворке, стварање формација моћи, притисак на снагу, прикупљање потписа
СтатусПротести угушени од припадника Десног сектора;
  • Смањење покрета против Мајдана као резултат масовног крвопролића 2. маја
Стране у цивилном сукобу

Профедерални демонстранти

Водеће фигуре
Број
1.200 евромајданиста
600 фудбалских ултраша из Харкова
300
Жртве
2 мртва, неколико десетина повређених
48 погинулих, неколико десетина рањених

Почетак немира уреди

Одеса, која је углавном русофона, била је сведок наставка немира током 2014. До 2.000 промајданских демонстраната марширало је на зграду регионалне државне администрације (РСА) у Одеси 26. јануара[1][2], али су их одбили провладине присталице и општинске барикаде[3][4]. Општинска управа Одесе је 28. јануара утврдила РСА бетонским блоковима да би спречила даље упаде[5]. Сукоби између демонстраната Евромајдана и Антимајдана су настављени током наредног месеца, а 19. фебруара је око 100 неидентификованих мушкараца са маскама и шлемовима, наоружаних бејзбол палицама, напало демонстрације за Мајдан[6][7]. У сукобима су повређена три новинара и два сниматеља[8]. Одређени број руских националистичких група (Одесска Друзхина, Анти-Маидан) је био активан током читавог периода и активно су их подржавали високи руски политичари као што је Сергеј Глазјев[9].

Након што су демонстранти Евромајдана свргнули председника Виктора Јануковича крајем фебруара, у Одеској области су почеле појачане тензије између евромајданских и антимајданских демонстраната. Полиција је известила да је 5.000 људи учествовало у проруским демонстрацијама у граду Одеси 1. марта[10]. Демонстрације су настављене; 3. марта 2014, 200–500 демонстраната са руским заставама покушало је да заузме зграду РСА у Одеси[11][12][13]. Тражили су да се одржи референдум о успостављању „Одеске аутономне републике“[12].

У међувремену, у граду је такође одржано неколико конкурентских промајданских демонстрација[14]. Дана 30. марта, у Одеси је одржан промајдански протест од 5.000 људи[15].

Руски ултранационалиста Антон Рајевски је 30. марта ухапшен и депортован из града због организовања проруских субверзивних група, наводно за руску владу. Материјали заплењени од Рајевског позивали су на уништење Украјинаца и Јевреја у региону и на руску војну интервенцију[16].

Интернет група у Одеској области је 16. априла прогласила Народну Републику Одеску[17]. Чланови одеске протестне групе против Мајдана касније су се заклели да нису давали такву изјаву, а лидери групе су рекли да су о томе чули само преко медија[18]. Специјална посматрачка мисија ОЕБС-а у Украјини је касније потврдила да је ситуација у Одеси остала мирна[19].[35] Локални антимајдански и проевромајдански лидери у Одеској области изразили су скептицизам у вези са Женевским саопштењем о Украјини од 20. априла. Лидери антимајдана су инсистирали на томе да нису циљали на отцепљење, већ на успостављање шире федералне државе под називом „Новоросија“ унутар Украјине[20].

Ручна бомба је бачена из аутомобила у пролазу на контролни пункт самоодбране полиције и Мајдана у близини Одесе 25. априла, при чему је повређено седам људи, што је изазвало повећане тензије у региону[21][22].

Галерија уреди

  •  
    Провладина и демонстранти са нацистичким симболима у Одеси, 9. марта 2014.
  •  
    Антивладине демонстрације у Одеси, 13. априла 2014
  •  
    Антивладини и проруски милитанти „Одеска дружина“ у логору Дома синдиката 14. априла
  •  
    Антивладини активисти против нацистичких симбола
  •  
    Знак антивладиног демонстранта: „Команданту и особљу мариупољске војне јединице 3057, они који су стрељали ненаоружане људе су неизбрисив грех! Вечно проклетство!“

Сукоби 2. маја у центру града и пожар у Дому синдиката уреди

Дана 2. маја 2014. године, као део растућих немира у Украјини након украјинске револуције 2014. године, на улицама Одесе су избили вишеструки сукоби између промајданских и антимајданских група[23][24]. Два про-Мајдан активиста и четири анти-Мајдан активиста убијени су из ватреног оружја током сукоба на улицама[25][26][27][28]. Ови сукоби су кулминирали великим окршајем испред Дома синдиката, обележја Одесе који се налази на Куликовом пољу у центру града[29]. Та зграда је тада запаљена, што је резултирало смрћу четрдесет два проруска активиста који су се у њој скривали[30][31]. Догађаји су били најкрвавији грађански сукоб у Одеси од 1918. године[29].

