Тукуља (мађ. Tököl, нем. Teckel) је насељено место у Мађарској, у Пештанској жупанији. Тукуља потпада под Српскоковински округ.

Тукуља
мађ. Tököl
Szent Anna-kápolna (7465. számú műemlék).jpg

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска
ЖупанијаПешта (жупанија)
СрезСрпски Ковин
Становништво
Становништво
 — 10.227
 — густина265,71 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 19′ 02″ СГШ; 18° 58′ 02″ ИГД / 47.3171° СГШ; 18.9672° ИГД / 47.3171; 18.9672
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина38,49 km2
Тукуља на мапи Мађарске
Тукуља
Тукуља
Тукуља на мапи Мађарске
Поштански број2316
Позивни број24

Тукуља је важна као једно од 20-ак места у Мађарској са постојећом српском мањинском самоуправом.

Природне одликеУреди

 
Римокатоличка Капела св. Ане

Тукуља се налази у северној Мађарској. Насеље је положено на северу Чепелског острва, велике аде Дунава, непосредно јужно од Будимпеште. Величина сеоског атара је 38,49 km2.

ИсторијаУреди

По Јакову Игњатовићу књижевнику Тукуља спада у ред најстаријих српских места на простору Мађарске. Основано је у доба Стефана Немање и Арпадоваца.[1] Срби су у насељу масовније присутни од Велике сеобе, али убрзо је већина покатоличена. У турско време помињу се два римокатоличка фратра Бернандо Спаић и Еветовић који мисионаре у околини. Због промене вере од православаца Срба постали су "Шокци" (Срби католици) које је интензивна хрватизација "приграбила", тако у Тукуљи данас има и становника који се изјашњавају као Хрвати. Но њихово српско порекло је неспорно, а језик су свој и обичаје одржали. У месним приликама сви се називају "источним Шокцима"[2] односно „Рацима“.[3] У другој половини 20. века говор "Раца" у Тукуљи има измешане источно-херцеговачке и млађе икавске дијалекатске групе.[4]

Претпоставља се (по Алекси Ивићу) да из Тукуље (по њој су прозвани Поповићи са "Текелије") потиче стара српска војничко-племићка породица Поповић-Текелија. Браћа Јован Текелија и Остоја (или Стеван) су 1706. године добили угарско племство - диплому и грб. Најпознатији потомак њен био је учени доктор права (први од Срба) и велики српски мецена Сава Текелија.[5]

Корнелије Станковић је забележио у околини Будима српску народну песму "Марко и Вила", коју је објавио новосадски часопис "Даница" 1863. године. Он је ту песму чуо "од једне девојке Србкиње римске вере" родом из Тукуље.[6]

По подацима из 1905. године место (као "Текел") у Пештанској жупанији имало је пет православних Срба, док су њих 1467 били "Илири-Шокци".[7]

Петар Сушић је 20 година био председник Општине Тукуља, а његова супруга Тереза Бокан је иницијатор оснивања Српске мањинске самоуправе у месту 2006. године. Председница Српске мањинске самоуправе (2010-2017) била Зора Пејовић Секељ.[8] Нема у њој православне цркве, па верници посећују оне у околини, пре свега у Чипу.

Фоклорна група "Коло" из Тукуље, поред хрватског, превасходно негује српски фолкор.

У месту се сваке године одржава "Рацки бал", а певањем се бави месно "Рацко мушко певачко друштво". На градском гробљу се налазе стари српски гробови са споменицима који имају српски ћирилични текст.[9]

РеференцеУреди

  1. ^ Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966.
  2. ^ Емил Чакра: "Словенка", Нови Сад 1860.
  3. ^ Јожеф Силађи: "Порекло и обичаји тукуљских, хамжабешких и ерчинских Раца", Будимпешта 2013.
  4. ^ "Јужнословенски филолог", Београд 1991.
  5. ^ Александар Форишковић: "Текелије, војничко племство из 18. века", Нови Сад 1985.
  6. ^ "Даница", Нови Сад 1863.
  7. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  8. ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2010.
  9. ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2012.

СтановништвоУреди

По процени из 2017. у граду је живело 10.174 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
6.3089.55910.85110.174

Већинско становништво у Тукуљи су Мађари, а мањине су: Хрвати, Немци, Срби и Роми.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди