Тат
Тат (мађ. Tát, нем. Taath) град је у Мађарској. Тат је трећи по величини град у оквиру жупаније Комаром-Естергом.
| Тат мађ. Tát | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна прекодунавска |
| Жупанија | Комаром-Естергом |
| Срез | Тата |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 5.528[1] |
| — густина | 434,58 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 44′ 43″ С; 18° 38′ 42″ И / 47.74514° С; 18.64500° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 12,06 km2 |
  Тат Тат на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2534 |
| Позивни број | (+36) 34 |
| Веб-сајт | |
| www.tat.hu/ | |
Географија уреди
Локација уреди
Насеље се налази поред „Малог Дунава”, са севера је окружено рукавцима древне реке, док је са југа окружено брдима Герече. Налази се 8 километара од бивше престонице Естергома и 45 километара од Будимпеште.
Најважнији приступни правац је аутопут 10, који је некада био национални пут који је водио од Будима до Беча. Северном ивицом њене унутрашњости пролази магистрални пут 117, а два главна пута су овде повезана путем 1011, овај последњи је и линија разграничења између старог села и новоствореног дела насеља источније. Са аутопута 10 на територији насеља одваја се и пут 1119 који води ка Татабањи.
До њега се може доћи возом на железничкој линији Естергом–Алмашфизите, која овде има стајалиште. Аутобуско стајалиште Тат налази се у близини центра, али је прилаз друмом омогућен само општинским путевима.
Историја уреди
Захваљујући природним географским карактеристикама, људи су на овим просторима живели још у праисторији. У атару села пронађено је камено оруђе, камена секира и камен за млевење. На површину су изнети и уломци лонаца и лонаца из бакреног доба, као и уломци који припадају култури сахрањивања урни из касног бронзаног доба.
Иако све новија истраживања стављају прво помињање Татовог имена у раније време, 1146. године, када је Фулко Хошпеш дао своје имање у Тату опатији Панонхалм, међутим, Таћани стављају „годину оснивања“ у 1181. Затим је краљ Бела III, један од краљева Арпадовића, дао је село „Таат” („Taath”) витешком реду који носи име Светог Јована Милостивог, чији су потомци Витезови Светог Јована и Малтешки витезови. Тадашња богомоља, која се налазила на месту данашње цркве, већ се у неким историјама помиње као болница.
Један од најславнијих дана у историји Тата је последња битка „Естергомске жупаније“ против Турака 1685. године, чувена битка код Тата. Овде су се сукобили кнез Карољ од Лорене и војска Сајтана Ибрахима од сто хиљада.
После блиставе хришћанске победе, до краја века овде је живело 17. кметовских породица. Између 1710. и 1740. немачки досељеници, Швабе и Аустријанци повећали су избегло становништво.
Године 1851. број становника је био 560. Током Првог светског рата село је изгубило четрдесетак мушкараца, војника. Године 1936. у 344 куће живело је 1.499 људи. Крајем Другог светског рата, на прелазу између 1944. и 1945, село је постало фронтовска зона.
Немачки мотоциклиста Ернст Јакоб Хене је 1932. године поставио овде брзински рекорд својим возилом: достигао је брзину од 244 km/h својим БМВ мотором.
На препоруку министра државне управе и правде, градско звање место је добило 15. јула 2013. године.[2]
Становништво уреди
Током пописа 2011. године, 81,2% становника се изјаснило као Мађари, 6,2% као Немци, 0,2% као Румуни и 0,3% као Словаци (18,6% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 44,8%, реформисани 5,2%, лутерани 0,5%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 14,7% (33,2% се није изјаснило).[3]