Детаљан распоред догађаја из минута у минут саставила је „Група 2. мај“, организација од 13 локалних новинара и експерата који истражују трагедију на волонтерској основи[32]. Прва верзија временске линије је објављена 2014. године[25][33] и ажурирана верзија 2016. године[26]. Према Гардијану, већина онога што се данас зна о трагедији је захваљујући истрази Групе 2. маја заснованој на анализи аматерских снимака и интервјуима са сведоцима.[32]

Догађаји уреди

Митинг у 14:00 сати за национално јединство одржан је на Тргу Соборнаја око 1.500 људи, међу којима је било много навијача ФК Чорноморец Одеса и ФК Металист Харков, као и неки десничарски припадници Десног сектора и многи обични људи[23][34][35]. Заједнички походи међу љубитељима спорта су редовна традиција пред све фудбалске утакмице у окружењу[36]. Док су марширали низ Дерибасивску улицу, навијачи оба тима су заједно певали химну Украјине, скандирали патриотске пароле попут „Одеса, Харков, Украјина“ и певали друге песме против руског председника Владимира Путина[36][37]. Посматрачи ОЕБС-а су известили да су видели око стотину активиста који се залажу за јединство у камуфлажи са палицама и штитовима који учествују у маршу[38].

Присутни су претходно рекли новинарима да су преко друштвених мрежа сазнали да „присталице антимајдана позивају све да се окупе и разбију марш уједињења“[35]. Једна од страница позива њихове присталице у Одеси да „преузму Доњецк“, „позивање на проруске нападе који су се десили против промајданских демонстраната у Доњецку неколико дана раније“[36]. Летак у коме се наводи да ће проруске групе „бранити Одесу од погрома“ подељен је по граду пре митинга[37].

Ескалација у сукобе уреди

Спољашњи видео-запис
  Odessa, the shooter at the Deribasivska Street video from YouTube

Према украјинским тврдњама, овај скуп је касније напала проруска руља од 300 људи из групе Одескаја дружина наоружана палицама и ватреним оружјем у Хретској улици[34][24][39]. Обе стране су водиле битке једна против друге, размењујући камење и бензинске бомбе, а током поподнева су градиле барикаде широм града[40]. Према ОХЦХР-у, обе стране су имале разне врсте шлемова, маски, штитова, секира и дрвених или металних палица и ватреног оружја[41].

Према ОмТВ-у, углавном је било ваздушних пиштоља, а прво стварно употребљено ватрено оружје донео је активиста Антимајдана Виталиј Будко („Боцман“) који је отворио ватру из пушке АК-74 користећи 5,45 метака. Сведоци су истакли да је пуцао иза полицијске линије, ефективно прикривен од стране полиције. Прва жртва био је Игор Иванов, који је погинуо од метка калибра 5.45[36][42][43][44]. Неколико хитаца испаљено је са крова тржног центра Афина да би се оборило на масу[34]. Будко је касније напустио лице места колима Хитне помоћи заједно са командиром полиције Дмитријем Фучеџијем (рус. Дмитрий Фучеджи). Потом су проруски активисти „Антмајдана” тврдили да је Будко користио празне метке или, у другој верзији, реплику за ерсофт. Међутим, анализа видео снимака „Групе 2. маја“ је показала да је Будко заиста користио прави АК-74 са живим мецима.[45] Фучеџи је убрзо након тога побегао у Русију и добио руско држављанство, док су руски органи за спровођење закона одбили било какву правну помоћ украјинској истрази о његовој улози у трагедији[46].

