Тукуља
Тукуља (мађ. Tököl, нем. Teckel) је насељено место у Мађарској, у Пештанској жупанији. Тукуља потпада под Сигетсентмиклошки округ.
| Тукуља мађ. Tököl | |
|---|---|
.jpg) | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна Мађарска |
| Жупанија | Пешта (жупанија) |
| Срез | Сигетсентмиклош |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 10.227 |
| — густина | 265,71 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 19′ 02″ С; 18° 58′ 02″ И / 47.3171° С; 18.9672° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 38,49 km2 |
  Тукуља Тукуља на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2316 |
| Позивни број | 24 |
Тукуља је важна као једно од 20-ак места у Мађарској са постојећом српском мањинском самоуправом.
Природне одлике уреди
Тукуља се налази у северној Мађарској. Насеље је положено на северу Чепелског острва, велике аде Дунава, непосредно јужно од Будимпеште. Величина сеоског атара је 38,49 km2.
Историја уреди
По Јакову Игњатовићу књижевнику Тукуља спада у ред најстаријих места које је било насељено Србима на простору Мађарске. Основано је у доба Стефана Немање и Арпадоваца.[1] Срби су у насељу масовније присутни од Велике сеобе, али убрзо је већина покатоличена. У турско време помињу се два римокатоличка фратра Бернандо Спаић и Еветовић који мисионаре у околини. Због промене вере од православаца Срба постали су "Шокци" (Срби католици) које је интензивна хрватизација "приграбила", тако у Тукуљи данас има и становника који се изјашњавају као Хрвати. Но њихово српско порекло је неспорно, а језик су свој и обичаје одржали. У месним приликама сви се називају "источним Шокцима"[2] односно „Рацима“.[3] У другој половини 20. века говор "Раца" у Тукуљи има измешане источно-херцеговачке и млађе икавске дијалекатске групе.[4]
Претпоставља се (по Алекси Ивићу) да из Тукуље (по њој су прозвани Поповићи са "Текелије") потиче стара српска војничко-племићка породица Поповић-Текелија. Браћа Јован Текелија и Остоја (или Стеван) су 1706. године добили угарско племство - диплому и грб. Најпознатији потомак њен био је учени доктор права (први од Срба) и велики српски мецена Сава Текелија.[5]
Корнелије Станковић је забележио у околини Будима српску народну песму "Марко и Вила", коју је објавио новосадски часопис "Даница" 1863. године. Он је ту песму чуо "од једне девојке Србкиње римске вере" родом из Тукуље.[6]
По подацима из 1905. године место (као "Текел") у Пештанској жупанији имало је пет православних Срба, док су њих 1467 били "Илири-Шокци".[7]
Петар Сушић је 20 година био председник Општине Тукуља, а његова супруга Тереза Бокан је иницијатор оснивања Српске мањинске самоуправе у месту 2006. године. Председница Српске мањинске самоуправе (2010-2017) била Зора Пејовић Секељ.[8] Нема у њој православне цркве, па верници посећују оне у околини, пре свега у Чипу.
Фоклорна група "Коло" из Тукуље, поред хрватског, негује и српски фолкор.
У месту се сваке године одржава "Рацки бал", а певањем се бави месно "Рацко мушко певачко друштво". На градском гробљу се налазе стари српски гробови са споменицима који имају српски ћирилични текст.[9]
Референце уреди
- ^ Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966.
- ^ Емил Чакра: "Словенка", Нови Сад 1860.
- ^ Јожеф Силађи: "Порекло и обичаји тукуљских, хамжабешких и ерчинских Раца", Будимпешта 2013.
- ^ "Јужнословенски филолог", Београд 1991.
- ^ Александар Форишковић: "Текелије, војничко племство из 18. века", Нови Сад 1985.
- ^ "Даница", Нови Сад 1863.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2010.
- ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2012.
Становништво уреди
По процени из 2017. у граду је живело 10.174 становника.
| 1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
|---|---|---|---|
| 6.308 | 9.559 | 10.851 | 10.174 |
Већинско становништво у Тукуљи су Мађари, а мањине су: Хрвати, Немци, Срби и Роми.
