Вудро Вилсон

28. председник САД (1913—19)
(преусмерено са Томас Вудроу Вилсон)

Томас Вудро Вилсон (енгл. Thomas Woodrow Wilson; Стонтон, 28. децембар 1856Вашингтон, 3. фебруар 1924) је био 28. председник САД. Био је председник САД од 4. марта 1913. до 3. марта 1921, за време трајања Првог светског рата. Добитник је Нобелове награде за мир 1919. године.[1][2]

Вудро Вилсон
Вудро Вилсон
Лични подаци
Датум рођења(1856-12-28)28. децембар 1856.
Место рођењаСтонтон, САД
Датум смрти3. фебруар 1924.(1924-02-03) (67 год.)
Место смртиВашингтон, САД
ДржављанствоСједињене Америчке Државе
Породица
СупружникИдит Вилсон
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка
4. март 1913 — 3. март 1921.
ИзбориПредседнички избори 1912.
Реизбор(и)Председнички избори 1916.
ПотпредседникТомас Р. Маршал
ПретходникВилијам Х. Тафт
НаследникВорен Г. Хардинг

Потпис

Цитат из Вилсонове Историје америчког народа, репродукован у филму Рађање једне нације: „У белом човеку све је више јачао исконски нагон за самоодржањем ... док на крају није изникао велики Кју-клукс-клан, истинско царство Југа, да заштити јужњачку земљу.“

Рана младост, образовање и породица

уреди

Томас Вудро Вилсон је рођен у Стонтону, Вирџинија 1856. као треће од четворо деце свештеника др. Џозефа Раглса Вилсона и Џенет Вудро.[3][4] Порекло му је шкотско-ирско, родитељи његових родитеља су имигрирали у САД из околине Страбана, округ Тајрон, у данашњој Северној Ирској. Већ део свог детињства, све до 14. године, Вилсон је провео у Огасти, Џорџија, где је његов отац био свештеник Прве презвитеријанске цркве.[5] Живео је и у Колумбији, главном граду државе Јужне Каролине од 1870. до 1874, где му је отац био професор на Презвитеријанској богословији.[6] Вилсонови родитељи су пореклом били из Охаја, где му је деда био аболициониста, а ујаци су му били републиканци. Његови родитељи селе се на југ 1851. и почињу отворено подржавати Конфедерацију. Држали су робове и организовали недељну школу за њих. Старали су се о рањеним војницима у својој цркви. Отац му је служио као армијски капелан и био је оснивач, а од 1861. до 1898. и вођа Јужњачке презвитеријанске цркве.[7]

Вудро Вилсон је имао потешкоћа у читању, што је можда било узроковано дислексијом, али је успео да стекне академско образовање захваљујући одлучности и самодисциплини. Школу је похађао код куће, а провео је годину дана на Давидсон колеџу пре него што је прешао на Принстон и дипломирао 1879.[8] Након тога је студирао право на Универзитету у Вирџинији и кратко се бавио правом у Атланти. Звање доктора политичких наука стекао је 1886. на новооснованом Универзитету Џонс Хопкинс[2] одбранивши дисертацију Конгресна влада.

"Политика" је Вилсонов некролог закључила да "Са смрћу Вудроа Вилсона ми Срби губимо једног од наших највећих и најплеменитијих пријатеља коме судбина није дала да буде наш највећи добротвор". Пошту су му одали Скупштина[9] и универзитет.[10] Трг испред Београдске железничке станице је још за његовог живота, најкасније 1921,[11] назван "Вилзонов" или "Вилсонов трг" (после рата[12] то је "Трг братства и јединства", данас Савски трг).

Град Београд је крајем 2019. године један булевар у новоизграђеном насељу Београд на води назвао у част Вудроа Вилсона.[13]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Woodrow Wilson | Biography, Presidency, & Accomplishments”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 54—55. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ Cooper 2008, стр. 95
  4. ^ Heckscher 1991, стр. 4 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFHeckscher1991 (help)
  5. ^ O'Toole, Patricia (2018). The Moralist: Woodrow Wilson and the World He Made. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-9809-4. 
  6. ^ Walworth (1958, vol. 1), ch. 4
  7. ^ White (1925), ch. 2
  8. ^ Berg 2013, стр. 72–73
  9. ^ "Политика", 8. феб. 1924, стр. 3
  10. ^ "Политика", 19. феб. 1924, стр. 5
  11. ^ План града Београда, Катастарско оделење општине Београдске, 1921, digitalna.nb.rs
  12. ^ Plan Beograda, 1:12 500, 1946, digitalna.nb.rs
  13. ^ „Beograd dobio najsavremeniji deo grada”. b92.net. 15. 11. 2019. Приступљено 15. 11. 2019. 

Литература

уреди
Спољашњи видео-запис
  Q&A interview with A. Scott Berg on Wilson, September 8, 2013, C-SPAN („Wilson”. C-SPAN. 8. 9. 2013. Приступљено 20. 3. 2017. )
Спољашњи видео-запис
  Booknotes interview with August Heckscher on Woodrow Wilson: A Biography, January 12, 1992, C-SPAN („Woodrow Wilson: A Biography”. C-SPAN. 12. 1. 1992. Приступљено 20. 3. 2017. )

Спољашње везе

уреди