Видео снимци убиства Иванова, који су се брзо ширили друштвеним мрежама, били су – према речима људи које је ОмТВ интервјуисала – прекретница у сукобу и резултирали су уношењем великог броја молотовљевих коктела, додатног ваздушног оружја и ловачких пушака у сукоб. Четворица антимајданових активиста умрла су од ватреног оружја убрзо након тога на Хретској површини: Јевгениј Лосински, Александар Жулков, Николај Јаворски – од ловачких метака и Генадиј Петров – од 5,6 метака[25][26][27][47] [42].

Пожар у Дому синдиката уреди

 
Поглед на Дом синдиката, на Куликово Поље, пре немира

Чим се прочуло о нападу проруских демонстраната, на друштвеним мрежама се појавио позив промајданских демонстраната да оду на Куликово поље и униште антимајдански логор[35]. Као резултат тога, проруска гомила је касније била преплављена промајданским демонстрантима, а њихов логор испред зграде Дома синдиката је запаљен[34][48][49]. То је приморало проруске активисте да уђу у ту зграду и заузму је[49]. Зграда је висока пет спратова и седиште је Одеског регионалног савеза синдиката[50]. Налази се на Куликовом пољу, у центру града[50].

Извештаји о тачном редоследу догађаја који су уследили разликују се између различитих извора, укључујући неколико потврђених лажних извештаја који се шире друштвеним мрежама[51]. Док су бранили зграду, милитанти на крову бацали су камење и бензинске бомбе на демонстранте испод[34][48][36][52]. У извештају украјинске независне информативне агенције (УНИАН) се наводи да је промајданска гомила почела да баца бензинске бомбе у зграду након што је на њу пуцала проруска група[53]. ББЦ Њуз је саопштио да је ситуација нејасна, а више извора указује да су обе стране једна на другу бацале бензинске бомбе. Један очевидац је за Би-Би-Си рекао да је пожар избио на трећем спрату када је бензинска бомба бачена на затворени прозор из унутрашњости зграде, а Кијев пост је јавио да је неколико запаљених боца које су активисти украјинског јединства држали напољу бачено на предњи улаз, и кроз прозоре на другом и четвртом спрату[34][24][36]. Званична истрага коју је спровело украјинско Министарство унутрашњих послова наводи да иако у згради није пронађено ватрено оружје, они на крову су пуцали на гомилу испод и случајно запалили зграду док су бацали бензинске бомбе одозго[54][55]. Један од промајдановских демонстраната кога је (нефатално) упуцао снајпериста из зграде синдиката био је Андреј Красилников, руски држављанин и активиста Евромајдана[42].

 
Унутар дома Синдиката након избијања пожара.

Без обзира на то ко је подметнуо пожар, познато је да је букнуо на другом и трећем спрату зграде, да се брзо проширио[50]. Ватрогасци су споро реаговали, стигли су сат времена након што је пожар избио[36]. На лице места упућено је 13 јединица ватрогасно-спасилачке технике, које су онемогућане у раду због великог броја људи окупљених око зграде[50]. Педесет проруских активиста је остало на крову, забарикадирали су се и одбијали да оду. Неки од оних који су покушали да побегну из ватре били су подметнути и претучени током покушаја бекства од стране неких демонстраната украјинског јединства, док су други демонстранти спасили неколико десетина људи у собама на другом и трећем спрату[36][37][56]. Неки испред зграде су узвикивали „запалите Колораде, палите“, позивајући се на погрдни израз за проруске активисте који носе траку Светог Ђорђа[37]. Демонстранти локалног промајданског јединства рекли су да нико у промајдан покрету у Одеси није познавао људе који су виђени како узвикују такве слогане испред запаљене зграде[57].

Жртве уреди

Званичан списак убијених током догађаја украјинске власти и даље држе у тајности[58]. Незванично, имена свих жртава су установили новинари и објавили локални медији: Думскаја[58] и Тајмер[59]. Према извештају УН ОХЦХР-а[28], 42 особе су погинуле у пожару који је избио у Дому синдиката: 32 од тровања угљен-моноксидом, а 10 након што су скочили са прозора да би избегли пламен[60]. Радило се о 34 мушкарца, седам жена и младићу од 17 година, сви – било присталице анти-Мајдана или људи који су се затекли на месту инцидента[28]. Раније истог дана из ватреног оружја на Хретском тргу убијено је шест особа: четири антимајдановске и две присталице Евромајдана[25][26][27][28]. Укупно је 48 људи погинуло у једном дану од последица сукоба. Особље болнице је саопштило да је 174 повређено, а 25 у критичном стању[61]. Пријављено је да су 172 особе ухапшене као резултат сукоба[62], а полиција је привела 38 активиста антимајдана након што су евакуисани из запаљене зграде; већина њих је била тешко повређена[63].

На дан догађаја појавиле су се гласине да је од погинулих у пожару петнаестак руских држављана, а петоро из Придњестровља[64]. Министарство унутрашњих послова је оповргло ове гласине пошто идентитет већине жртава 2. маја није утврђен[65]. Каснији извештаји су показали да ниједна од идентификованих жртава није из Русије или Придњестровља[66][67]. Од 48 убијених људи, 46 је било из Одесе или Одеске области, један из Николајевске области и један из Винице[59].

Последице уреди

 
Споменик погинулима у сукобима на барикади од гума у Доњецку

Град Одеса је саопштио да ће бити одржана тродневна жалост у част оних који су изгубили животе у сукобима. Украјински привремени председник Олександар Турчинов је следио њихов пример, прогласивши дводневну националну жалост за погинулима у сукобима, такође и они који су погинули током владине контраофанзиве у Доњецкој области.

И проруски и промајдански демонстранти окупили су се испред запаљеног Дома синдиката дан након сукоба[68]. Отприлике 2.000 проруских демонстраната окупило се напољу, скандирајући: „Одеса је руски град“[69]. Дошло је до јаког присуства полиције и мањих туча између демонстраната[68]. У још једном избијању немира, седиште Министарства унутрашњих послова у Одеси напало је 4. маја неколико стотина проруских активиста[70]. Првобитно као протест, догађаји су касније постали насилни када су маскирани демонстранти са импровизованим оружјем почели да разбијају прозоре и насилно отварају капије[70]. У покушају да пацификују демонстранте, званичници у згради су ослободили између 30 и 67 оних који су ухапшени након сукоба[70]. На другим местима у граду, присталице федерализације напале су украјинског извештача за вести Канал 5[71]. Митинг од неколико стотина промајдановских активиста прошетао је до места пожара, подигло украјинску заставу са централног стуба и одало почаст жртвама минутом ћутања[72].

Као одговор на сукоб, гувернер Одесе Немировски је најавио формирање батаљона територијалне одбране војске који ће се регрутовати да брзо успостави ред у региону[73].

Дана 7. маја 2014. Немировски је оптужио Александра Дубовог за организацију сукоба у Одеси. У јулу је суд наложио Немировском да оповргне овај лажни извештај[74].

