Сурзе
Сурзе (нем. Sursee, франц. Sursee, итал. Sursee) је град у средишњој Швајцарској. Сурзе је други по величини град у оквиру кантона Луцерн.
| Сурзе нем. Sursee | |
|---|---|
 Пешачка улица у старом делу Сурзеа | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Луцерн |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 8.690 |
| — густина | 1.433,99 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 10′ 28″ С; 8° 06′ 30″ И / 47.17444° С; 8.108333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 504 m |
| Површина | 6,06 km2 |
  Сурзе Сурзе на карти Швајцарске | |
| Поштански број | 6210 |
| Веб-сајт | |
| www.sursee.org | |
Природне одлике уреди
Сурзе се налази у средишњем делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 70 km западно. Луцерн је много ближи - удаљен је 25 km јужно.
Рељеф: Сурзе се налази у ободном, источном делу плодне и густо насељене Швајцарске висоравни, на приближно 500 метара надморске висине. Град се налази у питомој долини око Сурског језера. Непосредно јужно од града издижу се Бернски Алпи.
Клима: Клима у Сурзеу је умерено континентална.
Воде: Кроз Сурзе близу истока реке Суре из Сурског језера.
Историја уреди
Подручје Сурзеа је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај.
Данашње насеље са датим називом први пут се спомиње 1264. године.
Током 18. века Сурзе се почиње развијати и јачати економски. Тада град добија одлике значајнијег насеља. После неколико бурних година под Наполеоном град се наставио развијати на свим пољима. Ово благостање града се задржало до дан-данас.
Становништво уреди
2008. године Сурзе је имао око 9.000 становника, што је три пута више него пре једног века. Од тога приближно 16,9% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Сурзеа чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 86,9% градског становништва, а прате га српскохрватски (2,8%) и албански језик (2,8%).
Вероисповест: Месни Немци су од давнина римокатолици. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данас су веома бројни римокатолици (74,5%) и протестанти (9,8%), а потом следе атеисти, муслимани, православци.
Галерија слика уреди
-
Градска римокатоличка црква -
Градска кућа -
Стари град -
Градско позориште