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Pro-EU crowd marching towards regional govt HQ in Odessa – News – World – The Voice of Russia: News, Breaking news, Politics, Economics, Business, Russia, International current events, Expert opinion, podcasts, Video”. The Voice of Russia. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  2. ^ „До Одеської ОДА рухається колона до 2 тисяч людей | Українська правда”. Ukrayinska Pravda. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  3. ^ „Новини NEWSru.ua :: Одеські ультрас були змушені відступити перед "навалою" вірнопідданих ПР під ОДА”. Newsru.ua. Архивирано из оригинала 30. 1. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  4. ^ „Одесский горсовет приготовился к штурму (ВИДЕО) – Одесса.comments.ua”. Odessa.comments.ua. 26. 1. 2014. Архивирано из оригинала 29. 1. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  5. ^ „Входы в Одесскую облгосадминистрацию перекрывают бетонными блоками (фото) | Новости Одессы”. Dumskaya.net. 28. 1. 2014. Архивирано из оригинала 8. 3. 2014. г. Приступљено 24. 2. 2014. 
  6. ^ „Побоище у одесской ОГА: пострадали журналисты (видеотрансляция прекращена)”. Dumskaya.net. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 25. 2. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2016. 
  7. ^ „В Одессе "титушки" под присмотром милиции избили участников мирной акции”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2016. 
  8. ^ „Disturbances escalate in western Ukraine”. Euronews. 20. 2. 2014. Архивирано из оригинала 7. 2. 2015. г. Приступљено 6. 2. 2015. 
  9. ^ „Odesa Smoking Gun Leads Directly to Moscow :: khpg.org”. khpg.org. Архивирано из оригинала 18. 9. 2016. г. Приступљено 2016-09-17. 
  10. ^ Conal Urquhart (3. 1. 2014). „UN security council in emergency meeting after Russian parliament approves use of military against Ukraine- live updates”. The Guardian. Архивирано из оригинала 1. 3. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  11. ^ „Митингующие под флагами России штурмуют Одесскую ОГА”. Gazeta.ua. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  12. ^ а б „В Одессе накалились страсти: противники киевской власти осадили ОГА. К ним вышел Скорик (фоторепортаж) (In Odessa inflame passions: opponents of the Kiev authorities besieged RSA)”. Info-Center.od.ua (на језику: руски). 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  13. ^ „Активисты в Одессе пошли штурмом на здание облсовета (Activists in Odessa stormed the building of the Regional Council)” (на језику: руски). LifeNews.ru. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 6. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  14. ^ Turmoil in eastern Ukraine reaches Odessa Архивирано 25 април 2017 на сајту Wayback Machine, Al Jazeera America (24 April 2014)
  15. ^ В социальных сетях кипят споры по поводу численности митингов в Одессе (на језику: руски). Timer. 31. 3. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2019. г. Приступљено 3. 5. 2019. 
  16. ^ „З України видворено російського неонациста-"чорносотенця", який готував диверсію в Одесі”. ТСН.ua (на језику: украјински). 2014-03-30. Архивирано из оригинала 2. 7. 2019. г. Приступљено 2019-07-02. 
  17. ^ „Одеські сепаратисти в інтернеті оголосили "Одеську республіку" (Odessa separatists declared the Internet "Odessa republic")”. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). 16. 4. 2014. Архивирано из оригинала 19. 4. 2014. г. Приступљено 16. 4. 2014. 
  18. ^ „Одеський Антимайдан божиться, що ніякої республіки не оголошував (Odessa antimaidan swears that no republic is declared)”. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). 16. 4. 2014. Архивирано из оригинала 19. 4. 2014. г. Приступљено 16. 4. 2014. 
  19. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine” (Саопштење). Organisation for Security and Co-operation in Europe. 14. 4. 2014. Архивирано из оригинала 16. 4. 2014. г. Приступљено 16. 4. 2014. 
  20. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 20. 4. 2014. Архивирано из оригинала 24. 4. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  21. ^ Shevchenko, Daryna (30. 4. 2014). „Pro-Maidan activists recover after attack near Odessa”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала 1. 5. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  22. ^ „7 injured in checkpoint explosion in southern Ukraine”. Xinhua News Agency. 25. 4. 2014. Архивирано из оригинала 8. 6. 2014. г. Приступљено 25. 4. 2014. 
  23. ^ а б „Pro- and Anti-Maidan activists clash in Odessa”. Global Post. Agence France-Presse. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  24. ^ а б в „Dozens killed in Odessa fire amid clashes”. BBC News. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  25. ^ а б в г „Chronology of events May 2, 2014 in Odessa (in English). Part 1”. Группа 2 мая. (the 2 May Group). Архивирано из оригинала 7. 3. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  26. ^ а б в г „Хронология событий 2 мая 2014 года в Одессе (на русском языке, уточненная). Часть 1”. May 2 Group. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  27. ^ а б в „Трагедия 2 мая в Одессе. Реконструкция. Часть 2 — столкновение”. Таймер. 28. 4. 2017. Архивирано из оригинала 2. 5. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  28. ^ а б в г „Accountability for killings in Ukraine from January 2014 to May 2016” (PDF). UN OHCHR. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 12. 2016. г. Приступљено 1. 5. 2017. 
  29. ^ а б https://www.theguardian.com/world/2015/apr/30/there-was-heroism-and-cruelty-on-both-sides-the-truth-behind-one-of-ukraines-deadliest-days
  30. ^ „Report on the human rights situation in Ukraine” (PDF) (Саопштење). Office of the United Nations High Commissioner on Human Rights. 15. 6. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 6. 2014. г. Приступљено 21. 6. 2014. 
  31. ^ „Ukrainian Investigator Sees Chloroform as Cause of Odessa Deaths”. Bloomberg BusinessWeek. 19. 5. 2014. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 12. 6. 2014. 
  32. ^ а б „There was heroism and cruelty on both sides': the truth behind one of Ukraine's deadliest days”. The Guardian. 30. 4. 2015. Архивирано из оригинала 5. 2. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  33. ^ „The chronology of events that occurred on 2nd of May, 2014 in Odessa (Part 2)”. Группа 2 мая (the 2 May Group). Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 2. 5. 2017. 
  34. ^ а б в г д ђ „How did Odessa's fire happen?”. BBC News. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 11. 9. 2019. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  35. ^ а б в Rykovtseva, Elena (3. 5. 2014). „Odesa Dispatch: 'Some Murders Are Announced'”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  36. ^ а б в г д ђ е ж Dibrov, Sergiy (4. 5. 2014). „What really happened in Odessa: A step-by-step reconstruction of a tragedy that killed 46 people”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала 4. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  37. ^ а б в г „Ukraine's Reins Weaken as Chaos Spreads”. The New York Times. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  38. ^ „Latest from the Special Monitoring Mission in Ukraine – based on information received up until 02 May 2014” (Саопштење). Organization for Security and Co-operation in Europe. 5. 5. 2014. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  39. ^ „Dozens killed in building fire in Odessa, ministry says”. The Guardian. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 27. 10. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  40. ^ „Ukraine suffers deadliest day in months; 34 killed in Odessa”. The Washington Post. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 2. 5. 2014. 
  41. ^ Report on the human rights situation in Ukraine by Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. http://www.ohchr.org/Documents/Countries/UA/HRMMUReport15June2014.pdf Архивирано 20 јун 2014 на сајту Wayback Machine
  42. ^ а б в „Независимое расследование. Одесса 2 мая без мифов.”. OmTV. 3. 5. 2015. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 11. 5. 2015. 
  43. ^ „Вчера в Одессе сепаратисты расстреливали проукраинских митингующих. Фотофакт (Yesterday in Odessa separatists shot pro-Maidan protesters)”. News of Donbass (на језику: руски). 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  44. ^ „On the Internet there Odessa photo armed separatists”. Liga News. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  45. ^ „Одесская трагедия: "антимайдановец" Боцман стрелял из огнестрельного оружия | Новости Одессы”. dumskaya.net. Архивирано из оригинала 9. 4. 2017. г. Приступљено 2017-04-09. 
  46. ^ „Ключевой фигурант дела о трагедии в Одессе 2 мая 2014 года Фучеджи получил гражданство России”. gordonua.com. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 2020-08-13. 
  47. ^ „Черный день Одессы: следователи "оправдали" массовое убийство в Доме профсоюзов”. Московский Комсомолец. 28. 4. 2016. Архивирано из оригинала 30. 5. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  48. ^ а б Amos, Howard (2. 5. 2014). „Dozens reported dead after Odessa building fire”. The Guardian. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2016. „"Pro-Russia fighters mounted a last-ditch defence of the burning building, throwing masonry and petrol bombs from the roof on to the crowd below."” 
  49. ^ а б „В Одессе проукраинские активисты ликвидировали лагерь сепаратистов (In Odessa, the pro-Maidan activists eliminated the separatists)” (на језику: руски). Ukrainian Independent Information Agency. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  50. ^ а б в г „В Доме профсоюзов в Одессе найдено 36 трупов – ГСЧС (In the House of Trade Unions in Odessa found 36 corpses – GSCHS)”. Ukrainian Independent Information Agency. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  51. ^ Catherine A. Fitzpatrick (2014-05-04). „Russia This Week: News and Social Media Coverage of Tragic Deaths in Odessa (28 April-4 May)”. The Interpreter Magazine. Архивирано из оригинала 8. 1. 2015. г. Приступљено 2015-05-02. 
  52. ^ Will, From (2. 5. 2014). „Dozens killed by smoke as Ukraine moves closer to civil war | World”. Daily Express. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  53. ^ „Как горел Дом профсоюзов в Одессе : Новости УНИАН”. Ukrainian Independent Information Agency. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  54. ^ 14 May 2014 06:59 (9. 8. 2013). „В милиции называют домыслами информацию о якобы погибших в Одессе россиян и приднестровцев. Информационное агентство Украинские Национальные Новости (УНН). Все онлайн новости дня в Украине за сегодня – самые свежие, последние”. Unn.com.ua. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  55. ^ „Police say pro-Russians accidentally set fatal Odessa fire with Molotov cocktails (LIVE UPDATES, VIDEO)”. Kyiv Post. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  56. ^ „Death by fire in Odessa as country suffers bloodiest day since the revolution”. The Daily Telegraph. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  57. ^ „Ukraine's murky inferno”. The Economist. 8. 3. 2014. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 13. 5. 2014. 
  58. ^ а б „Одесская трагедия: стали известны имена 47 из 48 погибших во время беспорядков 2 мая | Новости Одессы”. dumskaya.net. 2015-03-11. Архивирано из оригинала 3. 3. 2018. г. Приступљено 2018-05-01. 
  59. ^ а б „Майская бойня: обновлённый список погибших, среди них несовершеннолетний”. timer-odessa.net (на језику: руски). Таймер (Timer). Архивирано из оригинала 16. 5. 2017. г. Приступљено 2018-05-01. 
  60. ^ „Dozens killed in Odessa fire as violence spreads to country's south”. The Daily Telegraph. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  61. ^ „У лікарнях Одеси – більше 170 постраждалих (Hospitals in Odessa – more than 170 injured)”. The Insider (на језику: украјински). 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  62. ^ „MIA: Most of the detainees in Odessa – Russian citizens and residents of Transnistria”. Ukrainian Independent Information Agency. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  63. ^ „Бойня на Куликовом поле: милиция задержала 38 "антимайдановцев"”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 15. 11. 2014. 
  64. ^ „Наразі пожежа вже ліквідована, проте її причини досі невідомі”. TSN.ua. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  65. ^ „В міліції називають домислами інформацію про нібито загиблих в Одесі росіян і придністровців”. Українські національні новини. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 16. 4. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2015. 
  66. ^ Опознаны восемь погибших в Доме профсоюзов в Одессе – все одесситы Архивирано 29 новембар 2014 на сајту Wayback Machine, Interfax-Ukraine, 3 May 2014| language=Russian
  67. ^ „Odessa: Who is to blame for 46 Odessa deaths?”. Kyiv Post. 7. 5. 2014. Архивирано из оригинала 10. 5. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2014. 
  68. ^ а б „Russia sympathisers vent anger at Ukraine Odessa deaths”. BBC News. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  69. ^ „Ukraine Anti-Terror Chief: This Is War”. Voice of America News. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 4. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  70. ^ а б в „Odessa detainees freed as police HQ attacked”. BBC News. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 4. 5. 2014. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  71. ^ „Прихильники федералізації в Одесі напали на журналістів | Українська правда”. Ukrayinska Pravda. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 11. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  72. ^ „В Одессе активисты на Куликовом поле установили флаг Украины : Новости УНИАН”. Ukrainian Independent Information Agency. Архивирано из оригинала 7. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  73. ^ „Одеса створює власний батальйон для самозахисту | Українська правда”. Ukrayinska Pravda. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 11. 5. 2014. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  74. ^ „1. MP Dubovoy won a court case from ex-governor Nemirovskiy”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 9. 5. 2015. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сукоби_у_Одеси_2014.&oldid=27019028”